METI mreža: Mala i srednja preduzeća su lideri dekarbonizacije u BiH

Sektor malih i srednjih preduzeća u Bosni i Hercegovini je kičma ekonomije i daleko najveći poslodavac, a sada postaje i zamajac dekarbonizacije. Dok su prva dva dostignuća nešto što nije iznenađenje, treće je došlo pomalo neočekivano. Ove firme, posebno one izvozno orijentisane, poslednjih godina su pod pritiskom zahteva za primenom ESG standarda i izveštavanja o karbonskom otisku svojih proizvoda. Na sve to i struja im je poslednjih godina poskupela oko 70 odsto. Dekarbonizacija je tako postala uslov opstanka, pa su se okrenuli rešenjima u vidu energetske efikasnosti, korišćenja obnovljive energije, energetskog menadžmenta i monitoringa. Nekako nije iznenađenje da su donosioci odluka u BiH kroz strateške dokumente i institucije planirali skoro, pa nikakvu pomoć za dekarbonizaciju MSP.

Uspeh malih i srednjih preduzeća (MSP) odlično oslikava projekat „Mreža energetske tranzicije u industriji u Bosni i Hercegovini – METI projekat“, koji je pokazao da je njihova dekarbonizacija moguća i da im donosi razne koristi. O uspehu govori i podatak da su MSP ekonomski akteri koji su postigli najbolje rezultate u dekarbonizaciji, tako što su, između ostalog, instalirali oko 150 MW solarnih elektrana, što je više nego sve elektroprivrede u BiH zajedno.

METI projekat, koji je u prethodne tri godine u saradnji sa Agencijom za razvoj preduzeća Eda, iz Banja Luke, sproveo Centar za održivu energetsku tranziciju – RESET, iz BiH, je bio posvećen proizvodnim MSP sa 50-250 radnika. MSP, podsećaju u RESET-u, čine okosnicu privrede BiH: oko 98 odsto privatnih kompanija u BiH su mala i srednja preduzeća koja generišu 70 odsto radnih mesta i stvaraju 63 odsto ukupne vrednosti.

U METI projektu je učestvovalo 30 firmi, od kojih je većina izvozno orijentisana, i u svim su sprovedeni energetski pregledi

U METI projektu je učestvovalo 30 firmi, od kojih je većina izvozno orijentisana, i u svim su sprovedeni energetski pregledi (eng. audit). U mreži, koja je funkcionisala jednu godinu, učestvovalo je devet MSP koja su pokazala interes za započinjanje procesa dekarbonizacije. Mreža je osmišljena kao poseban model podrške dekarbonizaciji MSP.

Članice METI mreže su: pet firmi iz Gračanice – Plastoflex, Variplast, Poly, BEMA BA i Berry Superfos Balkan, dve iz Prnjavora – Pekara Cvijeta i MI Trivas, zatim Menprom iz Tuzle i Rapić iz Gradiške.

„Dekarbonizaciji MSP, na žalost, aktuelne vlasti u BiH ne posvećuju dovoljno pažnje. U strategijama i planovima razvoja energetike, na primjer u Nacionalnom energetskom i klimatskom planu (NEKP), dekarbonizacija industrije se uglavnom bazira na mjerama koje se primjenjuju u energetski intenzivnim industrijama (industrija cementa i proizvodnja koksa, željezare i čeličane, kovačnice i hemijska industrija)“, kaže profesor Mirza Kušljugić, ekspert za energetiku i jedan od osnivača RESET-a.

MSP su sočeni sa zahtevima da poštuju ESG principe i izveštavanje o ugljeničnom otisku prilikom učešća u lancu proizvodnje za izvoz u EU

Zato se dekarbonizaciji proizvodnih MSP, koja se smatraju energetski neintenzivnim kompanijama, uglavnom pristupa na bazi dobrovoljnosti. Međutim, zbog značaja za ekonomiju, upozorava Kušljugić, njihova dekarbonizacija predstavlja važnu komponentu energetske tranzicije industrije i energetike u BiH.

