Milijarde evra za podršku regionima uglja u EU postigle malo za energetsku tranziciju

Podrška EU namenjena regionima uglja postigla je malo za klimatsku tranziciju naveo je Evropski revizorski sud (ECA), koji analizirao je efekte fonda za pomoć koji je iznosio oko 12,5 milijardi evra u periodu 2014-2020. Milijarde evra koje su dodeljene za sedam regiona uglja u Evropskoj uniji gotovo da nisu uspele da naprave ikakakav pomak i osiguraju efikasniju klimatsku tranziciju.

Evropski revizorski sud (European Court of Auditors – ECA) zaključio je da je finansijska pomoć EU koja je dodeljena regionima uglja imala ograničen uticaj na energetsku tranziciju, kao i na radna mesta u sektoru uglja. Revizija se odnosi efekte koje su sredstva od oko 12,5 milijardi evra u periodu 2014-2020. imala za sedam regiona u kojima je dominantna proizvodnja uglja u Nemačkoj, Poljskoj, Rumuniji, Češkoj Republici i Španiji.

Finansijska pomoć EU koja je dodeljena regionima uglja imala je ograničen uticaj na energetsku tranziciju

Sud je zaključio da je podrška imala ograničen fokus i uticaj na otvaranje radnih mesta i energetsku tranziciju. Revizija je pokazala i da uprkos opštem smanjenju u korištenju uglja, ovaj fosilni energent ostaje značajan izvor emisije gasova staklene bašte u državama članicama koje su dobijale podršku za energetsku tranziciju.

Navodi se da su sredstva tokom perioda koji je obuhvatila revizija korišćena u rasponu od zdravstvene do transportne infrastrukture i za projekte poboljšanja kvaliteta života, ali da su dala mali podsticaj za prelazak regiona uglja na obnovljive izvore energije.

U regionima uglja, sredstva EU nisu imala značajan uticaj na povećanje kapaciteta obnovljivih izvora energije

U većini regiona obuhvaćenih revizijom, finansirani projekti nisu imali značajan uticaj na uštedu energije ili na kapacitet proizvodnje obnovljive energije. Sud je konstatovao da novac poreskih obveznika EU nije doneo očekivane promene, pa je stoga ova revizija i svojevrsna opomena za planiranje drugih budžetskih rashoda namenjenih energetskoj tranziciji.

Zeleni dogovor EU je identifikovao postepeno ukidanje uglja u proizvodnji energije kao suštinski faktor u postizanju klimatskih ciljeva za 2030. i za klimatsku neutralnost do sredine veka. Iako je proizvodnja značajno smanjena u zemljama EU od početka veka, prema podacima iz 2019. godine sagorevanje uglja je i dalje bilo odgovorno za 15 procenata emisija gasova staklene bašte u EU.

Slabo zapošljavanje u regionima uglja

Otpušteni radnici u regionima uglja su  se susreli sa „generalno pozitivnom situacijom na tržištu rada“ u većini regiona obuhvaćenih ovom revizijom, navodi ECA. Radnicima su bili dostupni kursevi obuke podržani od strane Evropskog socijalnog fonda, ali nedostaju precizni podaci o njihovom učešću.

Broj otvorenih radnih mesta u ovim regionima kroz investicije iz Evropskog fonda za regionalni razvoj bio je relativno nizak, posebno u poređenju sa ukupnim brojem nezaposlenih u ovim regionima.

Opomena za korištećenje milijardi iz novog fonda za podršku

EU je osnovala 2020. godine Fond za pravednu tranziciju – Justice transition fund, koji predviđa dodatnih 19,3 milijarde evra za podršku prelasku na klimatsku neutralnost.

Kako bi se izvukle pouke za implementaciju novog fonda, revizori su radili procenu koliko je podrška EU u periodu 2014-2020 efikasno doprinela socio-ekonomskoj i energetskoj tranziciji u regionima EU,u kojima je industrija uglja bila u dominantna.

U reviziji se navodi da postoji rizik da nova sredstva iz Fonda za pravednu tranziciju mogu biti potrošena bez efikasnih rezultata

U reviziji se navodi da postoji rizik da nova sredstva iz Fonda za pravednu tranziciju mogu biti potrošena bez efikasnih rezultata. EU je osnovala novi fond, ali nije procenila obim potreba za finansiranjem. O ovom fondu su zemlje koje se oslanjaju na ugalj, poput Poljske, pregovarale sa drugim članicama EU i jedan je od uslova za postizanje klimatske neutralnosti do 2050.

Energetska kriza je izazov u procesima napuštanja uglja

Ograničeni vremenski okviri za podršku efektivnoj tranziciji i korišćenje finansijskih sredstava  predstavljaju rizik da sredstva namenjena ublažavanju društveno-ekonomskih i ekoloških troškova tranzicije mogu biti potrošena, a da se tranzicija efektivno ne dogodi.

Revizori su naveli da su rezovi u prodaji ruskog gasa Evropi nateralli neke zemlje da ponovo povećaju upotrebu uglja kako bi obezbedile snabdevanje energijom.

Međutim, ECA konstatuje da čak i pre rata u Ukrajini, zemlje poput Poljske i Nemačke delimično su zamenile korišćenje domaćeg uglja uvoznim, ili drugim fosilim gorivima poput prirodnog gasa, što je dovelo do toga da emisije gasova staklene bašte nisu smanjene u skladu sa očekivanjima.

Preporuke revizora za Evropsku komisiju

ECA preporučuje da Evropska komisija proveri da li se Fond za pravednu tranziciju efikasno iskoristi za ublažavanje socio-ekonomskih uticaja tranzicije na klimatsku neutralnost u regionima čija privreda zavisi od proizvodnje uglja. Revizori su takođe preporučili da se razmene iskustva i utvrdi dobra praksa za merenje i upravljanje emisijama metana iz zatvorenih ili napuštenih rudnika uglja.

Evropska komisija je u odgovoru na rezultate reviziji, prihvatila ove preporuke.

Kao nezavisni spoljni revizor EU, Evropski revizorski sud sa sedištem u Luksemburgu, brine o interesima poreskih obveznika EU. Ovaj sud nema zakonska ovlašćenja, ali radi na poboljšanju upravljanja budžetom EU i izveštajima Evropske komisije o finansijama EU.