Nemačka elektroprivreda LEAG prelazi s uglja na najsavremeniju zelenu tehnologiju

LEAG je lansirao ogroman plan investicija u vetroelektrane i solarne parkove, skladištenje energije i održivu mobilnost, budući da Nemačka namerava da odbaci ugalj 2038. ili čak ranije. Kompanija predviđa ulaganja od preko deset milijardi evra do kraja decenije.

Energetska kriza jeste prisilila Nemačku da privremeno vrati što više termoelektrana na ugalj na mrežu. Ipak, kompanije iz sektora fosilnih goriva se i dalje utrkuju da sustignu zvanični rok da se upotreba uglja u toj državi zaustavi najkasnije 2038, a moguće je pomeranje čak i na 2030. godinu. LEAG, najveća elektroprivreda u istočnom delu Nemačke, predstavila je plan svoje zelene tranzicije sa džinovskim spiskom investicija u pripremi.

Po informacijama sa kompanijske veb stranice, ona ima samo dva solarna parka s ukupno 14,5 megavata i nešto kapaciteta na krovovima svojih objekata. Ali ima ambiciju da do 2030. na mrežu priključi sedam gigavata kapaciteta solarnih i vetroelektrana, uz baterije, sisteme za skladištenje toplotne energije, proizvodnju zelenog vodonika i rešenja za održivu mobilnost.

LEAG namerava da do 2030. na mrežu priključi sedam gigavata kapaciteta solarnih i vetroelektrana, a preko toga i baterije, sisteme za skladištenje energije, proizvodnju zelenog vodonika i rešenja za održivu mobilnost

Proizvođači fosilnih goriva širom kontinenta se rebrendiraju i ulažu u budućnost – imaju zadatak da održe svoje pozicije na tržištu, suočeni sa stotinama novih konkurenata što uvode nove tehnologije u energetici. Štaviše, ubrzavaju sprovođenje tih poduhvata da bi na vreme uspeli da povuku bespovratna sredstva i jeftine kredite kroz državne i mehanizme koje im omogućava Evropska unija.

Lužica je viđena za najveće čvorište za zelenu energiju u Nemačkoj

LEAG je saopštio da mu je navedeni plan vredan više od 10 milijardi evra i da će se osloniti na vlastita sredstva, ali nije isključio mogućnost finansiranja iz eksternih izvora. Otkrio je i da računa na 1,75 milijardi evra na ime naknade za gašenje elektrana na ugalj pre nego što im istekne predviđeni vek rada.

U ovoj elektroprivredi navode da će do 2030. u svom području, Lužici, uspostaviti najveće čvorište za energiju iz obnovljivih izvora u celoj Nemačkoj. Generalni direktor Torsten Kramer izjavio je da će kompanijin pionirski projekat GigawattFactory omogućiti održivo i priuštivo snabdevanje energentima bez potrebe za uvozom.

Prenamena kopova uglja neće mnogo uticati na stanovništvo, životnu sredinu

LEAG, u vlasništvu čeških EPH i PPF Investmentsa, namerava da solarne i vetroelektrane postavi na lokacijama gde eksploatiše ugalj. Kramer je naglasio da Nemačka prolazi kroz najgoru energetsku krizu u svojoj istoriji i ukazao na teret visokih cena gasa i električne energije po stanovništvu i privredu, dodavši da su navedeni projekti u pripremi adekvatno rešenje.

Generalni direktor Torsten Kramer izjavio je da kompanija dobija „veoma pozitivne signale“ od lokalnih, pokrajinskih i saveznih vlasti

Na iskorišćenim kopovima je trenutno na raspolaganju 33.000 hektara, a njihova prenamena neće mnogo uticati na životnu sredinu i lokalno stanovništvo, tvrde u LEAG-u. Pored toga, te lokacije su u blizini dalekovoda, što olakšava priključivanje planiranih pogona na mrežu.

Ova elektroprivreda je poručila da je potrebno da nemačka vlada da prioritet ovakvim poduhvatima na iskorišćenim rudnicima da bi plan upalio. Kramer je izjavio da LEAG dobija „veoma pozitivne signale“ od lokalnih, pokrajinskih i saveznih vlasti. Generalni direktor dodaje da bi kompanija do 2026. mogla da priključi jedan gigavat iz solara i dodao da se razmatra mogućnost izgradnje fabrike solarnih panela.

Od virtuelnih elektrana do plutajućih fotonaponskih postrojenja

Već je poodmakla procedura za instaliranje solarnog parka Bohrau od 400 megavata i vetroelektrane Forst-Briesnig 2 od 102 megavata na obnovljenom terenu rudnika Jänschwalde, navode u LEAG-u. Još jedan fotonaponski pogon, snage 31 megavata, planiran je da bude postavljen na tamošnjem pepelištu. Njegovo puštanje u rad se očekuje sledeće ili 2024. godine.

LEAG radi i na projektima virtuelnih elektrana, punionica za električna vozila i fabrika zelenog vodonika koje bi, između ostalog, opsluživale sisteme javnog prevoza. U najavi je i gasna elektrana koja bi mogla da se prebaci na vodonik. To postrojenje bi bilo povezano sa sistemima za skladištenje toplotne energije i elektrolizu.

Još jedan prototipni projekat je za plutajuću solarnu elektranu od 21 megavata na veštačkom jezeru Kotbuser ostse koje će se nalaziti u bivšem ugljenokopu. U Nemačkoj ne postoji postrojenje tog tipa većeg kapaciteta.