Potencijali zelene ekonomije veliki, neophodna sinergija svih sektora

16.11.2017.

;

Potencijali zelene ekonomije u Srbiji su veliki, i baš zbog toga je neophodan interdisciplinarni pristup i sinergija svih aktera u društvu na izgradnji zelenog kapitala, složili su se predstavnici državnog, civilnog i privatnog sektora, učesnici panela “Kako postati (zeleni) milioner?“ u okviru međunarodnog festivala Green Fest u Beogradu.

Ton panelu dala je moderator, Kristina Kujundžić, u ime organizatora, Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu – projekat biodiverzitet (GIZ ORF BD), ocenom da životna sredina, koja je spremna da bude naš lojalni partner, i održivi razvoj kojem mi zauzvrat moramo težiti, jesu i moraju biti zajednički cilj.

Poseban značaj civilnog sektora u dosadašnjim naporima i rezultatima u oblasti životne sredine u više navrata naglasili su svi učesnici panela, a državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine, Ivan Karić, posebno se zahvalio organizacijama civilnog društva (OCD) na upornosti i zalaganju koje je za rezultat imalo osnivanje zasebnog ministarstva.

„Organizacije civilnog društva su nezavisne, ali na neki način one su i produžena ruka vlasti, jer mi smo njihove oči i uši, jer mi prvi sve vidimo i onda ih teramo da reaguju“, naveo je Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Ipak, organizacije civilnog društva ne mogu same i potrebno je da donosioci odluka, i na lokalnom i na državnom nivou, razumeju važnost životne sredine i kontinuirano rade na donošenju i sprovođenju politika, naglasila je Valentina Đureta iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost.

Novi odnos prema životnoj sredini nagoveštava nove profile zanimanja i nova radna mesta, i široko otvara vrata zelenom preduzetništvu. Milja Vuković iz Udruženja InAkt rekla je da se u ovom trenutku „stvara nova forma života na planeti“, jer su promene koje su se dogodile u poslednjih 50 godina nezabeležene u istoriji, a to znači mnoštvo novih zanimanja koje možda još ne možemo da definišemo, ali koja su potrebna.

Privatni sektor je, sudeći po oceni vlasnica Koozmetik firme, Jovane Antić i Daniele Stanković, veoma otvoren za rad na zaštiti životne sredine. „Priroda još ima puno resursa, i potrebno je da radimo da ih sačuvamo. Pritom se moramo pitati, šta mi to dajemo prirodi da bi ona nama davala“.

Podsećanje na to da se često mogu čuti komentari kako je zaštita životne sredine samo trošak, naišlo je na opštu osudu panelista koji smatraju da je upravo obrnuto, i da su takve primedbe još jedan dokaz koliko je edukacija neophodna u ovoj oblasti.

„Uvodeći principe cirkularne ekonomije, mi u ministarstvu zapravo idemo u tom pravcu, da dokažemo da nije trošak“, dodao je državni sekretar Karić. „Najvažniji cilj je da pokušamo da uredimo životnu sredinu na način koji to prepoznaje EU, i na način na koji to prepoznaju građani“, zaključio je on.

Karić je dodao i da postoje teškoće sa brojnim direktivama u otvaranju Poglavlja 27 o životnoj sredini, i da se u ovom trenutku očekuje da će proces biti započet u aprilu. „Ako ne budemo dovoljno spremni, nećemo ga ni tada otvarati, jer ne želimo da ponavljamo greške koje su neke zemlje u okruženju načinile pa sada plaćaju penale zbog toga“.

Panel je privukao izuzetno veliki broj posetilaca, i potvrdio koliko interesovanje vlada za zelenu ekonomiju i mogućnosti koje pruža zeleno preduzetništvo. Održan je u okviru Međunarodnog festivala zelene kulture Green Fest, u organizaciji ORF-BD projekta koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) a finansira Nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

Green Fest traje od 14. do 17. novembra.