Otpad je resurs: EU uvodi strožiju regulativu i zabranjuje izvoz plastičnog otpada

Evropski parlament je podržao predlog o uvođenju strožijih pravila o otpremanju otpada iz zemlja Evropske unije. Uvodi se zabrana izvoza se za sav otpad namenjen za odlaganje, a predlog podrazumeva i zabranu izvoza plastičnog otpada u zemlje koje nisu članice OECD-a. Otpad će biti regulisan u zavisnosti od njegovog porekla, odredišta i destinacije. Izvoz otpada iz zemlja EU iznosio je 32,7 miliona tona u 2020.

Poslanici Evropskog parlamenta su velikom većinom podržali predlog o zabrani izvoza svih vrsta otpada koji namenjenog za odlaganje izvan zemlja EU, osim u izuzetnim i opravdanim slučajevima.

U usvojenom tekstu, takođe je predložena i zabrana izvoza plastičnog i opasnog otpada iz EU, u zemlje koje nisu članice OECD-a.

Predlog za reformu pravila o otpremanju otpada podrazumeva utvrđivanje novih procedura i kontrolnih mera za otpremanje otpada. Otpadom koji se otprema van zemalja EU mora se upravljati na ekološki prihvatljiv način, zaključili su parlamentarci.

Otpad će biti regulisan u zavisnosti od njegovog porekla, odredišta i transportnog puta

Prema novom predlogu zakona, otpad će biti regulisan u zavisnosti od njegovog porekla, odredišta i transportnog puta, kao i vrste otpada koji se otprema i tretmana koji se primenjuje kada otpad stigne na odredište.

Kapaciteti zemalja koje su primale otpad na reciklažu su preopterećeni

Prema podacima Eurostat-a, većina otpada koji je izvezen iz EU se sastoji od otpada od crnih i obojenih metala, papira, tekstila, stakla i plastike.

Izvoz plastičnog otpada iz zemalja EU utiče na ograničene kapacitete za reciklažu plastičnog otpada u zemljama koje su primile otpad, navodi se u izveštaju Agencije za istraživanje životne sredine (EIA) i Rethink Plastic Alliance (RPA).

Glavni izvoznici plastičnog otpada iz EU, kao što su Nemačka, Holandija, Francuska i Belgija koriste mogućnost da izvoze plastični otpad kako bi pokušali da postignu svoje reciklažne ciljeve.

Izvoz plastičnog otpada samo održava linearni status quo i umesto da se fokus prebaci na smanjenje potrošnje plastike

Ogromna većina plastike nikada ne završi u reciklaži, a izvoz plastičnog otpada iz zemalja sa visokim prihodima koji su i visoki potrošači plastike, samo održava linearni status quo i umesto da se fokus prebaci na smanjenje potrošnje plastike, napominje se u izveštaju.

Zemlje u koje dospeva otpad su preplavljene uvezenim otpadom i mogućnost recikliranja sopstvenog plastičnog otpada je znatno smanjena. Ove zemlje snose i ekološki teret i trpe štetu po zdravlje stavnovništva.

U izveštaju se navodi primer iz Turske u koju je tokom 2021. dospelo više od trećine od 1,35 miliona tona plastičnog otpada iz EU, tokom 2021. Uvezeni plastični otpad činio je 78,7 odsto obima reciklaže u Turskoj, a 58 odsto tog uvoza došao je iz EU.

Tokom 2020. godine, izvoz otpada iz EU dostigao je 32,7 miliona tona, što predstavlja oko 16 procenata globalne trgovine otpadom. Pored toga, svake godine se oko 67 miliona tona otpada otpremi se između država članica EU.

Podrška nevladinog sektora za kraj kolonijalizma otpada

„Mnogi od nas širom sveta neumorno su radili na tome da istaknu neuporedivo mnoštvo dokaza i iskustava iz stvarnog sveta koji pokazuju da je trgovina plastičnim otpadom štetna i eksploatatorska,” kazala je Loren Veir, iz EIA.

Ovo je još jedan važan korak ka okončanju „kolonijalizma otpada“, dodala je ona.

„Evropski izvoz otpada nije prošao bez velikih troškova za životnu sredinu i zdravlje ljudi. Danas je Evropski parlament otvorio put odgovornijoj, transparentnijoj i bolje sprovedenoj politici izvoza otpada“, rekla je Stefani Arditi iz Evropskog biroa za životnu sredinu (EEB).

Članice EU imaju priliku da se fokusiraju ka prevenciji otpada i iskoriste priliku da zemlje EU sačuvaju dragocene sekundarne sirovine, kazala je Arditi.

Otpad je resurs na zajedničkom tržištu EU

Parlament je ovim predlogom usvojio svoju pregovaračku poziciju za razgovore sa državama članicama o završnom tekstu novog zakona.

„Otpad moramo pretvoriti u resurse na zajedničkom tržištu, a samim tim bolje voditi računa o našoj životnoj sredini i konkurentnosti“, rekla je Pernil Vajs, koja je izvestilac Evropskog parlamenta o ovom predlogu .

Revidirani zakonski okvir trebalo da u potpunosti iskoristi mogućnosti koje pruža otpad za postizanje ciljeva EU o cirkularnoj ekonomiji bez zagađenja, istaknuto je u saopštenju Evropskog parlamenta.