Minhenska konferencija o bezbednosti bacila dodatno svetlo na značaj energetske bezbednosti u Evropi

Nema evropske niti nacionalne bezbednosti bez energetske bezbednosti, o kojoj je kao jednom od faktora raspravljano na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti. EU mora sveobuhvatno da pristupi prevazilaženju takvih izazova, od onih u domenima snabdevanja gasom i stabilnosti elektromreže do sajbernapada i fizičkih sabotaža, upozorio je Eurelectric u svom novom izveštaju. Predstavljajući svoje zaključke sa glavnog evropskog skupa o bezbednosti, vodeći globalni stručnjak za energetiku Džerard Rid istakao je da se veštačka inteligencija i digitalne tehnologije, sve važnije za elektroenergetski sistem, razvijaju toliko naglo da se Evropa muči da održi korak te da zbog toga rizikuje da postane nerelevantna.

U suočavanju sa pandemijom virusa korona, ratom u Ukrajini i opštom energetskom krizom, Evropska unija je poslednjih godina usvajanjem „mentaliteta hitnosti“ pokazala da je „sila koja može da pomera planine“, kazala je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti – MSC. Po njenom viđenju, Evropa može da savlada izazove u akutnim situacijama, ali „mora da trajnije usvoji taj mentalitet hitnosti“.

Skup je održan u trenutku dok nova administracija predsednika Sjedinjenih Država Donalda Trampa preuređuje globalne i bilateralne odnose uključujući one u sektoru energetike. Rat Rusije i Ukrajine, konflikti na Bliskom istoku, trgovinski ratovi i klimatski rizici ostaju goruća pitanja za energetsku bezbednost.

„Razbili smo tabue jedan za drugim i smrskali svoje oslanjanje na ruski gas, što nas je učinilo istrajnijima – trajno“, izjavila je Fon der Lajen.

Nasuprot tome, kupci prirodnog gasa na tržištu su sve zabrinutiji zbog opadanja uskladištenih količina, a popunjenost je nedavno skliznula ispod pedeset odsto. Takav razvoj događaja diktira relativno hladna zima, pa ojačava pritisak odozdo na cene i gasa i električne energije, koje su već ekstremno visoke u poređenju sa onima u drugim najvećim privredama.

Rid: Evropski energetski sistem trpi svakodnevne sajbernapade

Svetski poredak se menja, a evropa je u opasnosti da postane nerelevantna, smatra jedan istaknuti učesnik Minhenske konferencije o bezbednosti – Džerard Rud, strateški savetnik i finansijer na polju energetske tranzicije. Naveo je da na taj zaključak navode prezentacije i diskusije na skupu, zatim ton kao i nemogućnost donošenja odluka i promene u savezništvima.

Po Ridovom mišljenju, tehnologija, a posebno veštačka inteligencija (AI), razvija se toliko naglo da se Evropa muči da održi korak.

„Energetska bezbednost je nacionalna bezbednost, a realnost je takva da baš svakog dana evropski energetski sistem bude pogođen nekom vrstom sajbernapada. A nije reč samo o hakerima koji ometaju. Događaju se i fizički napadi, pogotovo u Baltičkom moru, gde smo videli niz napada na cevovode, podvodne elektroenergetske kablove i telekomunikacionu infrastrukturu“, napisao je na mreži LinkedIn.

Elektroenergetski sistem treba da bude sazdan tako da odoli sve većem klimatskom riziku kao i napadima, istakao je globalni ekspert za energetiku Džerard Rid

Rid, koji je i suosnivač i partner u kompaniji Alexa Capital, ukazao je pored toga na rizike vezane za velike nestanke struje i obrazložio da elektroenergetski sistem treba da bude sazdan tako da odoli sve većem klimatskom riziku kao i napadima koje sprovode ljudi.

„Jedna od najvećih rasprava u Minhenu ticala se troškova za energente, a posebno cene prirodnog gasa, koje su više nego trostruko skuplje u Evropi nego u SAD. Takođe je sve veća zabrinutost za to da li će Evropa imati dovoljno gasa za sledeću zimu, ali strahovanja od intervencije EU i nemačke vlade dovela su do apsurdne situacije da su cene gasa za leto više nego cene za sledeću zimu! U međuvremenu, cirkulišu spekulacije da su u toku pregovori da se dozvoli da ruski gas ponovo poteče u Evropu preko Ukrajine. Zvanično, lideri EU izjavljuju da se to nikada neće dogoditi. Ali istorija nam govori: nikad ne reci nikad!“, naglasio je.

