Životna sredina

Neslaganja u Crnoj Gori oko uticaja Pariskog sporazuma na izgradnju novog bloka u TE Pljevlja

Neslaganja u Crnoj Gori oko uticaja Pariskog sporazuma na izgradnju novog bloka u TE Pljevlja

Photo: EPCG

Objavljeno

03.10.2017.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

03.10.2017.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Najvaljeno usvajanje nacrta zakona kojim se potvrđuje Pariski sporazum o klimatskim promenama je izazvalo javnu debatu u Crnoj Gori o tome da li će primenom sporazuma biti ugrožena izgradnja novog bloka u termoelektrani Plevlja jer je to jedina centrala na ugalj u zemlji. Vlada u Podgorici tvrdi da sporazum ne dovodi u pitanje rekonstrukciju postojećeg i izgradnju novog bloka ali poslanik vladajuće Demokratske partije socijalista Filip Vuković tvrdi da to nije tačno.

Vuković koji je član skupštinskog Odobra za ekonomiju, rekao je za dnevnik Pobjeda da bi usvajanje nacrta zakona koji je vlada podnela skupštini značilo da Crna Gora može da zaboravi na izgradnju novog bloka i da bi postojeći blok termoelektrane morao da smanji proizvodnju. On je dodao da strateški planovi Crne Gore na polju energetike nisu usklađeni sa sporazumom.

TE Plevlja je počela sa radom 1982. godine i snabdeva se ugljem iz dva otvorena kopa na području Plevlje. Ta centrala proizvodi oko trećinu struje koja se upotrebi u zemlji iz proizvodnih kapaciteta od 210 MW.

„Naša želja da izgradimo drugi blok centrale i povećamo proizvodnju struje iz uglja je u suprotnosti sa Pariskim sporazumom koji smo potpisali i logični zaključak je da, ako Skupština usvoji nacrt zakona mi nećemo moći da izgradimo drugi blok i smanjimo uvoz struje“, rekao je Vuković i dodao da to znači i da bi postojeći blok morao da smanji broj radnih sati da bi se smanjile štetne emisije.

Vlada Crne Gore: Projekat TE Pljevlja II nije ugoržen

Ministarstvo ekonomije Crne Gore je izdalo saopštenje povodom Vukovićevih tvrdnji u kome se kaže da je zakon kojim se ratifikuje Pariski sporazum izrađen posle analize svih mogućih efekata primene sporazuma, dodajući da bi izgradnja drugog bloka doprinela naporima da se umanje negativni efekti klimatskih promena.

Usvajanje tog zakona u vladi je praćeno ogromnom studijom o socioekonomskih posledicama Pariskog sporazuma a Ministarstvo ekonomije je bilo posebno zainteresovano za njegov efekat na izgradnju drugog bloka i rekonstrukciju prvog bloka u termoelektrani, izjavila je ministarka ekonomije Dragica Sekulić.

Ona je rekla da usvajanje zakona o Pariskom sporazumu ni na koji način ne ugrožava radove u termoelektrani Plevlja.

U saopštenju Ministarstva ekonomije se precizira da je analiza rađena u saradnji sa Global Environment Facility (GEF) i UNDP-om.

Vlada smatra da izgradnja drugog bloka centrale donosi preko potrebno rešenje za ekološku situaciju u Plevljima. Izgradnja novog bloka i ekološka sanacija prvog bloka će rešiti značajni deo ekoloških problema, pogotovo uvođenjem centralnog grejanja, kaže se u saopštenju.

Proizvodnja struje iz uglja je i dalje realna potreba u Crnoj Gori i razvijenim zemljama Evropske unije a upotreba najbolje raspoložive tehnologije u skladu sa ekološkim propisima EU je preduslov za izgradnju drugog bloka, dodaje ministarstvo.

Pariski sporazum je usvojen u decembru 2015. a stupio je na snagu 4. novembra 2016. godine. Do sada ga je ratifikovala 154 od 197 zemalja koje su postigle dogovor oko sporazuma kojim treba da se uvedu mere radi ograničavanja rasta temperature na globalnom nivou na 1,5 stepeni Celzijusa.

Crna Gora planira da do 2030. godine smanji štetne emisije za 30 odsto u odnosu na 1990. godinu.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Zvanicnici elektroenergetskog solarne elektrane Albaniji GIZ dekarbonizaciju

Zvaničnici iz elektroenergetskog sektora posetili napredne solarne elektrane u Albaniji u okviru GIZ-ovog projekta za dekarbonizaciju

3. oktobar 2017. - GIZ je organizovao posetu Albaniji i prezentacije za zapadnobalkanska ministarstva energetike, operatore elektrodistributivnih sistema i regulatore

hrvatska hep lokacije vetroelektrane natjecaj

HEP traži lokacije za vetroparkove i projekte za preuzimanje

3. oktobar 2017. - Hrvatska elektroprivreda istražiće preostali potencijal za izgradnju vetroelektrana i mogućnost za instalaciju u blizini hidroelektrana

esm kfw bogdanci bitola solar uncev

ESM dobio kredit i donaciju za tri solarne elektrane i proširenje vetroparka Bogdanci

3. oktobar 2017. - Solarne elektrane biće izgrađene u okviru rudarsko-energetskih kompleksa Bitola i Oslomej, koji se sastoje od termoelektrana i rudnika uglja

hrvatska subvencije bih zupanije klimatske promene javni poziv

Hrvatska daje subvencije za borbu protiv klimatskih promena u BiH

3. oktobar 2017. - Ministarstvo zaštite okoliša i zelene tranzicije raspisalo je poziv za dodelu subvencija lokalnim samoupravama i javnim ustanovama