Porezi na fosilna goriva premali da bi podstakli prelaz na alternative sa niskim emisijama – izveštaj OECD-a

Oko 70% emisija CO2 u zemljama sa naprednim ekonomijama i zemljama sa ekonomijama u razvoju uopšte nije oporezovano, što je slab podsticaj za prelazak na čistiju energiju, navodi se u novom izveštaju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Dok se svetski lideri okupljaju na Samitu Ujedinjenih nacija (UN) o klimatskim promenama usled sve jačeg pritiska javnosti za akciju, analiza Oporezivanje energije 2019. (Taxing Energy Use 2019), koju je pripremio OECD, pokazuje da u 44 države, koje su odgovorne za više od 80% emisija iz sektora energije, porezi nisu ni blizu nivoa potrebnog za smanjenje rizika i uticaja klimatskih promena i zagađenja vazduha.

Porezi na ugalj, koji je odgovoran za skoro 50% emisija CO2 iz sektora energije, su u većini zemalja nula ili blizu nule

Porezi na motorna goriva su relativno visoki, ali retko u potpunosti odražavaju troškove njihove štete po životnu sredinu, posebno u situacijama kada neki sektori drumskog prevoza dobijaju povoljnije stope. Porezi na ugalj, koji je odgovoran za skoro 50% emisija CO2 iz sektora energije, su u većini zemalja nula ili blizu nule, dok su često viši na prirodni gas, iako je čistiji energent.

Za međunarodne letove i vodeni transport porezi su, takođe, nula, što znači da oni koji lete često na dužim relacijama i kompanije koje se bave vodenim transportom ne plaćaju koliko bi bilo pravično, navodi se u izveštaju.

Izveštaj, koji analizira tri vrste poreza na energiju (akcize na gorivo, poreze na CO2 i poreze na korišćenje električne energije) u oblastima kao što su proizvodnja električne i toplotne energije, industrija i transport, ističe da bi vlade trebalo da osiguraju da povećanja poreza usled poreskih reformi ne oštete ugrožena domaćinstva, firme ili radnike.

Povećanje poreza povećalo bi poreske prihode za 1% BDP-a

Oko 85% emisija CO2 koje potiču od energije ne dolazi iz sektora saobraćaja. Ali, kako se navodi u izveštaju, porezi su uvedeni samo na 18% ovih emisija, dok ostalih 82% nije oporezovano.

Samo četiri države (Danska, Holandija, Norveška i Švajcarska) oporezuju ove emisije sa više od 30 evra po toni, što se smatra donjom granicom troškova koje emisije izaziva kada je reč o klimi, dok je nekoliko zemalja čak smanjilo porez na energiju poslednjih godina, navodi se u izveštaju.

Cenovni signali za emisije CO2 su mnogo jači u drumskom saobraćaju, najviše zbog relativno visokih akciza na gorivo. Jedine tri zemlje, koje je ne oporezuju emisije iz drumskog saobraćaja po ceni od 30 ili više evra po toni, su Brazil, Indonezija i Rusija.

Povećanje poreza na CO2 na 30 evra po toni za sve emisije povezane sa energijom povećalo bi poreske prihode približno 1% BDP-a u 44 zemlje obuhvaćene ovim izveštajem ili otprilike udvostručilo trenutne prihode.

Nova analiza OECD-a biće predstavljena sledeće nedelje na Samitu UN-a o ubrzanju klimatske akcije: Preusmeravanje politika kroz objektiv dobrobiti (Accelerating Climate Action: Refocusing Policies through a Well-Being Lens).