Nacionalni energetski i klimatski planovi: dokle su stigle zemlje Zapadnog Balkana

Zemlje Zapadnog Balkana, partneri GIZ-ovog Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu – Energetska efikasnost (GIZ ORF-EE), postigle su značajan napredak u pripremi nacrta nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NEKP), čime potvrđuju svoju opredeljenost da slede tempo članica Evropske unije koje su u fazi završetka konačnih verzija.

I članice EU i zemlje regiona po prvi put pripremaju NEKP-ove. Članice EU su obavezne da ih pripreme za period 2021-2030, s projekcijama do 2050. Tu obavezu uvela je Evropska komisija u okviru paketa Čista energija za sve Evropljane, koji je usvojen kako bi pomogao EU da postigne svoje energetske i klimatske ciljeve za 2030 – smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte od najmanje 40%, povećanje udela obnovljivih izvora energije u potrošnji energije na 32% i poboljšanje energetske efikasnosti 32,5%.

Ciljevi su način da EU ostvari dugoročni cilj da postane klimatski neutralna do 2050, kao i da ispuni obaveze iz Pariskog sporazuma.

Do kraja maja ove godine 24 od 27 članica EU su poslale konačne verzije NEKP-ova Evropskoj komisiji. Krajnji rok da to urade je bio kraj 2019.

Region bi trebalo da definiše tri cilja koja su u skladu sa zahtevima EU

NEKP je skup mera i aktivnosti koje predlaže svaka članica EU sa ciljem da ostvari energetske i klimatske ciljeve ove unije za 2030. Planovi koje pripremaju zemlje u regionu biće slični, s tim da se neće odnositi na iste ciljeve, jer one nisu članice EU. Međutim, jasno je da bi u određivanju ciljeva trebalo da budu ambiciozne, kako bi pratile ciljeve koje će 2021. postaviti Energetska zajednica (EnZ), a koji bi opet trebalo da budu u skladu sa ciljevima EU.

Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Kosovo, Albanija, Crna Gora i Srbija su ugovorne strane EnZ na Zapadnom Balkanu. Inače, EnZ je osmišljena kako bi se pravne tekovine EU transponovale u zakonodavstvo ugovornih strana EnZ.

Imajući to u vidu, EnZ je 2018. usvojila preporuku za pripremu NEKP-ova, koja nije pravno obavezujuća. Vrlo brzo uz podršku GIZ-a započele su i pripreme za razvoj ovih planova u regionu.

Kako se navodi u preporuci, NEKP-ovi će omogućiti dostizanje dugoročnih energetskih i klimatskih ciljeva, smanjiti administrativna opterećenja, povećati transparentnost i promovisati sigurnost za investitore u regionu,

Zajedno sa Evropskom komisijom, EnZ je pripremila i smernice za razvoj NEKP-ova. U njima se navodi da bi planovi trebalo da obuhvate period od 2021. do 2030. i da sadrže aktivnosti za postizanje ciljeva za 2030, koji bi trebalo da budu određeni 2021.

GIZ ORF-EE podržava region u razvoju NEKP-ova

Dve godine nakon preporuke EnZ-a, Severna Makedonija pripremila je svoj prvi nacrt NEKP-a, dok BiH i Kosovo dobro napreduju.

Pripremu planova u ove tri ugovorne strane EnZ je podržao ORF-EE, koji pruža tehničku pomoć u okviru projekta „Razvoj kapaciteta za integrisane nacionalne energetske i klimatske planove u zemljama jugoistočne Evrope“ u saradnji sa Sekretarijatom EnZ. Na Kosovu se projekat sprovodi u uskoj saradnji sa projektom GIZ-a Energetska efikasnost na Kosovu (KEEP).

Projekat je pokrenut na osnovu Memoranduma o razumevanju o jačanju saradnje radi pružanja pomoći ugovornim stranama EnZ u JIE u razvoju njihovih NEKP-ova i sporazuma sa zemljama partnerima. Memorandum je potpisan u martu 2019. između GIZ ORF-EE, Sekretarijata EnZ i GIZ projekta „Razvoj kapaciteta za klimatsku politiku u zemljama jugoistočne i istočne Evrope, južnog Kavkaza i centralne Azije, Faza III  (GIZ CDCP III)“.

Projekat je deo Međunarodne klimatske inicijative (IKI) nemačkog Saveznog ministarstva za životnu sredinu, zaštitu prirode i nuklearnu bezbednost (BMU).

Albanija i Crna Gora pripremaju svoje nacrte planova uz podršku projekta GIZ CDCP III.

Nacrti planova biće završeni najkasnije do kraja godine

Zvanični proces razvoja NEKP-ova počeo je u junu 2019, dok je finalizacija nacrta planirana za oktobar ili najkasnije do kraj 2020.

Učesnici projekta osnovali su najmanje pet tematskih radnih grupa u skladu sa pet dimenzija Energetske unije EU koje pokrivaju dekarbonizaciju (emisije, uklanjanje gasova sa efektom staklene bašte i obnovljivi izvori energije), energetsku efikasnost, energetsku sigurnost, unutrašnje energetsko tržište i istraživanje, inovacije i konkurentnost.

Članovi ovih grupa su predstavnici različitih institucija (državnih, entitetskih, univerzitetskih, kao i agencija, privrednih komora, organizacija civilnog društva). U nekim je zemljama već održano više rundi diskusija, bilateralnih ili diskusija u malim grupama.

