Nova vladajuća koalicija u Nemačkoj planira da prekine korišćenje uglja za devet godina

Životna sredina je bila jedna od glavnih tema septembarskih opštih izbora u Nemačkoj. Socijaldemokrate, Zeleni i liberali su postigli koalicioni sporazum i saopštili da bi bilo „idealno“ da najveća privreda Evrope odbaci ugalj 2030, u poređenju sa sadašnjim zvaničnim rokom određenim za 2038. godinu.

Aktuelni vicekancelar Olaf Scholz bi trebalo da nasledi Angelu Merkel na mestu šefa nemačke vlade. Njegova Socijaldemokratska partija (SPD) je potpisala koalicioni sporazum sa Savezom 90 / Zelenima i liberalnom Strankom slobodnih demokrata (FPD) s planom za ubrzanje energetske tranzicije i popravljanje štete nanete životnoj sredini.

Štaviše, dokument otkriva da navedene tri partije nameravaju da decenijsku koncepciju socijalne tržišne privrede u Nemačkoj zamene „socio-ekološkom tržišnom privredom“. Glavni cilj je da se zemlja sprovede putem koji omogućava ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepen Celzijusa.

Jedan od najradikalnijih poteza nove vladajuće koalicije je što je obećala da će dovršiti postepeni prestanak upotrebe uglja u najvećoj privredi Evrope „idealno“ 2030, a sadašnji zvanični rok je postavljen na 2038. godinu. Stranke su navele da će resorni zakon promeniti pre kraja sledeće godine, umesto 2026, za kad je revizija bila zakazana.

Prioritet vetroelektranama na moru

Životna sredina je bila jedna od glavnih tema septembarskih opštih izbora. „Modernizacija neće biti besplatna – masovno ćemo ulagati da bi Nemačka mogla da ostane svetski lider“, naglasio je Scholz.

Koalicija je saopštila da će prioritet imati izgradnja vetroelektrana na moru i odredila ciljeve: barem 30 gigavata do kraja decenije, 40 do 2035. i 70 gigavata do 2045, kada Nemačka namerava da postane ugljenično neutralna.

Za izgradnju vetroelektrana biće određeno najmanje dva odsto kopnenog dela zemlje

Zeleni će predvoditi ministarstvo koje će objediniti privredu i zaštitu klime, zatim ministarstva spoljnih poslova, porodice, zaštite životne sredine, hrane i poljoprivrede. U toj partiji kažu da će za svaki zakon biti provereno da li se slaže s programom zaštite klime.

Nastupajuća vlada će raditi na tome da se najkasnije 2030. udeo energije iz obnovljivih izvora u električnoj energiji podigne do 80 odsto, stoji u sporazumu. On predviđa proglašavanje barem dva procenta kopnenog dela zemlje pogodnim za izgradnju vetroelektrana.

Sredstva podrške za obnovljivu energiju dolaziće isključivo od dozvola za ispuštanje CO2

Koalicija ima ideju da ograniči najnižu cenu ekvivalenta ugljen-dioksida u okviru Sistema Evropske unije za trgovanje emisijama (EU ETS) na 60 evra po toni. Saopštila je da će podržati regije zavisne od uglja u ublažavanju posledica ubrzavanja postupka napuštanja tog fosilnog goriva.

Osim toga, vlada će ciljati povećanje udela klimatski neutralnih izvora grejanja do 50 odsto najkasnije 2030, pokazuje plan. Koalicija je odlučila da na početku 2023. ukine taksu EEG na račune za struju, umesto 2026. godine. Tako bi sva sredstva za podršku korišćenju obnovljivih izvora onda dolazila iz prihoda na ime dozvola za emisije CO2, kako se ne bi opterećivao budžet.

Koalicioni sporazum obavezuje vladu da obezbedi da 2035. sva vozila u Nemačkoj budu ugljenično neutralna

Barem 15 miliona automobila na potpuno električni pogon moraće biti registrovano na kraju decenije, a sva vozila u Nemačkoj će biti ugljenično neutralna pre 2035. godine, što je rok koji je odredila Evropska komisija, navodi se u dokumentu.

Cilj za ovu deceniju za ukupan kapacitet fotonaponskih postrojenja je 200 gigavata, a sve raspoložive krovne površine biće upotrebljene za proizvodnju solarne energije, saopštila je koalicija.