x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Vaša imejl adresa je sigurna kod nas

x
Newsletter Image
NE PROPUSTITE NAŠ NJUZLETER
PRIJAVA

Your email is safe with us

Parlamentarci JIE u poseti Ljubljani, Zelenoj prestonici Evrope i lideru održive urbane mobilnosti u regionu

17.05.2019. | Komentari: 0Autor:

Foto: GIZ ORF-EE
Parlamentarci JIE u poseti Ljubljani, Zelenoj prestonici Evrope i lideru održive urbane mobilnosti u regionu

Slovenija je već više od decenije regionalni šampion u promociji održive urbane mobilnosti u  regionu Jugoistočne Evrope (JIE), a posebno njena prestonica Ljubljana. Otuda i ne čudi izbor GIZ Otvorenog fonda za Jugoistočnu Evropu – Energetska efikasnost da za studijsku posetu o održivoj urbanoj mobilnosti izabere baš Ljubljanu.

Po već oprobanom receptu u radu sa parlamentarcima iz čitavog regiona na uvođenju i pozicioniranju važnih tema, poput energetske efikasnosti i klimatskih promena, GIZ Otvoreni fond za Jugoistočnu Evropu – Energetska efikasnost (ORF-EE), paralelno sa radom u skupštinskim salama, organizovao je i studijsku posetu koja je za cilj imala da upozna poslanike sa temom održive urbane mobilnosti na primeru dobre prakse u Ljubljani i Sloveniji.


Marina Pendeš, BiH, HDZ, Izaslanica u Domu naroda Bosne i Hercegovine

Studijska poseta Ljubljani sigurno će mi značiti u mom radu na mestu izaslanice u Domu naroda Bosne i Hercegovine. Ukoliko nije pokrenuta inicijativa, a nemam informaciju da jeste, za donošenje ili samog zakona ili neke promptne strategije koja bi bila obavezna od najviše do najniže razine u BiH, s tim da je iskustvo Ljubljane veoma primenjivo za općinsku razinu i mislim da za nekoliko gradova u BiH, kao što su Banja Ljuka, Mostar i Tuzla, koji bi sigurno trebali koristiti iskustva Ljubljane u korišćenju mobilnih sredstava, ekološki prihvatljivih koji bi omogućili sigurnost i za pešake i za bicikliste i doprineli zdravlju i smanjili zagađenost okoliša. Takođe, imali smo priliku videti kako grad Ljubljana odlaže otpad i to su iskustva koja bi sigurno koristila našim lokalnim zajednicama, a koja mi možemo podeliti.


Osim 14 poslanika iz ukupno šest parlamenata u regionu JIE, delegaciju je činilo i sedam predstavnika parlamentarnih službi, kao i šest predstavnika organizacija civilnog društva koje implementiraju program Škole političkih studija.

Foto: Grad Ljubljana

Ljubljana – Zelena evropska prestonica i grad po meri građana

Gradska uprava, predvođena gradonačelnikom Zoranom Jankovićem, uspela je da od jednog malog grada po veličini i broju stanovnika (danas u Ljubljani živi skoro 300.000 stanovnika) napravi jedno prijatno mesto za život i rad, ali i mesto koje svojim lepotama pleni i privlači iz godine u godinu sve veći broj turista iz čitavog sveta.

Ali ako se zapitamo šta je to što Ljubljanu čini tako neodoljivim i gradom po meri građana, složićemo se da je to čitav niz urbanističkih, arhitektonskih, ali i društveno-kulturnih rešenja i sadržaja koje su gradske vlasti promislile i primenile uz obavezno uvažavanje koncepta ekološkog, zelenog i održivog razvoja.


Niko Peleshi, šef Odbora za proizvodnju, trgovinu i životnu sredinu Parlamenta Albanije

Imam pozitivne utiske o načinu na koji je ova studijska poseta organizovana. Ova tema je veoma važna za naše zemlje. Za moju zemlju, Albaniju, dolazi u pravo vreme s obzirom da smo već odobrili Nacionalni plan razvoja za Albaniju. Za par meseci finalizovaćemo razvojne planove za svaku od 61 opštine, tako da je pravo vreme da integrišemo planove održive urbane mobilnosti u opštinske razvojne planove. U Albaniji smo registrovali ogroman rast broja automobila, javni prevoz nije svuda dobro organizovan, a primenili smo nacionalni program uvođenja više prostora pogodnih za pešake u gradovima i opštinama. Sve ovo, međutim, nije urađeno sa holističkim pristupom.

