Nova nemačka vlada najavila ambiciozan plan dekarbonizacije i velika ulaganja u obnovljive

Nemačka želi da ubrza rast obnovljivih izvora energije, posebno vetroelektrana na kopnu, kao i dekarbonizaciju industrije i elektrifikaciju transporta i grejanja, najavio je ministar za ekonomiju i zaštitu klime Robert Habeck. Nova vlada će pokrenuti hitne klimatske programe koji treba brzo da donesu rezultate, kako bi adekvatno odgovorila na ogroman zadatak – postavljene klimatske ciljeve do 2030. godine.

Prema trenutnom stanju, Nemačka ne ispunjava ciljeve smanjenja emisija za 2021. i 2022. i na putu je da podbaci u učinku za 2030. za 15 procenata ukoliko se ne uvedu nove mere, izjavio je Habeck tokom predstavljanja budućih mera vlade u Berlinu. Klimatski ciljevi za 2030. predviđaju smanjenje nivoa gasova staklene bašte za 55 procenata od nivoa iz 1990. godine.

Ministar iz redova Zelenih naglasio je da nova nemačka vlada pred zadatkom dekarbonizacije industrije, saobraćaja i grejanja. Vlada mora brzo da usvoji sveobuhvatne klimatske mere kako bi se vratila na pravi put za klimatski cilj do kraja decenije, po njegovom mišljenju.

Nemačka namerava da ubrza ekspanziju energije iz obnovljivih izvora

Dodatni kapacitet vetra na kopnu je u centru vladinog programa hitne klimatske akcije. Neophodno je da dva procenta nemačke kopnene površine budu namenjena za energiju vetra, izjavio je Habeck i najavio novi zakon o vetroelektranama na kopnu.

Postavljanje solarnih panela biće obavezno za komercijalne zgrade i pravilo za nove privatne zgrade. Stvaranje više prostora za solarne instalacije na tlu je takođe deo plana za razvoj dva najvažnija obnovljiva izvora energije u Nemačkoj.

Ove mere ministarstvo planira da objedini u „uskršnji paket“ i nakon toga u drugi, „letnji paket“, sa ciljem da sve nove mere budu važeće od 2023. godine.

Takođe visoko na listi novog ministra je i povećanje resursa vodonika. Habeck ističe da će njegova godišnja potrošnja u industriji čelika do 2030. dostići 15 teravat-sati.

Gas kao rezervni energent

Ugalj ne bi trebalo da bude jednostavno zamenjen gasom, rekao je Habeck. Nemačkoj će ipak biti potreban gas kao podrška i rezerva, u onim danima kada nema dovoljno vetra ili sunca i dok se ne izgradi neophodna infrastruktura za vodonik, dodao je.

Habeck je ponovio da će Nemačkoj biti potrebne nove elektrane, u početku na prirodni gas, kako bi se premostio period do dovoljno dostupnih obnovljivih kapaciteta. Ipak, vlada ne podržava uključivanje prirodnog gasa kao održive investicije u taksonomiju EU.

Zadatak je ravnoteža između očuvanja prirode i obnovljivih izvora energije, ističe Habeck

Ukoliko ekspanzija obnovljivih izvora energije postane „preovlađujući javni interes“, to može imati prioritet u odnosu naspram drugih problema, kao što su očuvanje prirode i zaštita životinja, izjavio je. Pronalaženje prave ravnoteže između očuvanja prirode i obnovljivih izvora energije je ključni zadatak u ovom trenutku, tvrdi Habeck.

Povećana potražnja, ali najavljeno smanjenje potrošnje

Najavljeno je i oslobađanje potrošača od takse na obnovljivu energiju na računima za struju od 2023. godine. Zatim i povećanje upotrebe toplotnih pumpi, ekspanzija e-mobilnosti i izgradnja 100.000 novih punjača za električna vozila godišnje. „Da bi grejanje i vožnja na struju bili privlačniji, obnovljiva energija bi trebalo da postane jeftinija“, istakao je ministar.

Habeckovo ministarstvo očekuje da će godišnja potražnja za električnom energijom do 2030. porasti sa trenutnih oko 560 teravat-sati na oko 700 teravat-sati. Takođe, iz ministarstva navode da bi Nemačka trebalo da smanji potrošnju električne energije za 20 do 25 procenata, ukoliko želi da ostvari klimatske ciljeve 2030.

Investicije i zaštita industrije

Prema ranijim najavama, nova nemačka vlada trebalo bi da obezbedi ulaganja od oko 860 milijardi evra do 2030. godine kako bi se pokrenule aktivnosti na smanjenju emisija u svim sektorima privrede, saopštila je uticajna lobistička grupa Asocijacija nemačke industrije (BDI). „To čini pritisak na kreatore politike ogromnim, kako bi se postigla klimatska neutralnost do 2045, a pritom očuvala konkurentnost industrije“, podvukao je predsednik BDI-ja Siegfried Russwurm.

Porast emisija i sporiji rast investicija u 2021

Udeo obnovljivih izvora energije u energetskom miksu je opao, dok su emisije značajno porasle, što u oštroj suprotnosti sa novim klimatskim ciljevima Nemačke, navodi se u godišnjem pregledu nemačke kompanije Agora Energiewende.

„S jedne strane, 2021. je godina u kojoj je Nemačka sebi postavila najambicioznije klimatske ciljeve u svojoj istoriji. S druge strane, jaz u implementaciji raste. Nova savezna vlada mora požuriti da zatvori ovaj jaz efikasnim merama zaštite klime,“ izjavio je Simon Müller, direktor Agora Energiewende.

Usporena je ekspanzija postrojenja za obnovljivu energiju. Prošle godine je instalirano 6,7 gigavata, pa je ukupna snaga dostigla 137 gigavata. Oko 75 procenata kapaciteta novih pogona čine solarne elektrane, a ostatak vetroelektrane na kopnu. Nijedna vetroturbina na moru nije povezana na mrežu tokom 2021. godine.

S druge strane, emisije gasova staklene bašte su u Nemačkoj značajno porasle. Zabeležen je godišnji porast od približno 33 miliona tona ugljen-dioksida ili 4,5 odsto. To dovodi nemački klimatski cilj za 2030. u opasnost, napominje se u analizi Agore.