Potrošnja energije u EU u padu, ali zavisnost od uvoza fosilnih goriva u porastu

Bruto finalna potrošnja energije u Evropskoj uniji (EU) u 2015. godini je ispod nivoa iz 1990. godine, ali je zavisnost od uvoza fosilnih goriva u porastu.

Bruto finalna potrošnja energije koja odražava količinu energije potrebnu da se zadovolje potrebe jedne zemlje u EU iznosila je 1,626 miliona tona ekvivalenta nafte (Mtoe) u 2015. godini. To je za 2,5 odsto ispod nivoa iz 1990. godine i za 11,6 odsto manje u odnosu najveći iznos od skoro 1,840 Mtoe u 2006. godini.

Prema podacima koje je objavio Eurostat, Zavod za statistiku EU, fosilna goriva su i dalje glavni izvor energije sa udelom od gotovo tri četvrtine u potrošnji energije u EU u 2015. godini. Udeo fosilnih goriva se konstantno smanjuje tokom proteklih decenija, sa 83 odsto u 1990. godini na 73 odsto u 2015. S druge strane, zavisnost EU od uvoza fosila goriva je povećana, sa 73 odsto fosilnih goriva iz uvoza u 2015. godini u poređenju sa 53 odsto, koliko je uvezeno 1990. godine. Dok je u 1990. godini jedna tona fosilnih goriva uvezena na svaku tonu fosilnih goriva proizvedenih u EU, u 2015. godini na svaku tonu fosilnih goriva proizvedenih u zemlji, tri tone je iz uvoza.

Turska najveći potrošač energije na Balkanu

Na Balkanu najveći potrošač energije je Turska sa 131.9 Mtoe u 2015. godini. To je značajan porast sa 52,3 Mtoe u 1990. i 85,6 Mtoe u 2005. godini. U Rumuniji je potrošnja energije smanjena sa 58,1 Mtoe u 1990. i 39,2 Mtoe u 2005. na 32,4 Mtoe u 2015. godini.

Kada je u pitanju udeo fosilnih goriva u potrošnji energije, Kipar je zemlja koja je najviše oslanja na fosilna goriva sa 94 odsto. U 1990. godini ova zemlja se u potpunosti oslanjala na fosilna goriva.

Udeo fosilnih goriva je u periodu od 1990. do 2015. godine najviše smanjen u Rumuniji, sa 96 odsto na 74 odsto, Makedoniji, sa 98 na 76 odsto i u Albanij, sa 76 na 59 odsto. Turska je jedina zemlja u kojoj je povećan udeo fosilnih goriva.

Prema podacima Eurostata, zemlja koja najviše zavisi od uvoza fosilnih goriva je Kipar sa 103 odsto. Od svih balkanskih zemalja, Albanija najmanje zavisi od uvoza fosilnih goriva sa samo 11 odsto. Ta brojka je u 2005. godini iznosila 73 odsto.

Obaveza smanjenja potrošnje energije za 20 odsto

Fosilna goriva obuhvataju sve neobnovljive izvora energije kao što su ugalj, proizvodi od uglja, prirodni gas, nafta, naftni derivati i neobnovljivi otpad. Ova goriva su na bazi ugljenika i njihovim sagorevanjem ugljenik dospeva u Zemljinu atmosferu. Procenjuje se da oko 80 odsto ukupne emisije ugljen-dioksida (CO2) i gasova sa efektom staklene bate nastaje sagorevanjem fosilnih goriva.

EU se obavezala na smanjenje potrošnje energije za 20 odsto do 2020. godine u odnosu na polazne projekcije. Ovaj cilj poznat je i kao cilj povećanja energetske efikasnosti za 20 odsto. Drugim rečima, 2020. godine primarna potrošnja energije ne bi trebalo da prelazi 1.483 Mtoe, dok finalna potrošnja ne bi trebalo da prelazi 1.086 Mtoe.

Klimatsko-energetski paket za 2020. godinu obuhvata smanjenje emisije gasova staklene bašte za 20 odsto, povećanje učešća obnovljivih izvora energije do 20 odsto i povećanje energetske efikasnosti za 20 odsto.

Direktiva EU o energetskoj efikasnosti koja je usvojena u 2012. godini uspostavlja zajednički okvir mera za unapređenje energetske efikasnosti unutar EU koje bi osigurale postizanje cilja od 20 odsto. U 2014. godini, zemlje EU su se složile o novom cilju kada je reč o energetskoj efikasnosti od najmanje 27 odsto ili više do 2030. godine. Evropska komisija je predložila obavezujući cilj povećanja energetske efikasnosti od 30 odsto u zemljama članicama EU za 2030.