Nacrt vodonične strategije: Srbija bi do 2025. trebalo da započne proizvodnju zelenog vodonika

Srbija bi do 2025. godine trebalo da započne proizvodnju vodonika iz obnovljivih izvora energije, a zatim da do 2035. godišnje proizvodi oko 5.100 tona i do 2050. ukupno 20.600 tona, navodi se u Nacrtu vodonične strategije Republike Srbije, koji je fokusiran na zeleni vodonik. Autori ovog dokumenta su poručili da su vodeće svetske ekonomije i tehnološki lideri već uveliko započeli proces vodonične tranzicije, pa Srbija mora da shvati da je imperativ vremena brža energetska transformacija uz ključno učešće nauke i struke.

U timu koji je pripremio Nacrt vodonične strategije Repubike Srbije nalazilo se 18 profesora sa Beogradskog univerziteta, i to 15 profesora sa Mašinskog fakulteta, jedan sa Fakulteta za fizičku hemiju i dva sa Tehnološko-metalurškog, zatim jedan sa kragujevačkog Fakulteta inženjerskih nauka, dva stručnjaka Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, jedan sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) i dva konsultanta.

U radu su učestvovali i Institut Mihajlo Pupin i poslovno udruženje Elektromašinogradnja, a koordinator izrade Nacrta bila je Privredna komora Srbije. Da podsetimo, koncept Vodonične strategije Srbije predstavljen je u februaru 2021.

Razvojni planovi energetike baziraju se na znaju, a ne na prirodnim resursima

Radivoje Mitrović, jedan od autora Nacrta i profesor Mašinskog fakulteta, rekao je da trenutno operativno nema s kim da se razgovara o daljim koracima jer je formiranje nove vlade u toku, ali da je izvesno da će vodonična strategija biti deo nove energetske strategije koja se priprema.

Autori su odlučili da objave i Memorandum o vodoničnoj tranziciji Republike Srbije kako bi još jednom skrenuli pažnju na značaj ove teme.

Veoma je važno da se stvari ne posmatraju kanonizovano, u smislu da se samo razmišlja o vrstama energenata – ugalj, voda, obnovljivi izvori, nego onako kako razmišlja razvijeni svet, a to je da se razvojni planovi energetike baziraju na znaju, ne na prirodnim resursima, rekao je Mitrović, prilikom predstavljanja Nacrta na Mašinskom fakultetu.

On je naveo da je Nacrt predstavljen na više skupova u regionalnim privrednim komorama, i istakao da akademska zajednica snosi deo odgovornosti za trenutnu situaciju u energetici Srbije.

Akademska zajednica snosi deo odgovornosti za trenutnu situaciju u energetici Srbije

Imperativ vremena je brža energetska transformacija uz ključno učešće struke i znanja, i svi koji su eksperti nemaju opravdanje da se ne uključe, i da traže izgovore, ko će drugi ako ne oni koji imaju i znanje i iskustvo, naveo je Mitrović, i dodao da se mora institucionalizovati učešće nauke i struke kako bi redovno davala komentare na odluke koje se donose.

Izrada i usvajanje Vodonične strategije Republike Srbije, kako se navodi u Nacrtu, je odgovor srpske akademske i privredne zajednice na ovaj novi globalni izazov.

Da bi uhvatila korak sa najrazvijenijim zemljama sveta, Srbija bi što pre trebalo da mobiliše odgovarajuće nacionalne resurse, naučnu zajednicu, obrazovni sistem i industriju, i usmeri ih na razvoj i primenu vodoničnih tehnologija, navodi se u nacrtu.

Nacrt sadrži Šest ciljeva

Nacrt definiše šest specifičnih ciljeva. Prvi je zakonska regulativa, drugi jačanje ljudskih resursa i kapaciteta za istraživanje i razvoj novih tehnologija, zatim dekarbonizacija energetskog, transportnog i sektora industrije i poljoprivrede, i na kraju proizvodnja zelenog vodonika u novim postrojenjima.

Kadaje reč o šestom cilju planirano je da se do 2025. stvore uslovi i u nekoliko elektrana na obnovljive izvore započne sa proizvodnjom zelenog vodonika, a da se do 2035. najmanje jedan odsto odnosno do 2050. najmanje četiri odsto od ukupno proizvedene električne energije u Srbiji koristi za proizvodnju zelenog vodonika.

Do 2035. vodonik bi trebalo da se proizvodi u elektranama na obnovljive izvore snage oko 100 MW (80 MW vetroelektrana i 20 MW solarnih elektrana), i da se iz oko 270 gigavat-sati (GWh) dobija oko 5.100 tona vodonika godišnje, navodi se u Nacrtu.

Do 2050. vodonik bi trebalo da se proizvodi u elektranama na obnovljive izvore snage oko 400 MW (320 MW vetroelektrana i 80 MW solarnih elektrana), i da se iz oko 1.080 GWh ostvari proizvodnja od oko 20.600 tona.

Predstavljanju Nacrta prisustvovali su i Zoran Ilić, pomoćnik ministarke rudarstva i energetike, Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta, Miljan Vuksanović, iz firme WES CO Power & Energy. Izradu Nacrta finansijski je podržao GIZ.