Pristup struji iz obnovljivih izvora je ključan za nemačka ulaganja u Srbiji

Parlamentarna državna sekretarka u Saveznom ministarstvu za ekonomske poslove i klimatsku akciju Nemačke Franciska Brantner izjavila je da je zelena tranzicija zajednički cilj njene zemlje i Srbije. Nemačke kompanije teže da najkasnije 2045. postanu ugljenično neutralne, tako da im je važno, kada odlučuju o investiranju u industrijsku proizvodnju u Srbiji, da li će narednih decenija moći da se snabdevaju energijom iz obnovljivih izvora, kazala je.

Visoke zvaničnice Srbije i Nemačke su na konferenciji Dijalog o zelenoj energetskoj tranziciji u Beogradu potvrdile posvećenost dveju vlada zelenoj transformaciji privrede.

Evropi predstoji teška zima kad je reč o snabdevanju energentima, naglasila je parlamentarna državna sekretarka u Saveznom ministarstvu za ekonomska pitanja i klimatsku akciju Nemačke Franciska Brantner. „Izlaz je u povećavanju nezavisnosti i ulaganjima u obnovljivu energiju, energetsku efikasnost i evropsku solidarnost u sektoru energetike. Veoma mi je drago da imamo iste ciljeve u pogledu zelene tranzicije, zelene transformacije koja će nam doneti bezbednost, radna mesta i zaštitu klime“, dodala je.

Nemačka privreda sprovodi potpunu dekarbonizaciju

Brantner je na skupu navela da će dve zemlje nastaviti da promovišu investicije iz Nemačke u Srbiju kako bi zajedno ispunile pomenute ambicije. Nemačke kompanije koje su zainteresovane za ulaganja u industrijsku proizvodnju u Srbiji prvo pitaju da li mogu da obezbede energiju iz obnovljivih izvora za svoje potrebe tokom narednih decenija, otkrila je.

Privreda radi na planovima da najkasnije 2045. postane ugljenično neutralna, po rečima državne sekretarke. To znači da svaka nemačka kompanija pravi plan dekarbonizacije i da mora, između ostalog, da kupuje verifikovanu električnu energiju iz obnovljivih izvora.

Nacionalne bezbednosti nema bez energetske bezbednosti

Konferencija je organizovana u okviru Srpsko-nemačkog klimatskog partnerstva i Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje, koje sprovode Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) i nemačka razvojna banka KfW.

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović podsetila je da bilateralno partnerstvo traje već 71 godinu, a da je KfW u poslednjih 20 godina uložio više od 1,4 milijarde evra.

U ovim izazovnim vremenima, energetska bezbednost je uslov za nacionalnu bezbednost, izjavila je vicepremijerka.

Srbija uz nemačku pomoć namerava da ubrza proces gašenja termoelektrana na ugalj

„Mnogo smo pričali o tome kako da izlazimo iz uglja, kojom dinamikom. Zamolila sam državnu sekretarku da zajedno sa nama radi na toj dinamici, na načinu kako da ovde brže usvojimo želju da imamo mnogo više električne energije i toplotne energije iz obnovljivih izvora“, izjavila je Mihajlović i dodala da se radi na postupku ubrzavanja gašenja termoelektrana na ugalj.

U nacrtu Nacionalnog plana za klimu i energetiku (NECP) Srbije za 2030. predviđeno je smanjenje emisija ugljen-dioksida od 40 odsto sa nivoa iz 1990. uz povećanje udela obnovljivih izvora energije na 40 procenata, kazala je Mihajlović.

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad kazala je da je šteta od energetske krize s kojom se suočavaju zemlje poput Nemačke i Srbije posledica ruskog rata protiv Ukrajine. „Zelena transformacija i energetska bezbednost su ključni faktori u pogledu definisanja naše reakcije, a veoma su blisko povezane“, izjavila je.

Osim toga, Konrad je pohvalila niz novih i ključnih zakona o energetici i klimi u Srbiji.