Rid poručuje da Evropa treba da ulaže u energetsku bezbednost tako da osigura dvadesetčetvoročasovnu isporuku energenata po niskim cenama sedam dana u nedelji.

Eurelectric poziva na redefinisanje energetske bezbednosti

Kablovi na Baltiku su pogođeni uzastopnim sabotažama, katastrofalne oluje ostavljaju Irsku u mraku, u Ukrajini besni rat, dolazi do cenovnih šokova zbog toga što Rusija remeti isporuke goriva: energetski sistem Evrope je suočen s najvećim izazovima do sada, napisao je u novoj studiji Eurelectric – Unija elektroenergetske industrije. Svoj dokument Redefinisanje energetske bezbednosti u doba električne energije (Redefining Energy Security In the Age of Electricity) objavio je u saradnji s firmom Compas Lexecon i predstavio ga na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti.

„Protekla godina nam je pokazala da ne može više da se radi po starom. Usled pretnji s kojima se naš sektor suočava, bezbednost snabdevanja postaje jedan od urgentnih prioriteta, kojeg kreatori politike i regulatori moraju da uvaže“, izjavio je predsednik Eurelectrica i generalni direktor E.ON-a Leonhard Birnbaum.

Birnbaum: bezbednost snabdevanja postaje jedan od urgentnih prioriteta, kojeg kreatori politike i regulatori moraju da uvaže

Ova organizacija je upozorila na opasnost od poremećaja u isporuku gasa cevovodima, od napada Rusije na ukrajinsku energetsku infrastrukturu kao i sajbernapada. Pozvao je na dogovaranje novog, sveobuhvatnog pristupa energetskoj bezbednosti uz rastuću ulogu elektrifikacije.

Egzogeni faktori za novu evropsku strategiju energetske bezbednosti uključuju geopolitička dešavanja, istrajnost i klimu, stoji u studiji.

Među endogenim rizicima su visoka penetracija varijabilnih obnovljivih izvora energije, a prvenstveno solara i vetra, navele su autorke i autori. Za konstantno uravnotežavanje snabdevanja sa potražnjom neophodno je posebno se usredsrediti na uvođenje fleksibilnosti u sistem, uz strateško širenje i digitalizaciju strujnih mreža, zaključili su.

Strategija energetske bezbednosti potrebna EU obuhvatila bi celokupan lanac vrednosti, možda i sve energetske vektore

Energetska kriza je pokazala koliko je energetska bezbednost vezana za priuštivost energenata i eksterne izazove, poput oslanjanja na kritično bitne materijale, sve veću kompleksnost elektroenergetskog sistema, ranjivosti na sajbernapade i uticaj geopolitičkih tenzija na troškove, piše u studiji.

„Integrisaniji pristup bi trebalo da uprosti, konsoliduje i osigura konzistentnost širom palete raznovrsnih alatki koje su već uključene u zakone EU i država. Trebalo bi da uzme u obzir čitav lanac vrednosti, a možda i sve energetske vektore (električnu energiju, gasove, toplotnu energiju, saobraćaj itd) – pri izvoru i u početnom delu sistema snabdevanja, u segmentu distribucije i u sektorima gde su krajnji korisnici – kako bi se bolje utvrdile potrebe sistema i mogućnosti dekarbonizacije i elektrifikacije“, napisali su autori.

Viši stepen digitalizacije čini elektroenergetski sistem ranjivijim na sajbernapade

Navedena studija opisuje tri dimenzije. Bezbednost u domenu čistoće označava snabdevanje čistom (dekarbonizovanom) električnom energijom sa ciljem ozelenjavanja sistema i umanjivanja zavisnosti od fosilnih goriva.

Druga stavka je fizička bezbednost: sposobnost elektroenergetskog sistema da garantuje snabdevanje potrošača električnom energijom uz jasno postavljen nivo performansi. Preostaje bezbednost u pogledu ekonomičnosti. Reč je o priuštivosti u snabdevanju strujom dostupnom potrošačima radi zaštite od uništavanja potražnje.

Što se tiče digitalizacije – informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT ili ICT) uopšte – ona igra ključnu ulogu u unapređivanju koordinacije u realnom vremenu, dodato je u dokumentu. Dok elektroenergetski sistem postaje kompleksniji, eksponencijalno se povećava značaj digitalnih rešenja, napomenuli su autori.

Naglasili su da digitalizacija otvara nove izazove, podvukavši da je struja među sektorima od presudnog značaja za društvo. Viši stepen digitalizacije čini elektroenergetski sistem ranjivijim na sajbernapade, koji su se u periodu od 2020. zaključno sa 2022. udvostručili, navedeno je u studiji.