Parlamentarni forum za energetsku politiku: Srbija da izbegne greške nemačke energetske tranzicije

Nemačka je dala prevelike subvencije za obnovljive izvore energije (OIE) i tu grešku bi Srbija trebalo da izbegne. Takođe, dobra politika je da se investira u ozelenjavanje postojećih elektrana jer se na taj način smanjuju emisije ugljen-dioksida, poručio je juče Tomas Helm, iz Fondacije Konrad Adenauer, na trećem sastanku Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije (PFEPS) održanom u Domu Narodne skupštine.

Otvarajući sastanak Aleksandra Tomić, poslanica i predsednica Foruma, poručila je da je ideja da se vidi dokle je Srbija došla u energetskoj tranziciji, koje su smernice, koje bi nam u tome pomogle, i kako nastaviti razvoj zelene energije.

U tome, kako je navela, Srbiji puno mogu da pomognu iskustva Nemačka, koja je prošla deo puta, i koja je na nivou celog društva postigla konsenzus o energetskoj tranziciji.

Tomas Helm, iz Fondacije Konrad Adenauer u Kazahstanu, sa poslanicima, ali i brojnim neparlamentarnim članovima Foruma iz redova javnih preduzeća, regulatornih institucija i nevladinog sektora, podelio je iskustva energetske tranzicije Kazahstana i Nemačke.

On je istakao da Nemačka jeste pionir u energetskoj tranziciji, ali da se sve svelo na električnu energiju. Ništa nije urađeno u sektoru zgradarstva, a na grejanje se troši više novca nego na električnu energiju.

“Smanjene su emisije CO2 27 odsto zahvaljujući OIE, koji su dostigli udeo od 29 odsto u proizvodnji struje. Energija vetra je najviše zastupljena. Ali, napravili smo grešku jer smo plaćali prevelike subvencije. Tada 2005, mislili smo da OIE neće moći da prežive na tržištu, pa smo im davali visoke subvencije i danas je cena veća od tržišne, a razliku plaćaju građani. Cena za domaćinstva povećana je 104 odsto od početka veka, sa 13 na 29 evrocenti”, istakao je Helm.

On je preporučio investicije u OIE, ali i u ozelenjavanje postojećih elektrana što znači smanjenje ugljen-dioksida.

“U Kazahstanu radimo na tome, a to možete i vi ovde. Kazhstan oko 63 odsto električne energije dobija iz uglja, po čemu je sličan sa Srbijom”, istakao je Helm.

Kazahstan je zarađivao dosta novca od prodaje sirove nafte i postao veoma bogata zemlja, ali to se promenilo pre par godina sa padom cena, pa je nastupila ekonomska kriza.

“Kazahstan je postavio cilj od tri odsto udela OIE do 2020, i 30 odsto do 2030. Zemlja ima potencijal za proizvodnju solarne i energije iz vetra. Ali, da bi to iskoristila mora da sprovede kampanju u kojoj će ljudima, s obzirom da sada energiju plaćaju veoma jeftino, objasni da se to neće promeniti kada se uvedu OIE”, naveo je Helm.

Fenomen građanskih inicijativa

Kao primer da Srbija radi na razvoju OIE i energetskoj tranziciji Aleksandra Tomić, predsednica Foruma, navela je projekte koji su u toku.

Energetske dozvole su odobrene za 73 investicije od 460 MW, 19 elektrana sa 491 MW ima privremeni status povlašćenog proizvođača, a 198 sa 90 MW status povlašćenog proizvođača električne energije. Najviše dozvola je dato za MHE do 10 MW i za vetroparkove.

“Danas govorimo o tranziciji ka čistoj energiji koja mora da se bazira na tržišnim cenama, što je izazov za nas. Energetski sektor će se suočiti sa troškovima prilikom pristupanja EU, i o tome bi trebalo sada razmišljati”, poručila je ona.

Rebeka Bertram, iz Fondacije Hajnrih Bel u Nemačkoj, navela je da je prva faza energetske tranzicije u ovoj zemlji počela 2000. i završila se krajem prošle godine, kada je počela druga faza.

“Građanske inicijative u energetskoj tranziciji su fenomen u Nemačkoj. Svaki 60. Nemac je proizvođač energije iz OIE. Oko 93 odsto građana je za tranziciju jer igraju aktivnu ulogu u tome. U drugoj fazi OIE neće dobijati subvencije, već idu na aukcije. Sektor mobilnosti i grejanja moraće da bude važniji u ovoj fazi”, istakla je ona.

Vrbas smanjio potrošnju energije 17 odsto

Opština Vrbas još 2011, prva u Srbiji, dobila je Kancelariju za energetski menadžment, iako je zakonska obaveza nastala tek 2015.

Nikola Vujović, stručni saradnik za energetski menadžment, infrastrukturno planiranje i upravljanje kvalitetom u kancelariji, koji je učestvovao u ovom pionirskom poslu, rekao je da je ideja od početka bila da se uredi energetski haos koji je vladao u opštini.

“Danas svi objekti u opštini imaju energetski pasoš i spremne projekte za povećanje energetske efikasnosti. U odnosu na 2010, primenom mera, za koje nije bilo potrebno puno novca, 17 odsto je smanjena potrošnja energije, a godišnja zakonska obaveza je jedan odsto. Tih 17 odsto je nivo koji je mera uspešnosti energetskog menadžmenta u Evropi”, istakao je on.

Sastanku je prisustvovao i stalni zamenik ambasadora i zamenik šefa političkog odeljenja Ambasade SR Nemačke u Beogradu Aleksandar Jung.