Predstoje rasprave o ciljevima za 2030. za EnZ i devet ugovornih strana. Usvajanje ovih ciljeva imaće ogroman efekat, ne samo na energetski sektor, već na sve delove privrede, kao i na društvo u celini.

Jedan od veoma važnih aspekata NEKP-a je regionalna saradnja. Cilj je poboljšanje prekogranične i regionalne saradnje u skladu sa ciljevima utvrđenim u ovim planovima.

„Kada je reč o Zapadnom Balkanu, regionalna saradnja ostaje ključno pitanje i centralni element procesa stabilizacije i pridruživanja. Proces pridruživanja daje snažan zamah političkim i ekonomskim reformama. Cilj je sprovođenje tržišno orijentisanih reformi, regionalna integracija, održivi razvoj i sigurnost ulaganja. Sledeći korak je uključivanje regiona u integrisano evropsko tržište. Integrisani energetski i klimatski plan – NEKP je pravi instrument za to“, izjavila je Dubravka Bošnjak, regionalna voditeljica projekta ispred GIZ-a.

GIZ u saradnji sa EnZ pruža regionalnu platformu za tehničku razmenu. Do sada je organizovan niz sastanaka o Regionalnoj razmeni o modeliranju i dogovoreno je da se redovni sastanci održavaju i u narednom periodu. Ova regionalna platforma za tehničku razmenu iskustava okuplja predstavnike relevantnih ministarstava koja vode pripremu NEKP-ova u njihovim zemljama, kao i lokalne i regionalne stručnjake za modeliranje.

Koje će konkretne koristi doneti NEKP svakoj od zemalja?

Aleksandar Dedinec, naučni saradnik, MANU, Severna Makedonija

Prednosti razvoja NEKP-a za Severnu Makedoniju su mnogobrojne. Između ostalog, razvoj plana podstiče aktivno učešće i saradnju između regionalne i lokalne uprave, posebno imajući u vidu da se ovaj plan razvija na shvatanju da se ostvarivanje energetskih i klimatskih ciljeva ne može obaviti isključivo putem pristupa odozgo prema dole, već zahteva i podršku odozdo prema gore.

Prof. dr Mirza Kušljugić, ekspert za obnovljive izvore energije, BiH

Dekarbonizacija, digitalizacija i cirkularna ekonomija ključni su stubovi budućeg plana ekonomskog razvoja EU – Evropskog zelenog plana. Pridruživanje ovom evropskom strateškom planu strukturne transformacije ekonomije i društva predstavlja veliku šansu za razvoj za region. Kako bi se upravljalo tako složenom transformacijom, kao što je energetska tranzicija, osim političke odluke da se strateški razvoj energetskih sektora u regionu zasniva na dekarbonizacijskoj paradigmi, potreban je jasan i široko prihvaćen plan. Struktura NEKP-a, kao integrisanog klimatskog i energetskog plana, pruža sveobuhvatne smernice za upravljanje procesom energetske tranzicije.

Alma Saraci, viši stručnjak za energetsko planiranje u Nacionalnoj agenciji za prirodne resurse, Albanija

Razvoj i kasnije primena NEKP-a pružiće osnovu za efikasno praćenje ciljeva u okviru pet ključnih dimenzija Energetske unije EU. Takođe će pomoći u planiranju sigurnosti snabdevanja energijom i potrošnje energije, što će smanjiti zavisnost od uvoza, ali i, između ostalog, smanjiti uticaj na životnu sredinu.

Kako će usvajanje NEKP-a pomoći regionu da ubrza evropske integracije?

Aleksandar Dedinec, naučni saradnik, MANU, Severna Makedonija

Sam proces pripreme NEKP-a će omogućiti zemljama u regionu da izgrade svoj kapacitet za integrisano kreiranje klimatskih i energetskih politika, a istovremeno će omogućiti razmenu najboljih praksi i iskustva između zemalja. Usvajanje NEKP-a ubrzaće proces transpozicije pravnih tekovina EU u oblasti energetike i klime, a obezbediće i uslove da zemlje udruže svoje snage u cilju brže energetske tranzicije u regionu.

Prof. dr Mirza Kušljugić, ekspert za obnovljive izvore energije, BiH

U Evropskom zelenom planu naglašava se da će EU sarađivati sa drugim zemljama, posebno sa susednim državama, u promociji svojih klimatskih politika podržavajući njihove napore na dekarbonizaciji. Za države koje teže članstvu u EU koordinacija njihovih klimatskih i energetskih politika sa Evropskim zelenim planom je imperativ. Očekivana Zelena agenda EU za Zapadni Balkan pružiće okvir za koordinaciju i saradnju na ovom strateškom polju. Zato je usklađivanje sa Evropskim zelenim planom jedan od ključnih procesa stabilizacije i pridruživanja sa EU.

Alma Saraci, viši stručnjak za energetsko planiranje u Nacionalnoj agenciji za prirodne resurse, Albanija

Integrisano upravljanje energetikom i politikama u vezi sa ovim sektorom, kako je definisano u NEKP-u, pod nadzorom EnZ i EU, igraće ključnu ulogu u postizanju ciljeva definisani u dokumentu, što znači da će Albanija biti uključena u regionalnu saradnju kako bi se povećao udeo obnovljive energije, smanjile emisije i promovisalo zdravije društvo. Usaglašavanje energetske i klimatske politike sa dugoročnim strategijama EU stvoriće osnovu za bržu integraciju zemlje u EU.