Nevladine organizacije traže povlačenje Predloga akcionog plana za pravednu tranziciju u Srbiji 

Ukupno 18 nevladinih organizacija i udruženja kritikovalo je Predlog akcionog plana pravedne tranzicije i pozvalo na izradu novog dokumenta, koji će sadržati, kako kažu, „konkretne mere i aktivnosti“ za pravednu tranziciju. Ministarstvo rudarstva i energetike je saopštilo da bi usvajanje akcionog plana trebalo da omogući uspostavljanje institucionalnog okvira za upravljanje pravednom tranziciju i definiše najvažnije aktivnosti do 2030. godine.

Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo je nedavno Predlog akcionog plana pravedne tranzicije sa ciljem održavanja javne rasprave. Plan predviđa investicije od 88 miliona evra.

Prezentacija Predloga i javna raspava održani su juče u Privrednoj komori Srbije. Javna rasprava je počela 21. maja, a završila se danas.

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i Beogradska otvorena škola (BOŠ), uz podršku 16 udruženja, saopštili su da je Ministarstvo na javnoj raspravi obavestilo javnost da će energetsku tranziciju odložiti za 2030. i predviđene mere svesti na „pripremne“ aktivnosti za „sprečavanje negativnih posledica energetske tranzicije“.

Organizacije civilnog društva, kako dodaju, pozivaju na izradu novog predloga, koji će sadržati konkretne mere i aktivnosti za pravednu tranziciju.

Organizacije civilnog društva pozivaju i EBRD da preispita postupak izrade i usvajanja ovog dokumenta u odnosu na svoje standarde

One pozivaju Ministarstvo da ponovo pokrene postupak izrade akcionog plana u skladu sa standardima propisanim Zakonom o planskom sistemu i smernicama Energetske zajednice za planiranje procesa pravedne tranzicije. Pozivaju i Evropsku banku za obnovu i razvoj (EBRD) da preispita postupak izrade i usvajanja ovog dokumenta u odnosu na standarde zaštite životne sredine i društva ove banke.

Inače, Predlog je rezultat projekta koji je finansirala EBRD. Nevladine organizacije navode i pet glavnih nedostataka.

Javna rasprava je trebalo da se organizuje u Lazarevcu, Obrenovcu, Kostolcu, Požarevcu, i drugim mestima na čije stanovnike će proces imati najveći uticaj

Prvi je zanemarivanje javnosti (period od samo 20 dana za javnu raspravu nije dovoljan; nijedna prezentacija se ne organizuje u Lazarevcu, Obrenovcu, Kostolcu, Požarevcu i drugim mestima na čije stanovnike će proces imati najveći i direktan uticaj), a drugi pravna neutemeljnost.

Treći se odnosi na to da mere nisu precizne ni suštinske, već samo pripremne (većina predviđenih mera su ili pripremne ili podrazumevaju dodatne analize i istraživanja), a četvrti da je predviđeno pola miliona evra za ažuriranje nedavno donetih akata (ne precizira se koje to tačno strategije, zakone i podzakonska akta je potrebno izmeniti).

Na kraju, civilni sektor smatra da je loše i što ne postoji precizan datum prestanka proizvodnje električne energije iz uglja (zbog toga pogođene zajednice i radnici nisu u mogućnosti da donose racionalne i informisane odluke).

Zlatković: Predlog akcionog plana predstavlja uvod u širi proces energetske tranzicije

Aleksandar Zlatković, savetnik ministarke rudarstva i energetike i rukovodilac Radne grupe za pripremu strateških dokumenata u Ministarstvu, rekao je da akcioni plan za pravednu tranziciju predstavlja operativni okvir kojim se konkretizuju strateški pravci definisani u Integrisanom planu za energetiku i klimu (INEKP) do 2030. sa vizijom do 2050. godine i Strategiji razvoja energetike do 2040. sa projekcijama do 2050.

To se, kako je dodao, radi kroz mere kao što su podrška radnicima i zajednicama u tranziciji, osnaživanje lokalnih ekonomija, obrazovanje i prekvalifikacija, kao i jačanje kapaciteta lokalnih samouprava.

Detaljna razrada i identifikacija prioritetnih teritorija i ciljanih mera obaviće se kroz rad novoformiranih tela

Ujedno, prema njegovim rečima, ovaj dokument predstavlja uvod u širi proces energetske tranzicije i uspostavlja institucionalni okvir za formiranje tela koja će se u budućnosti sistematski baviti planiranjem i upravljanjem procesima „pravedne i energetske tranzicije“.

„Važno je naglasiti da akcioni plan daje samo ilustrativne primere za neke od potencijalno pogođenih regiona, dok će se detaljna razrada i identifikacija prioritetnih teritorija i ciljanih mera vršiti kroz rad novoformiranih tela, prvenstveno nakon usvajanja plana dekarbonizacije Elektroprivrede Srbije (EPS), koji se očekuje do kraja ove godine“, rekao je Zlatković.