Konkurs za održiva rešenja traje do 22. aprila. Mogu se prijaviti lokalne samouprave, javna preduzeća, naučnoistraživačke institucije i organizacije civilnog društva. Izazov za upravljanje bio-otpadom podržala je Švedska.
Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije pokrenuli su Izazov za upravljanje bio-otpadom. Projekat je organizovan da se podupru inovativna rešenja za postupanje sa biorazgradivim materijama, posebno odbačenim ostacima od hrane i ostalim kuhinjskim otpadom, kao i zelenim otpadom iz parkova i bašti.
Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju – SIDA novčano je pomogla akciju. Predstavljena je na Palilulskoj pijaci u Beogradu. Organizatori kažu da su odlučili da podrže rešenja koja smanjuju ispuštanje gasova s efektom staklene bašte i stimulišu korišćenje obnovljivih izvora u proizvodnji energije.
Zainteresovani treba da predlože ideje koje će dovesti do obaranja količine emisija gasova s efektom staklene bašte i povećanja proizvodnje energije iz obnovljivih izvora
Javni poziv je otvoren do 22. aprila za lokalne samouprave, javna preduzeća, naučnoistraživačke institucije i organizacije civilnog društva. Odabrani timovi dobijaju stručne mentore, a najboljih pet će imati pravo na kofinansiranje za primenu svojih ideja. Imaće i priliku da odu u studijske posete Švedskoj.
Projekat za uzajamno učenje
Ambasador Jan Lundin izjavio je da su ovakve inicijative važne za zaštitu životne sredine ali i za privredu Srbije te dodao da će one doneti radna mesta. Švedski diplomata je naglasio da je projekat za razmenu ideja i uzajamno učenje.
„U okviru podrške koju Švedska pruža Srbiji kako bi njen proces pridruživanja Evropskoj uniji išao brže, pomažemo da Srbija unapredi način upravljanja otpadom,“ poručio je i naveo da u njegovoj zemlji ima mnogo dobrih primera uključujući poslovnu praksu.
Usvajanje pravila EU, najbolje prakse
Pomoćnica ministra zaštitu životne sredine Biljana Filipović-Đušić ukazala je na pripremu strategije upravljanja otpadom od 2020. do 2025. godine i dodala da ona mora biti usklađena s pet novih direktiva EU o cirkularnoj ekonomiji. Očekuje se da će biti usvojena ove godine, rekla je.
„Ponovno iskorišćenje biorazgradivog otpada u skladu je procesom primene cirkularne ekonomije u Srbiji, sa najboljom praksom u zemljama EU i evropskim zakonodavstvom. Upravo će kroz ovaj projekat biti olakšano uspostavljanje infrastrukture za upravljanje bio-otpadom, pre svega za njegovo sakupljanje i razdvajanje od drugih vrsta otpada,“ izjavila je.
Predstavnica ministarstva je istakla da je ambicija EU da se udeo recikliranog otpada do 2035. godine podigne na 65 procenata kao i da se tada manje od 10 posto odlaže na deponije. Filipović-Đušić je podvukla da bi i Srbija trebalo da teži tome.
Upravljanje bio-otpadom podstiče privredu i građane Srbije
Francine Pickup, stalna predstavnica UNDP-a u zemlji, izjavila je da ta organizacija pomaže da se smanji zagađenje i štede resursi te da želi da doprinese zapošljavanju i smanjenju emisija štetnih gasova. Izazov za upravljanje bio-otpadom bi trebalo da donese mnogo dobrih predloga i da koristi privredi, životnoj sredini i građanima, zaključila je.
Samo jedan odsto svog bio-otpada u Srbiji se prerađuje, a gubici su procenjeni na 50 miliona evra godišnje
Unapređenje upravljanja bio-otpadom vodi ka ispunjenju više ciljeva održivog razvoja UN-a, izjavila je Pickup.
UNDP je u saopštenju za medije naveo da se u Srbiji skupi 900.000 tona biorazgradivog otpada godišnje, ali da 70 odsto završi na nesanitarnim deponijama i šteti životnoj sredini i povećava emisije gasova s efektom staklene bašte. Samo se jedan procenat bio-otpada preradi, a godišnji gubici iznose 50 miliona evra godišnje, dodato je.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.