Boka kotorska je pre nekoliko dana dobila novu vrstu ekološkog javnog prevoza – brodove na solarni pogon. Dva broda, jedan na električni i jedan na hibridni pogon, deo su projekta Bella Boka, a sagradila ih je istoimena kompanija uz podršku Ministarstva održivog razvoja i turizma, Privredne Komore Crne Gore i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, saopštilo je ministarstvo.
U Tivtu na Pinama, svečano su porinuti trimarani na električni i hibridni pogon – solarni brod Elettra i hibridni Graciana. Ukupna investicija ovog projekta je 4.259.000 evra, dok sufinansiranje preko UNDP projekta Razvoj niskokarbonskog turizma u Crnoj Gori iznosi 150.000 evra.
Najveća prednost ovog projekta je rasterećenje drumskog saobraćaja u zalivu, naročito tokom turističke sezone. Zbog gužve u saobraćaju od Kotora do Herceg Novog u letnjim mesecima stiže se za sat i po, nekad i dva. Brodovima kompanije Bella Boka to putovanje trajaće svega 45 minuta, sa usputnim stanicama u Perastu i Tivtu.
Projekat će uticati na smanjenje nivoa emisija štetnih gasova, uključujući CO2, te ponuditi posetiocima uzbudljiv i inspirativan doživljaj ekološkog putovanja, ali i podržati razvoj Crne Gore kao ekološke turističke destinacije, navodi se u saopštenju.
Planira se još sedam brodova do kraja 2020.
„Planiramo da zaposlimo 60 radnika isključivo iz Boke“, najavio je Ricardo Bonetti, direktor kompanije Bella Boka. „Do kraja naredne godine uz ova dva broda koji su deo prve faze projekta, zalivom bi trebalo da saobraća još njih 7, koji će moći da prime od 35 do 60 putnika. Biće izgrađeno i 13 stajališta sa elektronskim redom vožnje, a brodovi će saobraćati tokom cele godine, ne samo u toku sezone“, rekao je Bonetti.
Statistike govore da se oko 7.000 putnika automobilima i autobusima preveze u toku godine kroz Bokokotorski zaliv. Ako se polovina tih putnika preveze solarnim katamaranima, smanjiće se emisija ugljen-dioksida za preko 500.000 tona. Uz brodove za prevoz, zalivom će krstariti i posebna barka za sakupljanje plastičnog otpada iz mora.
Saobraćaj u Crnoj Gori odgovoran je za 20% emisija gasova sa efektom staklene bašte, a očekivanja su da će taj iznos dostići 30% do 2030. godine. Prema Pariskom sporazumu o klimi, Crna Gora se obavezala da preduzme korake na smanjenju emisija tih gasova, podsetila je stalna predstavnica UNDP u Crnoj Gori, Daniela Gašparikova, prenosi Radio Tivat.
Ni traga ni glasa….. Ni brodovima ni parama?!