Ognjen Radonjić: ekonomski sistem je podsistem prirodnog sistema, a ne obrnuto

Na 36. tribini „Nije filozofski ćutati“ pod nazivom „Od zagađenja do uništenja – čovek, priroda i odgovornost“, profesor Ognjen Radonjić govorio je o tome kakav je stav ekonomske nauke prema prirodi i ekološkim problemima, kao i o promenama koje su neminovne kako bi se izbegla klimatska katastrofa.

Na tribini, koja je održana na Filozofskom fakultetu u Beogradu, govorili su i episkop diseldorfski i cele Nemačke Grigorije, Vladimir Stevanović, predsednika Odbora Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) posvećenog čoveku i životnoj sredini, profesori Ratko Ristić i Nenad Makuljević, muzičar Rambo Amadeus i novinari Jovan Memedović i Milan Ćulibrk.

Prema rečima profesora Ognjena Radonjića, ekonomisti obično kod nekog projekta gledaju prihode i rashode, mada kod Rio Tinta Vlada Srbije nije govorila o troškovima već samo o povećanju BDP-a. Ekonomisti, takođe, procenjuju i te neželjene efekte, kao što su troškovi ugrožavanja zdravlja ljudi, zagađenja, gubitka biljnog i životinjskog sveta, i može da ih izrazi u novcu.

Klimatska katastrofa stiže već 2030.

Ekonomska analiza isplativosti projekta podrazumeva, kako je naglasio, da je prirodni sistem podstistem ekonomskog sistema, i da su prirodni resursi potčinjeni čoveku i sredstvo za zadovoljavanje naših potreba, naveo je on.

Radonjić je podsetio da ekološka pitanja postaju važna krajem osamdesetih i da je bilo raznih apela naučnika i globalnih institucija, ali osim napretka u vezi sa ozonskom rupom, svet je nastavio po starom. Tako se pre pet godina svetu obratilo 15.000 naučnika koji su eksplicitno rekli da ako ljudska civlizacija nastavi ovako da funkcioniše neizbežan je sudar ljudske rase sa prirodom.

„Ujedinjene nacije su pre desetak dana predstavile izveštaj prema kojem se klimatski slom približava znatno brže od očekivanog, i ako se ne preduzmu radikalni koraci za samo nekoliko decenija mnogi delovi sveta neće više biti pogodni za život. Takođe, ako se ne smanje emisije za 45 odsto, klimatska katastrofa je na videlu već za osam godina, 2030“, naveo je on.

Fokus sa maksimizacije profita i zadovoljenja naših potreba mora da se pomeri ka etičkoj dimenziji

Potrebna je radikalna promena u ponašanju ljudi i radikalna promena u poimanju sveta oko nas, posebno kada je reč o ekonomskoj nauci. Ekonomski sistem je podsistem ekosistema, a ne obrnuto i da ekonomski procesi nisu mogući bez prirodnih procesa.

„Fokus sa maksimizacije profita i zadovoljenja naših potreba mora da se pomeri ka etičkoj dimenziji. Priroda se ne može svoditi na ekonomsku vrednost, postavlja se pitanje da li priroda ima inherentnu vrednost, bez obzira da li ima ekonomsku. Da li svaka biljka i životinja ima pravo na život i da li je naša obaveza da im to omogućimo?“, ističe on.

Radonjić je istakao da ljudi vode računa o drugim ljudima, ali ono što ih čini ljudima je da vode računa i o drugim živim bićima i zato su ekološka pitanja par exellence politička pitanja jer se njima reguliše odnos između ljudi, ali i odnos prema prirodi.