Ono što smo videli u Ljubljani i saznali od Ministarstva infrastrukture je da su oni izradili plan i sproveli ga. Mi smo to uradili obrnuto – sproveli smo velike intervencije u centrima gradova, uveli pešačke zone u gradovima i drugim mestima, uspeli da podignemo svest o potrebi da velike gradove više prilagodimo pešacima. Međutim, sada je pravo vreme da napore podignemo na profesionalniji i sistematičniji nivo i podržimo opštine da usvoje planove. Za mene i moje kolege, ovo iskustvo je veoma važno i mi ćemo, naravno, preneti zaključke i informacije našim zemljama i vladama i podstaći i ohrabriti opštine da počnu da pripremaju svoje Planove održive urbane mobilnosti što je pre moguće.


Kruna tog rada predstavlja izbor Ljubljane za Zelenu prestonicu Evrope 2016. godine. Pozdravljajući goste iz čitavog regiona u Gradskoj kući, gradonačenik Zoran Janković rekao je: „Ova prestižna titula Evropske Komisije velika je čast za nas i najveće priznanje za naše napore da ostvarimo naš cilj – da obezbedimo visok kvalitet života za naše građane u lepom i zdravom okruženju.“

Od grada automobila do grada pešaka i biciklista

Pre nego što je Ljubljana 2007. godine započela da značajno menja svoj grad i primenjuje model održive urbane mobilnost, centar grada je bio zagušen automobilima i autobusima. Tu sumornu i sivu sliku grada Ljubljančani vole da porede sa današnjim slikama lepog, zelenog i uređenog grada. Danas je centar grada rezervisan za pešake i bicikliste i taj zatvoren deo Ljubljane prostire se na čak 13 hektara površine. Iako su građani inicijalno burno reagovali kada je gradski centar preko noći zatvoren za saobraćaj, Ljubljančani danas ne samo da uživaju u svom gradu, već podržavaju dalji razvoj grada u ovom pravcu i širenje delova grada bez automobilskog saobraćaja, kao i zelenih površina, ali i sama gradska administracija je u međuvremenu naučila koliko je važna dobra i otvorena komunikacija sa građanima.


Joachim Gaube, menadžer GIZ ORF-EE

Opuštena, a radna atmosfera tokom studijskog putovanja podržala je tehničke razgovore između šest zemalja. I to je veliko dostignuće za stanovništvo zemalja partnera sa kojima sarađujemo. Uvereni smo da će se ova regionalna razmena između eksperata iz radnih grupa parlamenata nastaviti u budućnosti, kao što je bio slučaj sa energetskom efikasnošću između Kosova i Crne Gore i nedavno održanoj raspravi o održivoj urbanoj mobilnosti između parlamentaraca Severne Makedonije i Kosova, kao i Albanije i Crne Gore. Ovaj trend regionalnih razmena je veoma ohrabrujuć i ubrzaće razvoj u svakoj od ovih zemalja.


Obale reke Ljubljanice nekada su bili zapušteni parkinzi, a danas su divne, uređene površine sa kafićima i restoranima, pijacama i parkovima. Devet mostova je rekonstruisano ili izgrađeno, sa ciljem da prostor na reci i oko nje postane mesto okupljanja građana i turista.

Glavni cilj plana održive urbane mobilnosti u Ljubljani je da se do 2020. godine dve trećine kretanja građana po Ljubljani realizuje na održivi način (hodanje, bicikliranje, javni prevoz), a da samo jedna trećina bude ostvarena kroz automobilski saobraćaj.

