Milić: Plan je da termoelektrana Stanari radi do 2050.

Plan je da termoelektrana Stanari, u vlasništvu kompanije EFT, radi do 2050. godine, ali s obzirom na pritiske koje trpe proizvođači električne energije iz fosilnih goriva, niko ne može da predvidi šta će se dešavati u budućnosti, smatra Aleksandar Milić, direktor Elektrana Stanari.

U podkastu „Nikad u minusu“ na bosanskohercegovačkoj televiziji Capital TV Aleksandar Milić govorio je o poslovanju jedine privatne termoelektrane na ugalj u Bosni i Hercegovini, ali i na celom Zapadnom Balkanu, kao i o energetskoj situaciji u regionu.

Firma Elektrane Stanari u svom sastavu ima rudnik uglja i termoelektranu snage 300 MW, koja godišnje proizvodi oko dva miliona megavat-sati. Zapošljava ukupno 1.200 radnika, a prošle godine je ostvarila dobit od 40 miliona evra.

„Planovi su da elektrana radi negde do 2050. godine, manje više. Što je u skladu sa našim rezervama uglja od, grubo gledano, 55-60 miliona tona. Sad, kako će stvari u budućnosti izgledati, to niko ne može da predvidi. Opet pričamo o svim tim pritiscima koje trpe proizvođači struje iz fosilnih goriva. Da li će biti moguće proizvoditi struju 2040…“, rekao je on.

CBAM taksa je sada oko 80 evra po MWh na električnu energiju

Milić kaže da su dominantno izvozili struju, i dodaje da se strano tržište mnogo veće i mnogo je bio lakši plasman i bolja potražnja.

Međutim, od ove godine, kako je dodao, se plasman malo menja zbog novih pravila koje važe u Evropskoj uniji, odnosno zbog uvođenja CBAM takse.

On je naveo da je ta taksa sada na nivou 80-ak evra po MWh, koja je apsolutno neodrživa za bilo koga. Cena struje na evropskim berzama, kako je dodao, je sada oko 100 evra.

„Ako ćete prodati jedan MWh po 100 evra, morate platiti 80 evra taksu, znači, zaradili ste 20 evra, što je nemoguće“, naveo je on.

Izvoz je zamenjen prodajom na domaćem tržištu

Milić je istakao da viškove struje koje su nekada izvozili sada prodaju na domaćem tržištu.

On smatra da je trend pritiska na proizvodnju energije iz fosilnih goriva prebrz. Jasno je, kaže, svima da će ugalj nestati jednog dana i da se jednog dana treba i mora preći na neke druge izvore, na neke druge vidove proizvodnje.

Da li će to biti sutra nuklearna ili obnovljiva energija sa nekim vrstama skladištenja, to je jasno, to nije upitno uopšte, ističe on.

„Sam tempo prelaska sa fosilnih na obnovljive je preambiciozan u Evropi i ne donosi ništa dobro. Naravno da je dobro kad se prave postrojenja na obnovljivu energiju, ali nije dobro što se prebrzo gase postrojenja koja ipak treba da obezbede neku stabilnost sistema, tako i pristupačost te energije. Jer energija, sad gasitie uglj, postaje skuplja“, poručio je Milić.