I pored nebrige države, MSP su u poslednje tri godine postigla zavidne rezultate na dekarbonizaciji. Naravno, pod pritiskom povećanja cena električne energije, koja je u BiH poskupela više od 70 odsto, i usled zahteva za poštovanjem ESG principa, na primer, od banaka, i izveštavanja o sadržaju ugljen-dioksida (CO2) u njihovim proizvodima odnosno o CO2 otisku (eng. carbon accounting) prilikom učešća u lancu proizvodnje za izvoz u EU. Ti zahtevi su povezani i sa primenom mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM).

MPS sektor je primoran da se menja, a najbolji način, kako kaže Kušljugić, da vlasnike firmi ubedite u ispravnost nekog novog koncepta ili rešenja je da to vide već implementirano u svojoj okolini.

METI mreža od devet firmi je baš to, a posebno je dobar primer firme Plastoflex iz Gračanice koja je niz mera za dekarbonizaciju zaokružila instaliranjem sistema digitalnog energetskog monitoringa.

Na pitanje šta je bio motiv da učestvuju u projektu, Suad Helić, direktor i vlasnik firme, kaže da osnovni motiv bilo povećanje energetske efikasnosti, umrežavanje, razmena iskustava sa kompanijama koje su slične njima, te činjenica da vođstvo projekta preuzimaju iskusni konsultanti.

„Projekat je dao očekivane rezultate, energija se koristi na učinkovitiji način, sprovedeni su energetski auditi te je uveden sistem monitoringa potrošnje električne energije“, istakao je Helić.

Četiri poteza koja su donela najbolje rezutate u firmama METI mreže

Prakse sa najboljim rezultatima u firmama koje su učestvovale u radu METI mreže, ujedno i prakse koje doprinose dekarbonizaciji, mogu se grupisati u četiri celine: povećanje energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, zatim uvođenje energetskog menadžmenta i sistema energetskog monitoringa.

Primećeno je, kako kažu u RESET-u, da su sve kompanije počele dekarbonizaciju sa primenom mera energetske efikasnosti, a pojedine završile sa zahtevima za uvođenje standarda energetskog menadžmenta, energetskog monitoringa i obračuna CO2 otiska.

Povećanje energetske efikasnosti: Troškovi manji i do 75 osto

U okviru projekta sprovedeno je 30 energetskih pregleda i podržana priprema za deset konkretnih projekata od kojih su mnogi realizovani.

Dosad su MSP uglavnom realizovala projekte poboljšanja energetske efikasnosti u osnovnim tehnološkim procesima, nabavkom energetski efikasnijih mašina i to je i dalje trend jer savremene, energetski efikasnije mašine imaju veću produktivnost i bolje sisteme automatizacije.

Tako su u okviru METI mreže firme Plastoflex i BEMA BA nabavile savremene mašine sa servo pogonom za brizganje plastike gde je potrošnja električne energije i toplotne energije za hlađenje kalupa manja i do 70 odsto.

Helić: Očekivani povraćaj investicija u mašine je pet godina

Suad Helić, direktor i vlasnik firme Plastoflex, kaže da je u nabavku novih mašina investirano oko 400.000 evra, te je ušteda samo na električnoj energiji 50 odsto, a ako se uzme u obzir da su one u garantnom roku i da je lakše održavanje onda su uštede oko 70 odsto u odnosu na postojeće hidraulične mašine. Očekivani povrat investicije je pet godina.

Osim u osnovnim moguće je primeniti mere energetske efikasnosti i u pomoćnim procesima, kao što su rasveta, sistemi grejanja, klimatizacije i hlađenja, pripreme i distribucije komprimiranog vazduha, pumpanja i transporta.

Plastoflex je u zamenu klasične rasvete sa LED rasvetom investirao 9.140 konvertibilnih maraka (KM). Zamena je urađena 2019, a investicija se isplatila za godinu i po. Ušteda iznosi 60 odsto u odnosu na staru rasvetu. Nađeno je rešenje i za skladište, gde je postavljena LED rasveta sa senzorima pokreta, što je koštalo 1.800 KM, pa sada rasveta radi samo pet odsto u toku jedne smene od osam sati.

Sistem hlađenja mašina u ovoj gračaničkoj firmi je poboljšan korišćenjem hladnjaka i toplotnih pumpi sa primarnim izvorom vode iz bunara. Investicija je iznosila oko 30.000 evra, a posledica su uštede oko 30 odsto. Očekivani povraćaj investicije je tri godine.

