Odbor za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu: Projekat Jadar nema ekonomsko, ekološko, socijalno, niti moralno opravdanje

Odbor za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu, stručno i savetodavno telo čija je funkcija da Senatu i drugim organima Univerziteta podnosi predloge u cilju zaštite i unapređenja životne sredine, izrazio je protivljenje obnovi projekta Jadar. Projekat, kako tvrde, nema razumno obrazloženje sa ekonomskog, ekološkog i socijalnog, a niti sa moralnog stanovišta.

Projekat eksploatacije litijuma i bora u Zapadnoj Srbiji započet je 2002. godine, a ukinut posle masovnih protesta širom Srbije početkom 2022. godine. Ipak, nakon dve godine Ustavni sud je utvrdio da Uredba o prestanku važenja Uredbe o utvrđivanju područja posebne namene za realizaciju projekta Jadar nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

Zatim je Vlada Srbije usvojila novu uredbu kojom je projekat Jadar vraćen u stanje pre donošenja uredbe kojom je zaustavljen.

U svetu su rudnici u nenaseljenim područjima, a ovde bi bio u naseljenim oblastima

Saopštenje Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu je izdato pre donošenja odluke Ustavnog suda, u kom su članovi istakli da izražavaju svoje protivljenje namerama da se obnovi realizacija projekta Jadar jer „taj projekat nema razumno obrazloženje sa ekonomskog, ekološkog, socijalnog, niti moralnog stanovišta“.

Projekat se odnosi na naseljene oblasti oko Loznice i Valjeva, što u potpunosti odudara od aktuelne svetske prakse koja je povezana sa nenaseljenim područjima poput onih u Australiji, Kini, Zimbabveu ili pustinjama Čilea i Argentine, istaknuto je u saopštenju.

Ekstrakcija i prerada kritičkih minerala zagađuju životnu sredinu sa teškim posledicama po ljudsko zdravlje

Odbor je naglasio da ekstrakcija i prerada kritičnih mineralnih resursa dovode do teške destrukcije i zagađenja životne sredine (vazduha, zemljišta, podzemnih i površinskih voda, šumskih ekosistema, biološke raznovrsnosti), često sa teškim posledicama po javno zdravlje lokalnih zajednica.

Članovi Odbora podsećaju da Srbija ima jednu od najvećih stopa smrtnosti od raka pluća i dojke, na globalnom nivou, dok svake godine umire oko 10.000 ljudi usled bolesti povezanih sa zagađenjem vazduha. U saopštenju se dodaje da je kao jedan od najvažnijih faktora zagađenja zemljišta na Balkanu označeno rudarenje i procesi prerade ruda, te da je Bor na svetskom nivou obeležen kao jedna od 50 žrtvovanih zona.

Jedan od najvažnijih faktora zagađenja zemljišta na Balkanu je rudarenje i procesi prerade ruda

Naučna javnost je u više navrata izrazila negativan stav o realizaciji projekta. Saopštenje ističe naučni skupu u Srpskoj akademija nauka i umetnosti iz maja 2021. i stavove Akademije inženjerskih nauka Srbije i brojnih profesora i istraživača sa univerziteta i naučnih instituta.

U saopštenju je kao posebno problematičan istaknut Akcioni plan raseljavanja stanovništva, koji sprovodi Rio Sava Exploration, ćerka firma kompanije Rio Tinto. „Organizacija Marš sa Drine došla je do podataka da je kompanija potrošila više od 270 miliona dolara od trenutka suspenzije projekta (početkom 2022), a da je od 2002. potrošeno ukupno 518 miliona dolara“, stoji u saopštenju.

Prema ovim podacima za samo dve godine u periodu od 2022 do 2024. godine potrošeno je više novca nego u periodu od početka projekta odnosno za prethodnih 19 godina (od 2002. do 2021. godine). Kako piše u saopštenju kompanija je ovaj novac potrošila uglavnom na nematerijalne troškove vezane za promociju projekta, marketinško-reklamne usluge i subvencije lokalnom stanovništvu za nabavku poljoprivredne mehanizacije.

Rudarske kompanije nekažnjene za ekološke incidente

U saopštenju je takođe istaknuto da zastupnici ove kompanije uporno ističu da tehničku dokumentaciju pripremaju najbolje svetske kompanije i da ne postoji razlog za brigu zbog ozbiljnih ekoloških incidenata, iako planiraju da za sobom ostave deponije sa desetinama miliona tona opasnog otpada u dolinama bujičnih reka. Saopštenje navodi primere iz prakse koji pokazuju suprotno.

Početkom avgusta 2014. pukla je brana jalovine rudnika bakra i zlata na potoku Mount Polley u centralnoj Britanskoj Kolumbiji i tada je  isteklo 25 miliona kubnih metara jalovine i vode u jezero Quesnel. Kompanija Imperial Metals nije kažnjena niti optužena, iako je došlo do izlivanja 326 tona nikla, 400 tona arsenika, 177 tona olova i 18.400 tona bakra. Ugroženi su proces vodosnabdevanja stanovništva i najvažnija staništa za mrešćenje lososa, navodi se u saopštenju.

Srbija je već bila na udaru ekoloških incidenata izazvanih rudarenjem

Još jedan od primera je i probijanje brana jalovine rudnika zlata u vlasništvu firme Aurul S.A. Baia Mare Company početkom 2000-te godine. Tada je došlo do isticanja 100.000 metara kubnih materijala sa mnogo cijanida, koji je dospeo u lokalni vodotok odnosno u sliv reke Tise.

Procenjuje se da je tada preko Rumunije i Mađarske do Srbije transportovano od 50 do 100 tona cijanida, što je izazvalo fatalne posledice po živi svet i vodosnabdevanje stanovništva. Koncentracija cijanida na pojedinim deonicama rečnog toka bila je 100 puta veća od maksimalno dozvoljene količine za pijaću vodu. Oporavak akvatičnog ekosistema je trajao više od pet godina, piše u saopštenju.

Predmet istražnih prava je čak šest odsto teritorije Srbije

Članovi odbora podsećaju da je Ministarstvo rudarstva i energetike odobrilo veliki broj istražnih prava, uglavnom stranim, privatnim rudarskim kompanijama, te da je predmet istražnih prava 535.966 hektara, odnosno, šest odsto teritorije Srbije.

„Podržavamo rudarstvo u Srbiji samo kroz projekte kojima se zadovoljavaju jasni nacionalni interesi, a nikako glad za profitom privatnih kompanija, stranih ili domaćih, što vodi enormnom ekstraktivizmu i nepovratnom uništavanju zemljišta, velikih rezervoara kvalitetnih podzemnih voda, staništa raznolikog biodiverziteta, prostora za život ljudi i drastičnog ugrožavanja javnog zdravlja“, zaključeno je u saopštenju.