Otpad

Projekat Katastar rudarskog otpada u Srbiji kao primer dobre prakse

Projekat Katastar rudarskog otpada u Srbiji kao primer dobre prakse

Slika: Balkan Green Energy News

Objavljeno

02.04.2018.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

02.04.2018.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Projekat Katastar rudarskog otpada u Republici Srbiji kao primer dobre prakse predstavljen je na savetovanju Privredne komore Srbije o zaštiti životne sredine i održivom razvoju u sektorima energetike i rudarstva, održanom poslednjih dana marta u Sremskim Karlovcima.

Bane Hristić, direktor kancelarije projekta Katastar rudarskog otpada Republike Srbije u Beogradu, predstavio je projekat koji obuhvata identifikaciju, obilazak i istraživanje lokacija rudarskog otpada u Srbiji.

Cilj projekta je unapređenje upravljanja rudarskim otpadom, izrada katastra lokacija i objekata rudarskog otpada i primena Direktive EU o rudarskom otpadu iz 2006. godine koja je uvedena u zakonodavstvo Srbije. Ovim projektom Republika Srbija će usaglasiti svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU u oblasti životne sredine.

Dobićemo, naveo je Hristić, i listu od više od 280 lokacija koje jesu ili su verovatno povezane sa rudarstvom, kamenolomima ili sa rudarskim otpadom. Lista uključuje i lokacije 272 objekta rudarskog otpada kod aktivnih rudnika i na istorijskim rudarskim lokalitetima.

Formirano je, dodao je, i osam timova koje čine nacionalni stručnjaci, i koji su u periodu od avgusta do oktobra prošle godine posetili 250 lokacija rudarskog otpada u Srbiji. Pritom su utvrdili da na tri lokacije pristup nije dozvoljen, na jednoj je delimično dozvoljen, na 63 nije uočena rudarska aktivnost, a na 79 lokacija nema rudarskog otpada ili ga ima u veoma malom obimu.

Na proleće nova faza istraživanja

Projekat se nastavlja ovog proleća istraživanjem lokacija i objekata rudarskog otpada koji mogu da izazovu ozbiljne negativne posledice po ljudsko zdravlje i životnu sredinu, kao i onih koji sadrže otpad klasifikovan prema direktivama EU kao hazardan ili opasan iznad određene granice.

Identifikacija lokacija rudarskog otpada za dalje ispitivanje skrining sistemom i rangiranjem obaviće se na osnovu sledećih kriterijuma: površina, zapremina, zagađenost – potencijalni izvori, hemijski hazardi – potencijalna mobilizacija, fizički hazardi – nestabilnost padina objekata rudarskog otpada, udaljenost od površinskih voda, udaljenost od poljoprivrednog zemljišta, udaljenost od zaštićenih područja, udaljenost od kuća, odnosno naselja.

Očekuje se lista lokacija za dalje ispitivanje

Samo ispitivanje lokacija će početi nakon dogovora o lokacijama za dalje ispitivanje, i o programu ispitivanja. Podnošenje izveštaja je okvirno predviđeno za kraj leta 2019. godine.

Projekat je počeo u februaru 2017. i trajaće do januara 2020. godine, a ukupna investiciona vrednost iznosi 2,1 miliona evra, od čega je 90 odsto finansijska pomoć EU kroz IPA 2013 , dok je preostalih deset procenata finansijski udeo Republike Srbije.

Krajni korisnik je Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije, a izvođač Konzorcijum PLEJADES GmbH – Independent Experts (Vođa) i DMT GmbH & Co. KG iz Nemačke.

Koncept održivosti u rudarstvu i energetici

Savetovanje od 28. do 30. marta u Sremskim Karlovcima održano je sa namerom da se sagleda dugoročan program razvoja zaštite životne sredine u termoenergetskom sektoru, hidroenergetici, daljinskom sistemu grejanja, elektrodistribuciji i prenosu, naftnoj industriji, rudarstvu, kao i industriji.

Koncept održivog razvoja sadrži i ekonomski elemenat koji u energetskom i rudarskom sektoru zavisi i od stepena revitalizacije postrojenja kao i povećanja produktivnosti primenom savremenih tehnoloških operacija, rekao je Miroslav Ignjatović, viši savetnik Udruženja za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije.

Održivi razvoj danas podrazumeva jedan kompleksan društveni, politički, ekonomski, ekološki, tehnološki i kulturni projekat. On bi, globalno i lokalno, trebalo da vodi napredovanju i promenama, tako da se uspostavi nova i istinska ravnoteža između prirode i društva, pojedinca i zajednice, potrošnje, ušteda i obnavljanja resursa, načina života i sistema vrednosti, zaključeno je na skupu.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Koka-Kola smanjila ciljeve zastite zivotne sredine

Coca-Cola ublažila svoje ciljeve zaštite životne sredine

2. april 2018. - Coka-Cola je umanjila vlastite ciljeve za zaštitu životne sredine, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo ekoloških aktivista

srbija zeleni budzet 2025 zeleni projekti pruga

Srbija po prvi put pripremila Zeleni budžet u okviru Zakona o budžetu – za 2025. milijardu evra

2. april 2018. - Zakona o budžetu Srbije za 2025. godinu po prvi put sadrži prilog Zeleni bužet, čiji sastavni deo je i spisak 64 zelenih projekata

hrvatska izvestavanje o odrzivosti obveznici popis esg hgk

Izveštaje o održivosti moraće da preda 50 kompanija u Hrvatskoj

2. april 2018. - Obaveza je propisana Zakonom o računovodstvu, koji pravi Direktivu o korporativnom izveštavanju o održivosti EU

crna plastika

Kuvanje crnim plastičnim priborom može biti štetno po zdravlje

2. april 2018. - Crna plastika, često korišćena za pravljenje kuhinjskog pribora, može sadržati visoke nivoe toksičnih usporivača gorenja