Pokrovac: Hrvatska da pomogne farmama da instaliraju 900 MW solara i biogasa

Poljoprivreda i industrija energije iz obnovljivih izvora treba da udruže snage umesto što se nadmeću za resurse, smatra direktorica OIE Hrvatska Maja Pokrovac. Ta asocijacija je izračunala da na farmama mogu da se izgrade solarni pogoni od barem 800 megavata za proizvodnju struje, a da bi za balansiranje onda trebalo još 100 megavata iz biogasa.

Vlada Hrvatske je sastavila Nacionalni plan oporavka i otpornosti bez konsultacija s akademskom zajednicom, privatnim sektorom, finansijskim institucijama i nevladinim organizacijama, kaže direktorica gospodarskog interesnog udruženja Obnovljivi izvori energije Hrvatska Maja Pokrovac. Ona je pozvala vlasti da farmama kroz konkurse ponude grantove za instalaciju solarnih i biogasnih postrojenja za električnu energiju.

Govoreći na Liderovoj konferenciji ‘Energetska budućnost Hrvatske“, Pokrovac je istakla da je ključno da se razviju sinergije poljoprivrede i zelene energetike, ali da su se do sada ta dva sektora nadmetala za podsticaje i raspoloživo zemljište.

OIE Hrvatska veruje da se na farmama mogu podići fotonaponski pogoni ukupne maksimalne snage barem 800 megavata, a u tom slučaju bi radi uravnoteženja proizvodnje trebalo dodati još sto megavata fleksibilnih sistema na biogas.

Proizvodnja i potrošnja energije na istom mestu

Računica je izvedena „uz minimalističku pretpostavku“ od pet kilovata po farmi, iz čega proizilazi investicioni potencijal od 600 miliona evra. Solarni kapacitet te veličine može da se pokrije sa samo 200 biogasnih postrojenja od po 500 kilovata, a za to u Hrvatskoj postoji 3.000 odgovarajućih farmi, podvukla je Pokrovac.

Dodala je da je do sada u zemlji izgrađeno 45 megavata u biogasnim elektranama. Prednost kod uvođenja energije iz obnovljivih izvora u poljoprivredi je što se energija troši tamo gde se i proizvodi, navela je čelnica OIE Hrvatska.

Investicije u mrežu su nedovoljne

Sudeći po tekućim projektima za obnovljivu energiju, mreža će do 2030. morati da primi sedam gigavata kapaciteta, ali planirane investicije nisu dovoljne za to, upozorila je. Pokrovac je pozvala vladu da ubrza administrativni postupak u domenu obnovljivih izvora.

Kritikovala je Nacionalni plan za oporavak i otpornost zbog toga što ne uključuje procenu koliko privatnog kapitala može da se mobiliše, pa je ukazala na primer Grčke.

Hrvatska ima najveću razmeru grantova iz Mehanizma za oporavak i otpornost i BDP-a za prve dve godine u EU

Deo s grantovima u prve dve godine primene ravan je osam odsto hrvatskog bruto društvenog proizvoda iz 2019, što je stavlja na prvo mesto liste država članica Evropske unije, naglasila je Pokrovac. Taj mehanizam će obezbediti ukupno 6,3 milijarde evra bespovratnih sredstava i 3,6 milijardi evra u pozajmicama.

Stavka investicija u energetiku u dokumentu iznosi 660 miliona evra, u poređenju s 1,1 milijardom evra ulaganja predviđenih za ovu deceniju, napomenula je Pokrovac.