Pored strategije za grejanje, Evropi sada neophodna strategija za hlađenje

Za razliku od sistemskih rešenja za grejanje, pristup hlađenju u Evropi je oduvek bio haotičan, parcijalan i nepravičan, a ono postaje suštinski važno za zdravstvo, privredu i bezbednost.

Evropski kreatori politike su decenijama energetsku bezbednost prvenstveno definisali kao stabilnost sistema grejanja tokom zime, objavio je Atlantski savet (Atlantic Council) u osvrtu na nedostatak strategije za hlađenje. Strategija grejanja je oblikovana kroz sistemsko sprovođenje mera, odozgo, od onih koje se tiču držanja strateških rezervi gasa do isplate subvencija za domaćinstva, piše autor Andrej Kovatariju.

On je upozorio na novu pretnju: rekordne toplotne talase u Evropi koji remete svakodnevni život, energetske sisteme i zdravstvo. Atlantski savet, ekspertski centar sa sedištem u Vašingtonu, zagovara političko, ekonomsko i odbrambeno savezništvo država Severne Amerike i Evrope.

Nekoordinisani pristup uzima danak

Za razliku od grejanja, pristup hlađenju u Evropi je bio haotičan, parcijalan i nepravičan, naveo je Kovatariju. Obuhvat klimatizacije se širio brzo, ali uglavnom za imućnija domaćinstva ili poslovne prostore, dodao je. Mnogi od ovih sistema su neefikasni, slabo održavani, i instalirani u nedovoljno toplotno izolovanim zgradama, što jača pritisak na mrežu, po njegovom mišljenju.

Hlađenje nikad Evropi nije bio strateški prioritet, istakao je autor. Dok je koordinisala upravljanje grejnim mrežama, subvencije za goriva poput prirodnog gasa i regulatorni okvir za širok pristup snabdevanju toplotnom energijom, hlađenje se javilo uglavnom kao reakcija na ličnu nelagodu, navedeno je u članku.

„Stizalo je u domaćinstvo po domaćinstvo, kancelariju po kancelariju, a ne kroz sistemsko planiranje. Zahvaljujući tome, sistemi koji pokrivaju potrebe Evrope za hlađenjem su mahom neregulisani, tehnološki zastareli i nepravično raspodeljeni“, smatra Kovatariju.

Zamršenost promenljivih faktora produbljuje energetsku trilemu

Potražnja za električnom energijom tokom toplotnih talasa ne samo što skoči, nego ostaje visoka danima, pa čak i nedeljama. Istovremeno, suše redukuju proizvodnju u hidroelektranama, a i nuklearnim elektranama, jer slab protok u rekama i visoka temperatura vode onemogućavaju hlađenje reaktora. Dalje, nizak vodostaj blokira brodove koji prevoze ugalj u termoelektrane u Nemačkoj.

Požari na otvorenom oštećuju elemente elektromreže, a zbog vrućina se pregrevaju transformatori i provodnici i teže ih je u tim uslovima održavati, što povećava opasnost od prekida isporuke struje.

Obnovljivi izvori ne mogu da pokriju povećanje potražnje za strujom, pa se energetske kompanije okreću gasu i uglju

Sve u svemu, reč je o sistematskom i kombinovanom šoku, koji utiče i na ostale dve dimenzije takozvane energetske trileme. Naime, cena električne energije raste sa potražnjom, što najviše pogađa siromašnije, pa ne mogu da priušte da se hlade i da renoviraju svoj stambeni prostor. Ovaj fenomen podiže i troškove poslovanja kompanija i opterećuje industrijsku proizvodnju i logistiku.

Što se tiče održivosti, obnovljivi izvori ne mogu da pokriju povećanje potražnje, pa se energetske kompanije okreću gasu i uglju. To u nekim zemljama Evropske unije povećava zavisnost od isporuka iz Rusije. Tako cene gasa rastu, kao i emisije gasova s efektom staklene bašte.

Hlađenje nije privilegija

Rešenja poput sistema daljinskog hlađenja, energetski efikasnih zgrada i urbanizma orijentisanog na umanjivanje posledica visokih temperatura ublažavaju pikove potražnje za strujom, smanjuju potrebu za fosilnim gorivima i doprinose pravičnosti i jednakosti, primetio je autor.

Ukazao je na izazove u finansiranju i preporučio državama članicama EU da angažuju i javni i privatni kapital. Među prioritetima je naglasio zamenu zastarelih i neefikasnih sistema za klimatizaciju.

„Hlađenje nije privilegija. Ono naglo postaje kamen temeljac za javno zdravlje, ekonomsku stabilnost i geopolitičku bezbednost. Evropa koja ne uspe da se pripremi za ekstremne vrućine će se naći u uzastopnim krizama – trošiće više goriva, trošiće više novca i udaljavaće se sve više od svojih klimatskih i energetskih ciljeva“, zaključio je autor osvrta.