Pandemija korona virusa uzdrmala evropsko tržište reciklaže

Autor: viši urednik Mark Victory, ICIS

Zabrinutost zbog dugoročnog uticaja širenja korona virusa na glavne segmente evropskog tržišta reciklaže ozbiljno se pojačala prošle nedelje, posle usvajanja još mera za suzbijanje pandemije širom kontinenta.

Izvori su posebno uznemireni što u sisteme za sakupljanje stižu ograničene količine te zbog poremećaja u logistici i mogućeg slabljenja potražnje u donjem delu lanca u sektorima mimo ambalaže. Oni se brinu i da će kupci odustati od mera održivog razvoja i da će dugoročna ulaganja da se smanje.

Zabrinutost u industriji reciklaže je i ranije bila ograničena samo na udarac na cene neupotrebljavanog ili devičanskog materijala, s kojim se reciklirani nadmeće, i na individualne odnose s kupcima u zemljama kao što je Italija.

Virus korona je snažno poremetio petrohemiju odnosno njene lance snabdevanja po svetu, promenio obrasce potražnje kod potrošača i poljuljao tržišta na širokom planu. Istovremeno, sirova nafta se survala otkad su Saudijska Arabija i Rusija počele cenovni rat, a to se takođe oseća na tržištima nove plastike širom Evrope.

U međuvremenu, tržišta reciklaže su se uglavnom držala stabilno. Doduše, kupci su postali još malo oprezniji. Međutim, ovo počinje da se menja.

Vraća se manje materijala 

Izvori sa tržišta recikliranog polietilen tereftalata (R-PET), najrecikliranije plastike širom Evrope, već su primetili promenu u ponašanju potrošača i to pogotovo u navikama kupovanja i, što je još važnije, recikliranja.

„Ljudi kupuju [flaširanu] vodu i ne vraćaju to, nego drže kod sebe“, izjavio je jedan recikler iz Nemačke. Potražnja za devičanskim PET-om je u martu već povećana kada su Evropljani počeli da u panici kupuju hranu i druge potrepštine.

„S jedne strane, to je redovan sezonski efekat u februaru i martu – zima je, pa ljudi piju manje [flaširanih pića]. A sa druge, kupovina je ozbiljno porasla, pa [potrošači] drže [boce] kod kuće, [a] neki su se prebacili na staklo“, dodao je recikler.

Izvori u Nemačkoj, koja ima jedan od najobuhvatnijih sistema za povraćaj kaucije ili depozita (DRS) u Evropi – potrošači donose upotrebljene PET boce i ubacuju ih u aparate na mestima kao što su supermarketi – čekaju i pripremaju procenu uticaja društvenog distanciranja i samoizolacije na tržište reciklaže.

Predviđanja pada potrošnje

Mnogi će pratiti koliko se PET boca vraća u reciklažni tok tokom zaraze, jer se ona dešava u vreme kada je dostupnost upotrebljenih flaša te vrste već slaba zbog ranije pomenutog smanjenja potrošnje flaširanih pića.

To će takođe verovatno imati posledice na sezonske trendove u potrošnji flaširanih pića. Ukoliko socijalno distanciranje još bude na snazi tokom leta, ljudi verovatno neće izlaziti kao pre, smanjujući dostupnost R-PET-a. Neki smatraju da će se zbog korona virusa više ljudi okrenuti vodi iz vodovoda ili staklenim bocama umesto plastičnih.

Slična tendencija smanjivanja stopa prikupljanja očekuje se za druge važne sektore recikliranih polimera, poput recikliranog polietilena (R-PE) i recikliranog polipropilena (R-PP).

„Planiramo s manje materijala dopremljenog u naše fabrike narednih nedelja“, rekao je jedan veliki francuski sakupljač i prerađivač otpada.

