Nemačka ne odustaje od prirodnog gasa kao tranzicionog goriva

Uprkos prekidu snabdevanja iz Rusije, odakle je uvozila najviše gasa, i neizvesnosti oko osiguranja isporuka iz drugih zemalja, Nemačka ne namerava da odustane od plana da ovaj energent bude tranziciono gorivo, navodi se u dokumentima Ministarstva ekonomije i klimatske akcije. Zbog toga će izgraditi elektrane na gas snage 21 GW, a trenutno ima takve elektrane kapaciteta 27,5 GW.

Gasne elektrane su u Nemačkoj zamišljene kao podrška vetroparkovima i solarnim elektrana u trenutku kada one ne budu mogle da obezbede snabdevanje, prenosi Euractiv, i dodaje da će one morati da budu spremne da pređu na vodonik. Uzgred, Nemačka je pre nekoliko dana napravila dogovor o snabdevanju vodonikom sa Norveškom.

Plan koji predviđa važnu ulogu gasnih elektrana u energetskom miksu ova zemlja je predstavila januara 2022, samo nekoliko nedelja pre rata u Ukrajini, koji je totalno promenio energetsku sliku Evrope. Cene gasa su kasnije dostigle i 360 evra po MWh ili šest puta više nego pre energetske krize, a sigurno snabdevanje je postala opsesija vlada širom sveta.

Do 2030. zemlja će 80 odsto struje dobijati iz obnovljivih izvora

Ali, nemačka vlada i dalje namerava da do 2030. godine 80 odsto električne energije dobija iz obnovljivih izvora, i da potpuno zameni ugalj, a gasne elektrane trebalo bi da obezbede preostalih 20 odsto.

Ulaganja u elektrane na gas, kako se navodi u dokumentima Ministarstva ekonomije i klimatske akcije, i dalje imaju smisla pod uslovom da se stvore odgovarajući kapaciteti za uvoz tečnog prirodnog gasa (eng. LNG) i da se cene normalizuju.

Regulatori su Ministarstvu dostavili podatke da se u naredniim godinama očekuje izgradnja gasnih elektrana snage 17-21 GW, i istakli da je to najefikasniji pristup. Najavljeni kapaciteti su slični ranijim procenama. Markus Krebber, izvršni direktor kompanije RWE, ranije je izjavio da su Nemačkoj potrebne gasne elektrane sange 20-30 GW.

Nove gasne elektrane moraće da budu spremne da pređu na vodonik

Naravno, da bi se ovo realizovalo potrebno je osigurati isporuke, pa se nemačka vlada snažno zalaže za tečni prirodni gas, zbog čega je planirano da do kraja 2023. kapacitet za uvoz dostigne dve trećine količina koje su ranije stizale iz Rusije. Inače, svoj prvi plutajući terminal za uvoz gasa zemlja je otvorila sredinom decembra, a za ovu godinu su planirana još četiri.

Zbog kritika ekoloških grupa da nije rešenje oslanjati se na prirodni gas, jer je i to fosilno gorivo, vlada traži da nove gasne elektrane budu spremne da pređu na vodonik.

Inače, Nemačka je iz Rusije do rata u Ukrajini dobijala oko 50 odsto gasa, dok je ostatak dolazio iz Holandije, Norveške i domaćih izvora. Posle početka rata u Ukrajini uvoz iz Rusije se potpuno smanjivao, da bi u decembru 2022. dostigao nulu. Udeo Rusije od 25 odsto preuzeli su snabdevači van EU, a ostalih 25 odsto „podelili“ su Norveška i Holandija.

U decembru je najveći snabdevač Nemačke bila Norveška sa 37 odsto.