x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Poslanici treba aktivnije da učestvuju u oblikovanju razvoja OIE

08.06.2017. | Komentari: 0Autor:

Slika: CC BY-SA 2.5 pl, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=1232751
Poslanici treba aktivnije da učestvuju u oblikovanju razvoja OIE

Članovi parlamenata u regionu imaju važnu ulogu u energetskoj tranziciji i razvoju obnovljivih izvora energije (OIE), i Energetska zajednica nastoji da im pomogne da se više uključe u taj proces i donesu odluke zasnovane na informacijama. U ovoj vrsti tranzicije Međunarodna agencija za obnovljive izvore energije (IRENA) takođe može pružiti podršku i stručnu pomoć, rečeno je na regionalnoj parlamentarnoj konferenciji o OIE u jugoistočnoj Evropi (JIE).

Energetska zajednica pomaže zemljama regiona da razviju svoje pravne i institucionalne okvire i posvećena je jačanju uloge paralamenata, rekli su predstavnici te organizacije na konferenciji koja je održana 7. juna u Beogradu.

Sekretarijat Energetske zajednice pomaže tim zemljama da prevaziđu probleme u primeni evropske pravne tekovine, kao i problem odsustva vlasništva nad procesom što je Gabriela Cretu, stručnjak za električnu energiju u Sekretarijatu Energetske zajednice, izdvojila kao jedno od najvažnijih pitanja.

Mi pomažemo u svim fazama procesa donošenja zakona kako bismo osigurali da budu usklađeni sa pravnom tekovinom, rekla je Barbora Pojner, predstavnica za odnose s javnošću Sekretarijata Energetske zajednice, i dodala da Sekratarijat pruža pomoć i u usklađivanju sistema podrše OIE sa novom politikom o državnoj pomoći.

Energetska zajednica jača ulogu parlamenata kroz aktivnosti Parlamentarnog plenuma, stručnu pomoć i godišnje posete direktora Sekretarijata Janeza Kopača koji u parlamentima tada predstavlja izveštaje o primeni obaveza koje proističu iz članstva u Energetskoj zajednici.

Poslanik u Skupštini Crne Gore Filip Vuković rekao je da parlament obično usvaja odluke na osnovu preporuke vlade a retko na preporuku poslanika. Potpredsednik Skupštine Srbije Vladimir Marinković je rekao da parlamentima u regionu nedostaju jače istraživačke jedinice i dodao da je dijalog sa poslovnom zajednicom i investitorima takođe važan.

Sloveniju očekuje usvajanje novog koncepta razvoja energetike, rekao je poslanik u slovenačkom parlamentu Igor Zorčič i dodao da je za poslanike verovatno najbolji način da sami prikupljaju informacije kada je reč o različitim pitanjima u domenu energetike i životne sredine.

IRENA je, takođe, spremna da se više angažuje u regionu i pomogne zemljama JIE da ubrzaju prelazak na OIE, s obzirom da se suočavaju s novim izazovom – razvojem strategija za period posle 2020. godine, rekao je zamenik generalnog direktora IRENA Sakari Oksanen.

On je podsetio da je IRENA pokrenula prošle godine konsultacije u regionu kako bi se utvrdili izazovi i oblasti u kojima može da pruži podršku zemljama JIE. Konsultacije su završene početkom godine usvajanjem zaključaka na godišnjoj konferenciji IRENA u januaru 2017. godine u Abu Dabiju, u kojima se izražava spremnost za brži prelazak na OIE u jugoistočnoj Evropi.

Neravnomeran napredak u regionu

Osvrnuvši se na tvrdnje da će region morati da se oslanja na ugalj i druga fosilna goriva, Kretu je rekla da Energetska zajednica podržava razvoj OIE i ocenila da energetski miks ne može da se promeni preko noći.

Energetska efikasnost treba da ima važnu ulogu u tome, kao i preuzimanje vlasništva, odnosno inicijative i odgovornosti nad razvojem OIE, rekla je ona i dodala da svet prolazi kroz energetsku revoluciju koja će doneti više koristi, uključujući manju zavisnost od uvoza energenata.

Iako se region obavezao da će više koristiti OIE, napredak zemalja jugoistične Evrope u ostvarivanju ciljeva za 2020. godine je neujednačen. Albanija je napredovala u ostvarivanju svog cilja, Bosna i Hercegovina i Crna Gora su i premašile svoje ciljeve, dok Moldavija napreduje. Druge zemlje ne napreduju zadovoljavajućim tempom, uključujući Srbiju čiji je udeo OIE u bruto finalnoj potrošnji, o kome je izvestila 2015. godine, bio samo 21 odsto, isto koliko i 2009. godine. Srbija se obavezala da će do 2020. godine taj udeo iznositi 27 odsto.

Stanje nacionalne ekonomije, niska cena električne energije, administrativne procedure i nizak kreditni rejting prepreke su koje otežavaju razvoj OIE u Srbiji, kao i nedovoljno poverenje međunarodnih finansijskih institucija i investitora u njen pravni sistem i pravnu zaštitu.

Pomoćnik ministra rudarstva i energetike Miloš Banjac rekao je na skupu da je veće korišćenje OIE od strateškog značaja za sve zemlje i da je Srbija preduzela korake da poboljša uslove za njihov razvoj. Međutim, Srbija se i dalje oslanja na ugalj, a Banjac je rekao da će srpske vlasti pokušati da u pregovorima sa EU izdejstvuju da u određenoj meri zadrže ugalj kao izvor, kao što je to učinila Poljska, iako je članica EU.

Banjac je rekao da Srbija ne planira da menja propise o OIE i da pre 2018. dodine neće razmatrati mogućnost uvođenja aukcija za energiju iz sunca i vetra.

Srbija nije u većoj meri razvila solarne kapacitete i vetroparkove za koju je odredila kvotu od 500 megavata (MW). Razlog za nedovoljno izgrađene kapacitete u slučaju vetra nisu kvote ili troškovi već pitanje sigurnosti investicija, rekao je on i dodao da program za solarnu energiju treba razmotriti i proširiti.

Na skupu je bilo reči i o aktivnijem uključivanju građana u razvoj OIE.

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.