Izobličena sezona

Slabljenje stopa prikupljanja se na tržištu oseti posle nekoliko sedmica, zbog vremena potrebnog da materijal od potrošača ili prerađivača stigne kroz lanac snabdevanja. To znači da će se bilo kakva nestašica verovatno osetiti u vreme kada je obično početak vrhunca sezone za R-PET i reciklirane poliolefine (R-PO). Bez obzira na to, usled neizvesnosti u pogledu potražnje, teško da će vrhunac sezone 2020. biti tipičan.

Udar na tražnju R-PO-a verovatno će raspodeliti krajnji korisnici. Među glavnim tačkama tog segmenta na tržištu R-PO-a su auto-industrija, građevinarstvo, proizvođači kesa za đubre, spoljnog nameštaja i ambalaže. Potražnja za automobilima je već naglo opala zbog zaraze, a verovatno će nastaviti da slabi posle privremenih zatvaranja pogona širom Evrope.

Građevinska industrija je zaštićenija od direktnih uticaja korona virusa na proizvodnju, ali verovatno će pretrpeti veliku štetu pri bilo kakvom pogoršanju u privredi. Potražnja za spoljnim nameštajem će za to vreme takođe verovatno trpeti zbog mera izolacije.

Suprotno, očekuje se da će potražnja za ambalažom da uzleti. Očekuje se da će se kupci najviše opredeljivati za hranu umotanu u plastiku zbog zabrinutosti za higijenu i široke upotrebe poliolefina u ambalaži za proizvode za čišćenje i higijenu.

Očekuje se da će potražnja za ambalažom da uzleti kako zabrinutost za higijenu okreće kupce hrani pakovanoj u plastiku

U svakom slučaju, ostaje nejasno koliko će ovo pogodovati industriji reciklaže. Više izvora sugerisalo je da će pandemija na kratak rok skrenuti pažnju sa ciljevima za održivost. Oni očekuju i da će se vlasnici brendova vratiti devičanskoj varijanti, koja bi trebalo da bude dostupnija.

Izazovi s likvidnošću i kadriranjem

Pošto su cene proizvoda kao što su bezbojni R-PET u pahuljicama i peletu pogodnom za industriju hrane, zatim polietilen velike gustine (R-HDPE) prirodne boje za ambalažu za hranu i R-PP pelet prirodne boje redom više nego cene neupotrebljavanog materijala, to jača mogućnost još većeg prelaska nazad na devičansku varijantu.

„U trenutnoj situaciji, ukoliko ne mogu da nađu reciklirani polietilen male gustine (R-LDPE), jednostavno će se opredeliti za LDPE da [bi mogli da] isporučuju [svoju robu]“, izjavio je jedan od glavnih proizvođača ambalaže.

Zajedno s tim, postoji zabrinutost da će manjkati radne snage kako pandemija dobija zamajac i za to kako će mali recikleri upravljati tokovima gotovog novca ako duže vreme ne budu mogli da rade. Recikleri obično drže rezerve keša na niskom nivou u poređenju s petrohemijskom industrijom.

Više brinu poremećaji u logistici. Sad kad je više zemalja širom Evrope zatvorilo svoje granice i ograničilo kretanje ljudi i robe, za neke je već postalo problematično da dopremaju materijal u jedinice za reciklažu i isporučuju ga dalje.

Izvori iz industrije sugerišu da bi ciljevi za održivost mogli da na neko vreme izgube prioritet

„Vidimo [probleme] na strani logistike, za dopremanje boca i, takođe, isporuku naših gotovih proizvoda. Neke granice su zatvorene, mada se to uglavnom tiče trendova vezanih za ljude, a ne prevoz robe… Merenje temperature [vozača] na granicama… odlaže transportne aktivnosti“, rekao je jedan proizvođač R-PET-a.

Granice su još uvek otvorene za robu

Širom reciklažne industrije, uobičajeni su panevropski trgovinski tokovi. Iz inostranstva se naručuje i otpad koji su ostavili potrošači i onaj iz industrijskih postrojenja – u zavisnosti od dostupnosti i kvaliteta – dok se gotove reciklirane pahuljice i pelet redovno šalje preko granice.