Među praksama koje su dale rezultate su i rekuperacija otpadne topline i elektrifikacija procesa, koji direktno koriste fosilna goriva. Najčešće intervencije u oblasti elektrifikacije u firmama koje su učestvovale u radu METI mreže se odnose na zamenu sistema grejanja na fosilna goriva, na primer zamena uglja i mazuta sa sa toplotnim pumpama, kao što su to uradili Menprom, Plastoflex, Variplast, BEMA BA, ili zamena viljuškara na dizel pogon sa električnim viljuškarima u firmi Plastoflex.

Suad Helić kaže da je cena električnog viljuškara 28.205 KM, a ušteda u troškovima energije je oko 75 odsto. Značajne uštede se ostvaruju i na troškovima održavanja ovih viljuškara jer imaju manje delova, a očekivani povraćaj investicije je sedam godina, ističe on.

Povećanje korišćenja obnovljive energije: Solar će biti još isplativiji

Naravno, to su pre svega fotonaponske (PV) elektrane. Više od 50 odsto MSP koja su učestvovala u projektu su instalirala solarne elektrane za sopstvenu potrošnju. Samo u opštini Gračanica, iz koje je bilo najviše uključenih MSP, ugrađeno je više od pet megavata. Naravno, najveći pokretač bio je pomenuti rast cena.

Premda se prema postojećim zakonskim rešenjima u BiH višak proizvedene energije u PV sistemima ne može plasirati u distributivnu mrežu isplativost ove mere je na nivou 5-7 godina, uglavnom usled značajnog pada cena komponenti takvih sistema.

Od MSP iz METI mreže za vreme realizacije projekta, fotonaponske sisteme su postavile firme Plastoflex, Variplast, BEMA BA, Poly i Menprom.

Kušljugić: Firmama će biti omogućeno da steknu status aktivnog kupca odnosno da prodaju višak proizvedene električne energije

Plastoflex je instalirao solarne panele snage 450 kW koji proizvodnjom pokrivaju 25-30 odsto godišnje potrošnje struje. Investicija je dostigla skoro 550.000 KM, i procene govore da će se vratiti za pet godina.

Profesor Mirza Kušljugić kaže da se u narednom periodu očekuje povećanje isplativosti ovakvih investicija jer je u pripremi zakonska regulativa koja će omogućiti firmama sticanje statusa aktivnog kupca odnosno plasman viška proizvedene električne energije, na primer, tokom neradnih dana, u distributivnu mrežu.

U pojedinim MSP primenjena su rešenja grejanja tople vode korišćenjem solarnih termalnih kolektorskih sistema. Zamena kotlova na fosilna goriva sa kotlovima na biomasu ili pelet je takođe jedna od mera koju su primenjivali.

Uvođenje energetskog menadžmenta i energetskog monitoringa kao osnova svih mera

U proizvodnim MSP energetski menadžment (eng. Energy Management System – EMS) može bez značajnijih investicija u opremu dati uštedu u troškovima za energiju do 30 odsto. Ali, najveći problem svih MSP je nedostatak kvalifikovanog osoblja za obavljanje poslova energetskog menadžera.

Za MSP je veliki trošak da angažuju energetskog menadžera, a teško im je i da privuku i zadrže kvalifikovane stručnjake ovog profila, naglašava profesor Kušljugić. To je, dodaje, izazov i u EU. Trenutno u industriji u BiH samo jedna velika kompanija, i to cementara, ima zaposlenog energetskog menadžera.

Nijedna od MSP u METI mreži nema zaduženu osobu za poslove energetskog menadžmenta. Zato je u toku realizacije METI projekta testiran model spoljnjeg,  deljenog menadžera (eng. shared energy manager) u kompaniji Menprom. Iskustva su pokazala, kako ističe Kušljugić, da se ovakav model može uspešno primeniti u MSP u BiH, pa je veliki broj firmi pokazao interes da ga iskoristi.

Nijedna firma METI mreže nije imala instaliran sistem energetskog monitoringa, a razlog je visoka cena odgovarajućih rešenja

U nekoliko firmi, kao što su Menprom, Reflex, Mladex Pak, BEMA BA i Variplast, sprovedena je priprema za uvođenje procedura energetskog menadžmenta prema ISO 50001 Standardu bez sertificiranja (tzv. ISO 50001 Light). U kompaniji Plastoflex završena je priprema za certificiranje prema ISO 50001 standardu i očekuje se procedura sertificiranja.

