Životna sredina

Od prodaje emisija CO2 Hrvatska će prihodovati 116 miliona evra

Od prodaje emisija CO2 Hrvatska ce prihodovati 116 miliona evra

Photo: Pixabay

Objavljeno

22.02.2018.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

22.02.2018.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Hrvatske će od aukcijske prodaje emisionih jedinica gasova sa efektom staklene bašte do 2020. godine prihodovati 116 miliona evra (867,5 miliona kuna), od čega će za sprovođenje mera ublažavanja i prilagođavanja klimatskim promenama biti potrošeno 110 miliona evra (825 miliona kuna), a preostalih šest miliona evra (43 miliona kuna) završiće u državnom budžetu.

Ovo je, kako prenose hrvatski mediji, predviđeno planom korišćenja finansijskih sredstava dobijenih od prodaje emisionih jedinica CO2 na aukcijama do 2020. godine koji je usvojila vlada ove zemlje. Plan je donet u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti vazduha.

Prihod od 116 miliona evra (867,5 miliona kuna) zasnovan je na predviđenoj ceni emisionih jedinica i očekivanim  količinama jedinica koje će se prodati putem aukcija.

“Hrvatskoj je dodeljeno 18.286.692 emisionih jedinica ili 18,3 miliona tona ugljen-dioksida do 2020. Godine. S druge strane, pretpostavlja se da će cena tone CO2 biti u proseku oko 6,3 evra od 2017. do 2020. godine”, navode mediji iz susedne države.

Sistem trgovine emisionim jedinicama Evropske unije (EU Emissions Trading System – EU ETS) uvela je Evropska unija 2003. godine kako bi se na ekonomski efikasan način smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte u industrijskom sektoru.

Sistem funkcioniše tako što države izdaju kompanijama tačno određeni broj emisionih jedinica, i to besplatno ili prodajom na tenderima. Jedinicama se može trgovati, pa firma koja emituje više CO2 od broja jedinica koje ima, mora da ih kupi na tržištu, dok u suprotnoj situaciji može da ih proda.

Treća faza Sistema trgovine emisijama u EU

U EU ETS sistem je uključena proizvodnja električne i toplotne energije, zatim rafinerije, čeličane i proizvođači gvožđa, aluminijuma, metala, cementa, kreča, stakla, keramike, pulpe, papira, kartona, kiselina i organiskih materija, kao i sektor vazdušnog saobraćaja.

Hrvatska se uključila u EU ETS januara 2013 godine. Tada je započela treća faza ovog sistema, koja se završava 2020. godine.

Treće razdoblje EU-ETS-a ima znatno stroža pravila u odnosu na prethodna dva razdoblja. U trećoj fazi sektor energetike više ne može da dobija besplatne emisione jedinice CO2.

Emisije iz sektora, koji su obuhvaćeni EU ETS sistemom, do 2020. godine trebalo bi da budu 21 odsto niže u odnosu na 2005. godinu.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Tramp odbacio klimatsku politiku blokirao vetroparkova na moru SAD Pariskog sporazuma

Tramp odbacio klimatsku politiku, blokirao projekte vetroparkova na moru, povlači SAD iz Pariskog sporazuma

22. februar 2018. - Predsednik SAD Donald Tramp je već u ogromnoj meri preokrenuo energetsku i klimatsku politiku. Ponovo istupa iz Pariskog sporazuma.

Tramp vraća fosilna goriva u prvi plan: Bušimo, bejbi, bušimo

22. februar 2018. - Predsednik SAD Donald Tramp je na inauguraciji obećao da će sniziti cene energenata, s naglaskom na povećanje proizvodnje nafte i gasa

crna gora kese zabrana plastika deponija podgorica

Crna Gora prepolovila upotrebu plastičnih kesa, na deponijama ih je 70 odsto manje

22. februar 2018. - Pre tri meseca Zakonom o upravljanju otpadom uvedene su zabrane i ograničenja za upotrebu plastičnih kesa i jednokratne plastične ambalaže

Lobisti industrije rade na sprečavanju zabrane večnih hemikalija

Industrija lobiranjem pokušava da spreči zabranu upotrebe večnih hemikalija

22. februar 2018. - Uprkos tome što su PFAS hemikalije povezane sa ozbiljnim bolestima, industrija intenzivno lobira da se spreči njihova zabrana u Evropskoj uniji