Međunarodni dan biodiverziteta – Naš biodiverzitet, naša hrana, naše zdravlje

U Bosni i Hercegovini pred izumiranjem su orlovi i sokolovi, dok su ugroženi ris, vuk, medved. Maslinjaci na crnogorskom primorju gube bitku sa građevinskim mašinama, dok u Hrvatskoj jame, koje su deo Dinarskog krasa – središta najvećeg podzemnog biodiverziteta u svetu, služe za bacanje smeća. Ovo su samo neke od slika, na žalost, ima ih dosta i u drugim zemljama, sa kojima region dočekuje Međunarodni dan biodiverziteta, 22. maj, koji se ove godine obeležava sa sloganom Naš biodiverzitet, naša hrana, naše zdravlje.

Raznolikost biljnog i životinjskog sveta nije se uvek obeležavala na današnji dan. Ujedinjene nacije su 1993. prvo odredile 29. decembar, dan kada je stupila na snagu Konvencija o biodiverzitetu, a onda su 2000. to promenile u 22. maj, dan kada je 1992. usvojen tekst Konvencije u Najrobiju. Razlog je, kako se navodi na sajtu Konvencije o biodiverzitetu, delom bio i to što je zemljama bilo teško da svake godine 29. decembra organizuju obeležavanje ovog dana s obzirom na brojne praznike u ovo doba godine.

Da ima razloga da se ceo svet zamisli kada je reč o biljnom i životinjskom svetu sa kojim deli planetu, pokazao je nedavno objavljeni izveštaj Međuvladine naučno-političke platforme za biodiverzitet i ekosistemske usluge (IPBES) koji je u protekle tri godine pripremalo 145 stručnjaka iz 50 zemalja. Oni kažu da su neophodne hitne promene kako bi svet sprečio izumiranje biljnih i životinjskih vrsta, koje može ugroziti i ljude.

Nestaju orlovi, masline smetnja gradilištima, kraške jame pune smeća

U regionu ima puno primera stradanja biljnog i životinjskog sveta. Jovica Sjeničić, iz Društva za istraživanje i zaštitu biodiverziteta u Banjaluci, izjavio je za Radiosarajevo.ba da je veliki broj ptica-grabljivica, kao što su crni strvinar, orao bradan, beloglavi sup, bela kanja nestao sa prostora BiH pre nekoliko desetina godina.

Među najugroženijima su sada orlovi i sokolovi, ali i ptice močvarice, a kod sisara ris, dok su u opasnosti medved i vuk.

Razlozi su korišćenje pesticida, koji su otrovni za ptice, krivolov, uništavanje prirodnih staništa biljaka i životinja od strane čoveka, istakao je Sjeničić.

Crna Gora se, kako piše onlajn izdanje nedeljnika Monitor, suočava se sa problemom uništavanja maslina, od kojih je većina stara po nekoliko vekova. Zbog gradnje ugrožena je ulcinjska Maslinada Valdanos, barska Stara maslina i budvanska Velja maslina, koje uživaju zaštitu prema odredbama Zakona o maslinarstvu iz 2014. godine.

Ekološka aktivistkinja Zenepa Lika kaže da Maslinada pred našim očima postaje gradsko-građevinsko područje, pa je zatražila od Opštine Ulcinj da odmah zaštiti čitav taj prostor.

Mora se staviti moratorijum na bilo kakvu izgradnju na tom području, kao i da se odmah izradi studija stanja maslinjaka, rekla je Lika.

Situacija nije mnogo bolja ni u zemljama regiona, koje su deo EU. Novi list je tako objavio da je Zagrebački speleološki savez (ZSS), u okviru volonterske akcije Čisto podzemlje, iz „Jame sa smećem u Sabljicama“ kod Bosiljeva izvadio šest kubika namerno ubačenog otpada, ali speleolozi procenjuju da ih samo u ulaznom delu te jame čeka još najmanje trostruko više smeća.

Otpad u kraškim pećinama i jamama direktno ugrožava jedinstveni živi svet u podzemlju, ali i kvalitet podzemnih voda s kojom se snabdevaju brojna naselja, izjavio je vođa projekta Ruđer Novak.

Hrvatska je, inače, deo Dinarskog krasa koji je središte najvećeg podzemnog biodiverziteta u svetu.

Konferencije o biodiverzitetu u Severnoj Makedoniji i Srbiji

U Severnoj Makedoniji, u Skoplju, biće predstavljena Strategije biodiverziteta za period 2018-2023 sa akcionim planom i Strategija zaštite prirode za period 2017-2027. sa akcionim planom. Skup se održava u hotelu Aleksandar Palace sa početkom u 11 sati, a organizuje ga Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje.

U  Srbiji će Ministarstvo za zaštitu životne sredine organizovati Dan biodiverziteta u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica, kako bi se predstavili njegovi potencijali i veza sa programom NATURA 2000.