Iako se u priči o METI projektu energetski monitoring pojavljuje na kraju, jasno je da to nije zbog manjka važnosti. Naime, bez njega nema ni primene energetskog menadžmenta, ni standarda ISO 14067, koji je neophodan za primenu principa ESG, kao i za izveštavanje o ugljeničnom otisku proizvoda.

Kušljugić podseća da nijedna firma METI mreže nije imala instaliran sistem energetskog monitoringa.. Razlog za ovo stanje je pre svega visoka cena odgovarajućih rešenja digitalnih sistema (hardvera i softvera) energetskog monitoringa renomiranih proizvođača, kao što su Siemens, Schneider, ABB, GE.

Sistem energetskog monitoringa razvijen u toku projekta predstavljen je sredinom septembra na poslovnim susretima SAPO 2024. u Gračanici.

Zato je u toku rada METI mreže razvijen sopstveni sistem energetskog monitoringa. Damir Kapidžić, sertifikovani energetski auditor i energetski menadžer, kaže da je reč o jeftinom rešenju baziranom na open-source softverima koje je cenovno pristupačno i za MSP. Najvažnije je da se softver prilagođava firmama, a ne obrnuto, dodaje on.

Cena sistema (hardware i software) iznosi manje od 30 odsto cene komercijalno dostupnih sistema. RESET očekuje da se na ovaj način istinski pokrene i postupak digitalizacije MSP. Odgovarajući pilot projekt je implementiran u firmi Plastoflex, u ovoj fazi sa 30 mernih mesta. Ona je i jedina koja je to uradila u METi mreži.

Suad Helić, vlasnik i direktor Plastoflex-a, kaže da je oprema za uvođenje sistema energetskog monitoringa dosad koštala oko 3.000 dolara za 30 mernih mesta odnosno mašina. Uvođenje sistema je još u toku te će se iznos ukupne investicije znati naknadno, poručuje Helić.

Sistem energetskog monitoringa razvijen u toku projekta predstavljen je sredinom septembra na poslovnim susretima SAPO 2024 u Gračanici. U RESET-u kažu da iako je METI projekat završen trenutno sa pet firmi iz Mreže rade na daljem razvoju aplikacija u softveru energetskog monitoringa koje su prilagođene zahtevima korisnika.

Kušljugić: Neophodan ekosistem podrške dekarbonizaciji

Kad se podvuče crta, profesor Mirza Kušljugić kaže da je projekat pokazao da bi mala i srednja preduzeća trebalo da imaju ekosistem podrške dekarbonizaciji koji je sistematičan, predvidiv i efikasan. Uspostavljanje i funkcionisanje takvog sistema je obaveza vlada na svim nivoima, jer samo partnerstvo MSP i vlada može rezultirati uspješnom dekarbonizacijom industrije, ističe Kušljugić.

Na osnovu iskustava i naučenih lekcija u toku realizacije projekta predložene su politike i mere koje nadopunjuju predloge podrške iz NEKP-a BiH i koje mogu da doprinesu da započete aktivnosti na dekarbonizaciji MSP postanu deo sveobuhvatne i sistematične strategije dekarbonizacije industrije. Možete ih pročitati u dokumentu Prijedlog politika i mjera podrške malim i srednjim preduzećima u procesu dekarbonizacije.

____________________________________________________________________________________

Šta je energetski monitoring i kako pomaže firmama?

Energetski monitoring je kontinuirano merenje, prikupljanje, skladištenje i analiza podataka koji se odnose na korišćenje energenata u skladu su karakteristikama energenta koji se prate. Osim obima podataka koji se prikupljaju jako je važna i učestalost njihovog merenja. Sistem energetskog monitoringa trebalo bi da bude u skladu sa tehnološkim i poslovnim potrebama preduzeća.

Energetski monitoring, samo po sebi, ne ostvaruje uštede, ali je nezamjenjiv alat za veoma preciznu identifikaciju mogućih ušteda, njihov izračun i praćenje rezultata provedenih akcija. Zavisno od sprovedenih mera i stanja proizvodne opreme mogu se ostvariti direktne uštede u potrošnji energenata 5-20 osto.

Ovakve mere se najčešće identifikuju i sprovode u prvoj godini korišćenja energetskog monitoringa, kao dela sistema energetskog menadžmenta, nakon čega se dostiže optimalan nivo energetske efikasnosti kojega je potrebno stalno pratiti i održavati. Naredni nivo primene se odnosi na korišćenje podataka energetskog monitoringa u sprezi sa podacima iz drugih poslovnih i tehnoloških procesa. Mogu se ostvariti i druge uštede kroz optimizaciju pomoćnih tehnoloških sistema i proizvodnih procesa, kao i unapređenje održavanja.

Damir Kapidžić, sertifikovani energetski auditor i energetski menadžer, kaže da na tržištu postoji veliki broj komercijalnih sistema energetskog monitoringa, koji zbog svoje cene nisu pristupačni MSP. Sa druge strane, vlasnici malih i srednjih preduzeća su i preduzetnici, koji najčešće nastoje da naprave ono što im je potrebno korišćenjem lokalno dostupnih resursa. Tako se, ističe, i došlo na ideju da se razvije sistem energetskog monitoringa koji je troškovno prihvatljiv i koji može da ispuni sve funkcionalne zahteve energetskog monitoringa.

Zbog toga se, kako naglašava, kod dizajna sistema monitoringa vodilo računa da troškovi budu minimalni. Pre svega su koristili postojeće standarde kao što su TCP/IP i modbus komunikacioni standardi jer to omogućava izbor odgovarajućih tehničkih i aplikativnih komponenti. Kapidžić kaže da na tržištu postoji veliki broj različitih vrsta digitalnih pametnih brojila, senzora i programabilnih IoT uređaja tako da nije bilo problema kod izbora i nabave cenovno prihvatljive opreme, uključujući i polovne računare.

Za aplikativne komponente su izabrali besplatna open source ješenja. Tako se kao operativni sistem koristi Linux, a za skladištenje podataka namenska InfluxDB OSS baza podataka namenjena skladištenju vremenskih serija. Za neke od analiza korišćen je Python. Na ovaj način je dobijen fleksibilan sistem energetskog monitoringa koje je moguće nadograđivati i po potrebi integrisati sa drugim poslovnim i tehnološkim sistemima, naglašava Kapidžić.

U poslovnom smislu, danas više nije reč samo o jednostavnom praćenju troškova energenata jer se korišćnjem savremenih digitalnih sistema energetskog monitoringa omogućava niz novih primena dobijenih podataka o potrošnji energenata, njihovim tehnološkim karateristikama i performansama korišćenja u kontekstu ostalih poslovnih i tehnoloških procesa.

Savremeni digitalni sistem energetskog monitoringa može da ima višestruke namene u preduzeću i najčešće je, prema rečima Kapidžića, deo sistema energetskog menadžmenta. Primarno, dodaje, dobro postavljen sistem energetskog monitoringa je direktno povezan sa energetskom efikasnošću mašina i proizvodnog procesa. Osim toga, analize profila potrošnje energenata mogu omogućiti bolje raspoređivanje i organizaciju tehnoloških i poslovnih procesa u cilju uravnoteženja potrošnje i smanjenja troškova.

Kapidžić ističe da danas energija postaje sve važnija i složenija tema kada se govori o efikasnosti i poslovnoj održivosti. Brojni su novi izazovi koje postavljaju energetska tranzicija, ekonomija neto nulte emisije CO2, ESG izveštavanje kao i drugi regulatorni zahtevi.

Sistem energetskog menadžmenta zasnovan na energetskom monitoringu može pomoći proizvodnim MSP da definišu put svoje energetske tranzicije i odgovarajuću strategiju dekarbonizacije pružajući pouzdane informacija za analize i donošenje odluka, kao i za regulatorno izvještavanje, poručio je Kapidžić.

Za firme koje imaju instalirane fotonaponske elektrane za sopstvenu potrošnju vrlo su važne detaljne informacije o tome kako, gde i kada se koriste energenti iz razloga poput predviđanja potrošnje, razmene ili prodaje viška energije.

________________________________________________________________________________________________