Foto: Ne damo Jadar / YouTube screenshot
Reka Jadar se izlila i poplavila područje na kojem kompanija Rio Rinto planira otvaranje rudnika litijuma u okviru projekta Jadar, upozorile su ekološke organizacije. To je scenario na koji su mnogi skretali pažnju, kritikujući taj projekat. Naime, Jadar bi mogao da poplavi i buduće deponije rudnika i tako raznese toksične materije na sve strane. Jedan od njih je i Zoran Stevanović, hidrogeolog i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u penziji, koji kaže da Rio Tinto planira izgradnju nasipa kao zaštitu od poplava, ali nema podataka na osnovu kojih može da se oceni da li će to biti i dovoljno da spreči veliku štetu koja može da nastane.
Poslednji dani marta doneli su obilne padavine. Meteoalarm je aktiviran na području cele Srbije. U nekim delovima je došlo do izlivanja reka, a najkritičnija situacija je u slivovima Drine, Đetinje, Tamnave i Jadra. Javno preduzeće Srbijavode je uvelo vanrednu i redovnu odbranu od poplava zbog obilnih padavina na vodnim jedinicama Drina – Loznica i Sava – Šabac, a redovnu na potezu Kolobara – Obrenovac – Ub.
Reka Jadar se pre dva dana izlila na oranice, a voda je danas stigla do kuća u selu Bradić, zbog čega je proglašena redovna odbrana od Osečine do ušća Jadra u Drinu, saopšteno je iz Srbijavoda.
Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje da će na Jadru i gornjem toku Zapadne Morave sa pritokama u narednih 36 sati vodostaji biti u stagnaciji i manjem porastu i kretaće se oko i nešto iznad upozoravajućih nivoa.
Stevanović: Rio Tinto planira izgradnju nasipa kao zaštitu od poplava
Ekološki ustanak je saopštio da se reka Jadar ponovo izlila iz korita i poplavila područje predviđeno za eksploataciju rude litijuma, po ko zna koji put u poslednjih 30 godina. Oni su podsetili da su prilikom poplava u maju 2014. pukle tri brane, a hiljade tona rudarskog otpada se sa jalovišta rudnika Stolice izlilo u reku Korenitu koja se uliva u Jadar.
Ekološki ustanak je podsetio da Rio Tinto tvrdi da će deponija toksičnog rudarskog otpada zauzimati površinu od 20 hektara ili 30 fudbalskih stadiona, a da će i biti visine od 60 metara. Bilo kakav ulazak zagađivača u taj prostor znači njegov kraj ako dođe do bilo kakvog akcidenta, ističu i dodaju da bi nastupila katastrofa i izlivanje ogromne količine toksičnog otpada u Jadar, i dalje u Savu i Dunav.
Stevanović: Poplave nisu neuobičajene, svaka značajnija kišica ih izazove
Zoran Stevanović, hidrogeolog, profesor Rudarsko geološkog fakulteta u penziji, je više puta ukazivao na rizike koje bi sa sobom donelo otvaranje rudnika i postrojenja za preradu litijuma. Ističući prioritet zaštite životne sredine, Stevanović naglašava da se na tom prostoru nešto nizvodnije, na desnoj obali Save u prostoru Mačve, nalazi najbogatije izvorište podzemnih voda.
„U pitanju je Jadarski basen koji sa Rađevinom samo delimično izolovan od mačvanskog basena, najvažnijeg za snabdevanje vodom u Srbiji. Jadarski i Mačvanski basen povezani su preko dela ušća Jadra u Drinu i tu imamo kilometar ili dva između Drine i suženja kroz koja teku podzemne vode“, rekao je Stevanović. Mačvanski basen se nalazi nizvodno od lokacije potencijalnog rudnika, udaljen svega oko 15 do 17 kilometara.
Po rečima Stevanovića, između 26. i 27. marta u Loznici je palo 28 milimetara kiše, jutros do devet časova palo je još devet. „Ove poplave nisu neuobičajene, svaka značajnija kišica ih izazove. Međutim, mi u ovom regionu imamo i katastrofalne poplavne talase“.
Rio Tinto za zaštitu od poplava predviđa postavljanje nasipa
Iz dokumenata koje je objavio Rio Tinto i koji je bio dostupan javnosti, za zaštitu od poplava predviđeno je postavljanje nasipa. Međutim, Stevanović objašnjava da dokument ne sadrži podatke od kakvih će elemenata nasip biti sačinjen i da li će moći da spreči poplavni talas. Prema njegovoj proceni, nasipom visine između 1,5 i 3,8 metara, koji je predviđen projektom, izuzetno je teško i komplikovano braniti rudnik.
Profesor ukazuje na još jedan problem, a to je provlažavanje kroz telo nasipa ili prodiranje ispod tela nasipa, to su pojave koje prate poplavne talase velikog intenziteta. Takođe, može da se desi da nagli pik poplavnog talasa prelije preko nasipa, dodaje.
Mačva ima rezerve vode koje su na nivou trenutne potrošnje pijaće vode cele Srbije
Stevanović kaže da je Rio Tinto verovatno zbog svih upućenih komentara u vezi sa nasipom, promenio mesto deponije. „Ona više nije čeono uperena prema pravcu poplavnog talasa, nego su je izmestili na nešto višu kotu na jednu blažu padinu. Međutim, i tamo može da postoji problem kliženja, koji upravo podblokavanjem u nožici nasipa može da dovede da taj deponovani materijal koji je toksičan klizne i da eventualno bude prenet nizvodno prema prostoru Mačve“, objasnio je.
Stevanović kaže da je moguće razumeti da se kompanija nije detaljno pozabavila ovim pitanjem, ali nije moguće razumeti da Ministarstvo životne sredine, koje je izdalo odgovaraviće rešenje, nije uopšte zahtevalo da se svi ti elementi obrade na odgovarajući način i da se ukaže kakav će uticaj rudik imati na izvorište regionalnog vodosnabdevanja.
Svaka treća godina u Srbiji je sušna
Stevanović je pojasnio da je Strategijom upravljanja vodama Republike Srbije do 2034. godine jasno navedeno da se očekuje da će vode iz Mačve da snabdevaju Posavinu, mačvanski region i Beograd.
„Trenutno Mačva ima rezerve voda koje su na nivou skoro sadašnje celokupne potrošnje vode za piće u celoj Srbiji, a takvih izvora na prostoru Srbije više nemamo“, rekao je Stevanović.
On je istakao da smo u poslednje 24 godine imali osam suša u Srbiji. „Znači, svaka je treća godina bila formalno sušna. Sad imamo stalno poplavne talase i imamo sve izraženije sušne periode i voda nam je esencijalni resurs za budući razvoj, mnogo je dragocenjija i značajnija od nekih pet odsto rente koje će nam donositi eventualno rudarenje litiuma“, zaključio je Stevanović.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.