Najčitanije u septembru: Vetropark Kovačica i male hidroelektrane

Vest o otvaranju vetroparka Kovačica bila je najčitanija na srpskoj verziji portala Balkan Green Energy News u septembru. Drugo i treće mesto su zauzele male hidroelektrane (MHE).

Lista najčitanijih je dostupna i za verziju portala na engleskom jeziku.

1 – Vetropark Kovačica, najveći u Srbiji, zvanično počeo da proizvodi energiju iz vetra

U Srbiji je svečano otvoren vetropark Kovačica, najveći koji je dosad zvanično počeo da proizvodi električnu energiju. Vetropark Kovačica, snage 104,5 MW, je šesta elektrana na vetar koja zvanično proizvodi električnu energiju u Srbiji, pa je sada ukupan instalisani kapacitet 171,6 MW, dok je oko 370 MW u izgradnji ili u fazi probne proizvodnje.

Vetropark Kovačica, najveći u Srbiji, zvanično počeo da proizvodi energiju iz vetra

2 – Savez mesnih zajednica Stare planine: Proglašeno vanredno stanje na planini zbog malih hidroelektrana

Savez mesnih zajednica Stare planine (SMZSO) proglasio je vanredno stanje na toj planini zbog nepoštovanja zakona i Ustava Srbije u vezi sa gradnjom malih hidroelektrana (MHE), navodi se u saopštenju.

“Javnost je već upoznata sa slučajem u Rakiti, kada država nije preduzela korake da spreči nelegalne korake uprkos pravosnažnoj odluci inspektora za zaštitu životne sredine. Klizišta, razoren put i imanja, ugrožavanje zgrada i ljudi, sve su to posledice kojima se mrcvari lokalno stanovništvo. Isti scenario se sprema i u Toplom Dolu, na reci Jelovici, kao i na još 50 lokacija u Parku prirode ‘Stara planina’”, naveo je Savez u saopštenju.

Savez mesnih zajednica Stare planine: Proglašeno vanredno stanje na planini zbog malih hidroelektrana

3 – Zapadni Balkan da prestane da subvencioniše destruktivne male hidroelektrane – izveštaj

Evropska komisija i Energetska zajednica treba da doprinesu ukidanju državne finansijske podrške za destruktivne male hidroelektrane (MHE) na Zapadnom Balkanu tako što će obezbediti primenu EU pravila o državnoj pomoći, uključujući odredbe o ekološkoj održivosti, navodi se u novom izveštaju koji je danas objabila mreža CEE Bankwatch Network.

Zahvaljujući izdašnim državnim subvencijama u vidu fid-in tarifa koje nisu u skladu sa Smernicama EU o državnoj pomoći za zaštitu životne sredine i sektor energetike, broj hidroelektrana snage manje od 10 MW se učetvorostručio sa 108 na 488 u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu*, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji u periodu od 2009. do 2018. godine, navodi se u izveštaju Hidroelektrane na Zapadnom Balkanu: Ko plaća, a ko profitira? (Western Balkans hydropower: Who pays, who profits?).

Zapadni Balkan da prestane da subvencioniše destruktivne male hidroelektrane – izveštaj