Čitav portfelj recikliranog materijala skuplji je nego nekorišćena plastika

„Logistika je trenutno u Evropi vrlo bolna stavka i to za sve proizvode i materijale. Ne znam do čega će to dovesti jer će udariti na upotrebu proizvoda“, kazao je jedan proizvođač pahuljica u Centralnoj Evropi.

Problemi s logistikom već su naveli neke kompanije da gomilaju zalihe da bi mogle da prevaziđu bilo koji mogući poremećaj.

„Kupujemo velike količine iz Francuske, Holandije i Italije, pa nastaje velik problem kada se granice potpuno zatvore. Jer odakle da dobavimo svoj materijal? Takođe, 50 odsto [našeg krajnjeg proizvoda] odlazi van Nemačke u Evropu, a naši kupci nas pitaju da li možemo da isporučimo materijal koji im je potreban. Kad od svojih fabrika tražimo prevoz, tamo kažu da nema problema. Trenutno se to čini… stabilno, ali pitanje je šta će da se desi sutra, kada vlada odluči da zatvori granicu“, izjavio je jedan veliki evropski recikler.

Neki klijenti gomilaju zalihe, a drugi oklevaju da poručuju još

Stalna neizvesnost oko širokog niza odgovora evropskih vlada na korona virus još je više zamutila sliku potražnje. Dok neki gomilaju zalihe, drugi imaju različit pristup i izbegavaju nove porudžbine.

Kratkoročni šok

Imamo porudžbine, ali nemamo novih porudžbina za sledećih par nedelja. Velika je konfuzija za naredne nedelje“, rekao je pomenuti francuski sakupljač otpada i prerađivač iz glavnog ešalona.

Dugoročniji uticaj na odluke o investicijama takođe ostaje neizvestan. Ulaganja i u mehaničko i hemijsko recikliranje jesu od suštinskog značaja ako industrija juri ambiciozne zakonske i ciljeve po brendovima za recikliranje ambalaže. Trenutno je gadna nestašica materijala pogodnog za pakovanje hrane među svim recikliranim polimerima – na sakupljačkoj kao i na strani ponovne prerade.

Za primer uzmimo R-PET. Kapacitet ponovne obrade radi proizvodnje peleta za ambalažu za hranu drži se na 300.000 tona godišnje, a za R-HDPE je oko 100.000 tona godišnje.

Za druge tipove R-PO-a, materijal pogodan za pakovanje hrane dostupan je u veoma malim količinama zbog uslova koje Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) ima za praćenje porekla i sortiranje.

Projekcije

Nova tehnologija, novi metodi sakupljanja, ekspanzija hemijske reciklaže i povećanje kapaciteta za ponovnu preradu. Svi su redom potrebni za ispunjavanje ciljeva za 2025. godinu.

Ipak, slabije ekonomske projekcije uzrok su ograničavanja investicija, pogotovo u oblastima kao što je reciklaža. Kod nje su ulaganja malih startapova uobičajena usled nižih barijera za ulazak na tržište nego u petrohemijskoj delatnosti. Takođe, u ovom sektoru sistemi za sakupljanje i dalje su uglavnom pod kontrolom lokalnih samouprava. I jedna i druga strana su u trenutnoj situaciji ranjive.

Ekonomske posledice globalne recesije iz 2008 su, na primer, dovele do toga da su lokalne vlasti celu deceniju podbacivale u ulaganjima u sisteme za prikupljanje zbog raširenih mera štednje širom Evrope.

Lokalne vlasti su zbog mera štednje nakon poslednje recesije premalo ulagale u sisteme prikupljanja otpada

Razmere mera socijalnog distanciranja potrebne da se obuzda pandemija čine globalnu recesiju sve verovatnijom.

Većina evropske reciklažne industrije za sada nastavlja da radi kao da se ništa ne događa, ali posledice bi mogla da oseća još mnogo godina.