Parlamentarci su imali priliku da se uvere da se na ulicama Ljubljane vozi dosta električnih automobila, i da je grad dobro pokriven mrežom punionica. Prvi bilbord na izlazu sa aerodroma poručuje „Stigao je prvi električni Audi“.  Ova zastupljenost električnih automobila ne čudi, s obzirom da Slovenija subvencioniše građane koji se odluče za kupovinu električnih vozila sa 5 hiljada evra, što je u ovom trenutku najveći iznos subvencija koje neka zemlja u Evropi daje.

Novi „sharing“ koncept ili delimo prevozna sredstva

Slovenačka prestonica ima i bike i car-sharing usluge. Deljenje ili zajedničko korišćenje automobila u slučaju ove Zelene prestonice obuhvata isključivo električne automobile. Servis se reklamira kao efektivan način da se smanje troškovi mobilnosti i da se njima lakše upravlja.


Jasna Sekulović, projektna menadžerka GIZ ORF-EE

Ovo je prvo studijsko putovanje za parlamentarce na temu održive urbane mobilnosti koje je organizovao Otvoreni regionalni fond za Jugoistočnu Evropu – Energetska efikasnost (ORF-EE).

Reagovanja parlamentaraca su izuzetno pozitivna i iako je ova tema na praktičnom nivou više lokalnog karaktera, učesnici u studijskom putovanju su prepoznali mogućnosti da kroz svoj rad i kontakte operacionalizuju moguća rešenja održive urbane mobilnosti u mestima u kojima žive.


Nakon uplate inicijalne članarine u iznosu od 29 evra, plaća se samo onda kada se automobil koristi. U cenu su uključeni svi troškovi, poput osiguranja, održavanja automobila, „goriva“ odnosno električne energije, kao i besplatnog parkinga na određenim lokacijama.

Ovaj koncept deljenja se veoma lepo uklapa u koncept održive urbane mobilnosti koja u potpunosti menja paradigmu mobilnosti u gradu i pešačenje i hodanje vidi kao model kretanja kome se teži.  Sledi vožnja bicikala, korišćenje javnog prevoza, a na samom kraju, korišćenje automobila, koje se smatra najnepopularnijim oblikom mobilnosti.

Foto: Matic Sopotnik

Održiva urbana mobilnost na nacionalnom nivou

Ljubljana nije usamljena u ovom važnom poduhvatu. Od kada se Slovenija 2004. godine uključila u EU pokret održive urbane mobilnosti, 77 opština, od ukupno 212, usvojilo je planove održive urbane mobilnosti, a nacionalni program je takođe ažuriran i unapređen.

Polona Demšar Mitrovič, predstavnica Ministarstva infrastrukture Republike Slovenije, objasnila je parlamentarcima da su sredstva za realizaciju ovih projekata dobijena iz EU Kohezionog fonda, a da se od 2020. godine prelazi na samostalno finansiranje u segmentu urbane mobilnosti, pa će biti potrebno da se na nacionalnom nivou donese i zakon kojim će se regulisati ovaj sektor. „Usvajanje regulative, finansiranje, kao i znanje predstavljanju okvir za sveobuhvatan pristup,“ naglasila je Demšar Mitrovič i dodala da su za implementaciju ovog koncepta neophodne i meke mere upravljanja mobilnošću, poput donošenja planova mobilnosti za institucije, održivih politika u segmentu parkiranja, prilagođavanja gradske logistike, edukacije i podizanja svesti ciljnih javnosti, kao i organizovanja kampanja.

20% zaposlenih u gradskoj upravi Ljubljane na posao dolazi biciklom

Slovenačka prestonica je uspela u ovom poduhvatu, a na zemljama i gradovima iz regiona je da donesu svoje planove. GIZ ORF-EE već radi na pružanju podrške Tirani, Podgorici i Sarajevu na izradi ovih planova, a u narednom periodu će se započeti sa edukacijom lokalnih eksperata, koje će ostali gradovi i opštine iz regiona moći da angažuju kao podršku i pomoć u ovom važnom poslu. Jer zašto svaki grad ne bi, baš kao i Ljubljana, bio po meri čoveka?

Komentari (0)

Budite prvi da unesete komentar za ovaj clanak.

Unesi Komentar

Molimo sačekajte... Unesite obavezna polja. Desila se greška, molimo osvežite stranicu i pokušajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat.