Meštani Mataruga peticijom protiv rudnika uglja

Meštani Mataruga, sela u blizini pljevaljske termoelektrane, pokrenuli su peticiju protiv iskopavanja mrkolignitnog uglja. Na ovom lokalitetu se delom nalazi i jezero Otilovići, iz  kojeg se stanovništvo Pljevalja snabdeva pijaćom vodom.

U toku je izrada Studije zaštite gornjeg toka Ćehotine na potezu od brane Otilovići, veštačkog jezera iz kojeg se Pljevlja snabdevaju pijaćom vodom, do mesta Krakalice na ušću Kozičke reke u Ćehotinu, na osnovu koje bi ovo područje sledeće godine trebalo da postane zaštićeni park prirode.

Opština Pljevlja naručilac studije zaštite Ćehotine

Naručilac studije je Opština Pljevlja, na čijem sajtu se navodi da ona želi da zaštiti biodiverzitetske, kulturno-istorijske vrednosti i pejzažne atraktivnosti. Predivni meandri reke Ćehotine mogu postati jedna od većih turističkih atrakcija, kao što je Uvac u Srbiji.

Opština je ugovorom o donaciji u iznosu od 11.500 evra obavezala Agenciju za zaštitu životne sredine Crne Gore da još u oktobru završi studiju zaštite, sa ciljem stvaranja polaznih osnova za valorizaciju Ćehotine na održiv i ekološki prihvatljiv način. Na portalima agencije i opštine za sada nema novih informacija o studiji, sem da je potpisan ugovor za izvođenje.

Vlada Crne Gore pokreće koncesiju za iskopavanje uglja

Vlada Crne Gore je raspisala konkurs za dodelu koncesija za istraživanje i eksploataciju uglja u selu Mataruge. Ministarstvo kapitalnih investicija objavilo je 16. decembra Koncesioni akt o energetskoj mineralnoj sirovini mrkolignitni ugalj lokaliteta Mataruge.

Cilj akta je realizacija koncesije za istraživanje i eksploataciju mrkolignitnog uglja. Navodi se da je kvalitet uglja na ovom lokalitetu znatno ispod kvaliteta uglja Pljevaljskog basena.

Takođe kao zvaničan podatak stoji i informacija da bi u skladu sa nižim kvalitetom uglja i kapacitetima TE Pljevlja, maksimalni period eksploatacije bio 12 plus dve godine, uz maksimalnu godišnju proizvodnju od 300.000 tona uglja. Idejni projekat eksploatacije uglja uradila je firma Kontraktor iz Beograda 2007. godine.

Meštani žele da zaštite imanja i prirodu

Meštani Mataruga i okoline pokrenuli su peticiju protiv iskopavanja uglja, dok je jedan manji deo stanovnika i potomaka već otuđio svoje zemljište u Polju Mataruge. U tekstu peticije se navodi da do sada nije rađeno ozbiljnije istraživanje o rezervama uglja, što se poklapa i sa navodima u gorenavedenom aktu o pokretanju koncesije. Selo se nalazi na 1.000 metara nadmorske visine i poznato je po proizvodnji mlečnih proizvoda, krompira i meda.

Uticaj na životnu sredinu, ukoliko ipak dođe do iskopavanja uglja, biće višestruk, kako se navodi u peticiji.

Otpadne vode iz rudnika neizostavno bi se slivale u jezero Otilovići i reku Ćehotinu. To bi zagadilo pijaću vodu i onemogućilo opstanak stočarstva.

Građani Pljevalja i okoline dobro su upoznati i sa svim ostalim problemima koji prate iskopavanje uglja. Buka, prašina, emisije izduvnih gasova iz teških mašina, isparenja iz rude, zakrčenje i oštećenje saobraćajnica su i do sada bili prateći problemi u funkcionisanju TE Pljevlja.

Odvoz rude do termoelektrane bi ometao saobraćaj na magistralnom putu ka Durmitoru i primorju. Putovanje do Pljevalja bi se sa sadašnjih 30 minuta povećalo na blizu sat vremena zbog intenzivnog kretanja kolone kamiona.

Svi turistički i drugi potencijali ovog kraja bili bi nepovratno uništeni zarad 12 godina iskopavanja uglja slabog kvaliteta. Crna Gora se pridružila savezu Powering Past Coal Alliance (PPCA) i najavila da će najkasnije 2035. prestati da koristi ugalj, a premijer Zdravko Krivokapić je kasnije istakao da bi termoelektrana verovatno trebalo da bude zatvorena već 2030. godine.

Postavlja se pitanje da li je vredno trajno uništiti prirodu zbog kratkotrajnog i neodrživog rešavanja energetske krize. Potpisnici žele da skrenu pažnju nadležnim organima da pokušaju da pronađu alternativu i odustanu od otvaranja rudničkog kopa uglja u selu Mataruge, zaključak je teksta peticije.