Mlade više brinu klimatske promene nego pandemija korona virusa

Iako im je pandemija korona virusa ograničila kretanje i uskratila mnoge stvari, mladi ne vide zarazne bolesti kao glavni problem već klimatske promene, pokazalo je istraživanje agencije IPSOS u 23 zemlje Evropske unije.

Rezultati ankete sprovedene na uzorku of od 22.000 ljudi starih između 15 i 35 godina, još jednom potvrđuju da će promene potrebne da se zaustave klimatske promene doneti mladi odnosno generacije koje dolaze.

Istraživanje je urađeno za Evropski ekološki biro (eng. European Environmental Bureau) i njegove partnere u projektu Klima promena i odnosi se na klimatske promene, migracije i trenutni ekonomski model  EU.

Mladi nemaju dileme da klimatske promene postoje i da je čovek kriv

Na pitanje šta su najozbiljniji problemi sa kojima se suočava čovečanstvo, skoro polovina mladih je odgovorila klimatske promene, a 44 odsto degradacija životne sredine. Čak i oni koji tako ne misle, su zabrinuti zbog klime – 84 odsto, dok samo 16 odsto ne vidi u tome nikakvu opasnost.

Iako su klima i životna sredina dva glavna odgovora u sve 23 zemlje, ipak ima nekih razlika između zemalja. Tako su procenti mnogo veći u Austriji i Nemačkoj (55 i 54 odsto) nego u Rumuniji i Kipru.

Jasno, među mladima nema mnogo onih koji tvrde da klimatske promene ne postoje, kao i da su ljudske aktivnosti odgovorne za globalno zagrevanje. Čak 86 odsto veruje da ove promene utiču na svaki okean i kontinent i da je ljudska aktivnost kriva za globalno zagrevanje (83%).

Ko je odgovoran za borbu protiv klimatskih promena?

Skoro dve trećine mladih smatra da će klimatske promene imati veliku uticaj na njih. U istočnoj i južnoj Evropi taj procenat je značajno veći, u Rumuniji 83 odsto, a u Portugaliji 81, naspram 49 i 48 odsto u Austriji i Nemačkoj.

Na pitanje ko bi trebalo da se pozabavi klimatskim promenama, mladi su odgovorili privreda, vlada, ali i oni sami. Mišljenja su skroz podeljena kada je reč o tome ko bi trebalo da uradi više u rešavanju ovog problema, pa 43 odsto smatra da bi teret trebalo više da podnesu bogatije zemlje, ali isti procenat smatra da bi i bogati i siromašni morali da podjednako podele ovo breme.

Velika većina ispitanika (77 odsto) uverena je da njihove potrošačke navike nisu održive i spremni su da promene svoje navike. Kako bi pomogli borbu protiv klimatskih promena mladi odvajaju otpad za recikliranje (79 odsto), štede energiju kod kuće (78 odsto), ne bacaju često hranu (80 odsto).  Takođe, glasaju za one stranke koji podržavaju rešavanje ovog problema.

TV je glavno sredstvo informisanja

Glavni medijski kanal preko kojeg se mladi Evropljani informišu o klimatskim promenama je televizija – 48 odsto, pa zatim društvene mreže, sajtovi, štampani mediji, razgovor sa drugovima, porodicom…

Zanimljivo je korišćenje novina, ali visoki procenti društvenih mreže i sajtova govore da je mlada populacija iapk pre svea usmerena na onlajn sadržaje kako bi se informisala o klimatskim promenama.