Meštani i aktivisti: nacrt ekološke studije za TE Ugljevik 3 pun manjkavosti

Predstavnici lokalne zajednice i ekoloških organizacija su u okviru javne rasprave izrazili zabrinutost zbog nedostataka nacrta studije uticaja na životnu sredinu za izgradnju kontroverzne termoelektrane Ugljevik 3 u Bosni i Hercegovini. Oni su rekli da u dokumentu nema prave procene štetnog uticaja, uz tvrdnju da nema smisla graditi pogon dok se u regionu i Evropi utvrđuju rokovi za prestanak upotrebe uglja.

Poljoprivredni proizvođač Aleksandar Krstić iz Bogutovog Sela kaže da nacrt studije uticaja planirane termoelektrane na ugalj Ugljevik 3 na životnu sredinu ne otkriva koliko su ugroženi stanovnici, izvorišta pitke vode i zemljište, prenosi Centar za životnu sredinu iz Banjaluke.

„U studiji uopšte nije analiziran cjelokupan negativan uticaj termoelektrane na mještane zaseoka koji bi izgradnjom bili odsječeni od ostatka opštine uz ugroženo zdravlje, poljoprivredne kulture te šumske i vodne resurse. Takođe, do sada smo bilježili situacije sa klizištima i oštećenjima lokalnih puteva koji se manifestuju iz godine u godinu, a što investitor i izvođači radova i dalje nisu sanirali“, izjavio je na javnoj raspravi u Ugljeviku.

Dokument je izradio Institut za zaštitu i ekologiju Republike Srpske. Na sastanku su bili predstavnici entitetskog Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju, Centra za životnu sredinu, lokalne zajednice i investitora Comsar Energy.

Poziv susednim državama da reaguju na projekat Ugljevik 3

„Projekat izgradnje termoelektrane Ugljevik 3 po mnogim parametrima nema nikakvog smisla, a nova studija uticaja na životnu sredinu ponovno ne daje odgovore na pitanja stvarnog štetnog uticaja termoelektrane. Imamo već mnogo kritika na sam dokument, a ovim putem pozivamo i ostale organizacije iz BiH, te susjednih država u sklopu prekograničnih konsultacija, da reaguju i dostave svoje komentare“, kazala je Majda Ibraković iz Centra za životnu sredinu.

Ta organizacija podseća da se o izgradnji pomenute termoelektrane raspravlja čak deceniju nakon pisma o namerama i u momentu kada mnoge zemlje u regionu i Evropi raspravljaju o roku zatvaranja termoelektrana na ugalj.

Ibraković je ukazala na to da je predviđeni životni vek veći od 40 godina i da je to u suprotnosti sa Sofijskom deklaracijom i obavezama da se privreda do 2050. godine dekarbonizuje. Prvi postupak utvrđivanja uticaja na okolinu obustavljen je 2018. zbog brojnih propusta i proceduralnih nedostataka na koje je ukazao Centar za životnu sredinu, stoji u saopštenju.

Javna rasprava će se okončati 14. septembra.

Predviđene su sve potrebne mere za smanjenje emisija zagađujućih materija

Autori i autorke studije su napisali da će uticaj biti „minimalan“ ukoliko se ispoštuju sve predložene mere. U dokumentu je predviđeno instaliranje filtera i sistema za odsumporavanje i smanjenje emisija azotnih oksida. Sadržaj prašine u dimnom gasu na kraju neće prelaziti deset miligrama po kubnom metru, tvrde. Predviđena je i prerada otpadnih voda i njihova ponovna upotreba.

Dve turbine od po 350 megavata treba da isporuči Siemens. Ugljevik 3 bi se nalazio na 27 hektara pored postojeće termoelektrane, u vlasništvu Elektroprivrede Republike Srpske. Vrednost investicije je procenjena na 1,2 milijarde konvertibilnih maraka ili 613 miliona evra.

ERS-ova termoelektrana Ugljevik je instalirala opremu za odsumporavanje, ali ona još nije puštena u redovan rad.

Postrojenje bi se snabdevalo ugljem sa obližnjih površinskih kopova Ugljevik istok 2 i Delići, a trošilo bi 4,17 do 4,32 miliona tona godišnje. Zapošljavalo bi tri stotine ljudi.

Štetna i skupa tehnologija

Opština Ugljevik je pre dve godine upozorila na pretnju degradacije životne sredine, uz napomenu da bi moralo da dođe do preseljenja lokalnog stanovništva i da bi termoelektrana promenila morfologiju terena, pejsaž, klimatske faktore i hidrološki režim i ugrozila floru i faunu i zdravlje ljudi.

„Razloga za našu tradicionalnu, konzervativnu i gotovo sentimentalnu povezanost sa ugljem ima više, a navela bih prije svega nedostatak političke volje i ambicije za bilo kakvom promjenom koja zahtjeva konkretno i strateško planiranje i ulaganje. Nažalost, za naše političare, kao i pojedine u energetskom lobiju, ugalj je i dalje naš najznačajniji resurs, iako je posve jasno da se radi o prljavoj, štetnoj, nezdravoj i u konačnici skupoj tehnologiji – sve od eksploatacije pa do spaljivanja u termoelektranama. Treba naglasiti da je sektor uglja kod nas istovremeno i jedna velika glasačka mašinerija, uvučena u različite društvene, ekonomske, pravne, ekološke i druge malverzacije, a podržane i potkrijepljene jakim lobijima. Ako mogu jedna Njemačka ili Poljska (a u regionu Sjeverna Makedonija ili Grčka), sa dugogodišnjom rudarskom tradicijom, mijenjati svoje sisteme u skladu sa trenutnim dešavanjima, zašto to ne možemo mi?“ izjavila je ranije Majda Ibraković za Buku.

Dve dosad nepoznate firme iz Kine i Poljske potpisale su pre dva meseca sporazum o izgradnji, a Comsar Energy navodno pregovara oko preuzimanja. Vlada u Banjaluci je u januaru produžila koncesiju potpisanu 2013. godine sa 30 na 44 godine iako je kompanija probila rokove.