Okrugli sto u okviru projekta Pametno planiranje za održivi razvoj – Mapiranje solarnih potencijala Srbije, biće održan 1. decembra 2022. godine u Beogradu. Na događaju koji organizuje The Nature Conservancy, zvaničnici relevantnih institucija zajedno sa zainteresovanim stranama i investitorima biće upoznati sa mogućnostima da se ubrza razvoj solarne energije kroz razradu konkretnih lokacija solarnih elektrana u Srbiji.
Mapiranje solarnih potencijala Srbije sproveli su članovi i saradnici organizacije The Nature Conservancy (TNC). Cilj ovog projekta je da se identifikuju potencijalne lokacije za razvoj solarnih elektrana u Srbiji korišćenjem Geografskog informacionog sistema (GIS).
Na okrugli sto o potencijalima za izgradnju solarnih elektrana u Srbiji pozvani su predstavnici relevantnih državnih institucija, civilnog sektora, privrede i investitori.
Lokacije za izgradnju solarnih elektrana kapaciteta 1 GW
Projektni tim je imao zadatak da odredi ukupno 100 lokacija sa potencijalom za izgradnju solarne fotonaponske elektrane kapaciteta do 10 MW, što bi doprinelo povećenju kapaciteta za proizvodnju zelene energije u Srbije za 1 GW.
Kako bi projekti bili održivi, potrebno je da lokacije zadovolje ekološke, ekonomske, socijalne i tehničke kriterijume
Kako bi ovi projekti bili održivi, potrebno je da potencijalne lokacije zadovolje određene ekološke, ekonomske, socijalne i tehničke kriterijume, odnosno da omoguće visoke performanse solarnih elektrana uz minimalne troškove i minimalan negativan uticaj na životnu sredinu.
Sa jedne strane, potrebno je očuvati resurse za proizvodnju hrane, biodiverzitet i vizuelni kvalitet predela, a sa druge pozicionirati solarne elektrane u zonama sa visokim vrednostima sunčevog zračenja, blizini postojeće elektro mreže, puteva, mesta potrošnje, itd.
Imperativ da se obezbedi energetska sigurnost
U svetlu globalne energetske krize, Srbija je kao i sve evropske zemlje pod imperativom obezbeđivanja energetske sigurnosti za svoje građane i industriju. Dugoročnim planiranjem, ovo se sistemski može rešiti ubrzanom izgradnjom solarnih i vetroelektrana, kao najbrže i verovatno najjeftinije investicione opcije, koja ne uključuje zavisnost od uvoznih energenata, ne zagađuje životnu sredinu a koristi prirodne i obnovljive resurse koje Srbija ima u izobilju.
Vejnović: Cilj mapiranja je odabir lokacija sa minimalnim uticajem na ljude i životnu sredinu
„Želimo da pokažemo da se kroz pametno mapiranje fotonaponskih elektrana a uz saradnju države, energetskih kompanija i civilnog društva može doći do rešenja koje je istovremeno atraktivno za investitore ali štiti i javni interes. Cilj mapiranja je odabir lokacija sa minimalnim uticajem na ljude i životnu sredinu, tako da se smanji rizik da planirane elektrane ugrožavaju prirodno i kulturno nasleđe Srbije ili ometaju druge strateške ekonomske aktivnosti poput poljoprivredne proizvodnje“, istakao je Igor Vejnović, Direktor za strateške inicijative Programa za Jugoistočnu Evropu u organizaciji The Nature Conservancy.
Partneri na projektu i zainteresovane strane
Tokom realizacije projekta, organizacija The Nature Conservancy sarađuje sa institucijama Republike Srbije, kao i drugim organizacijama i udruženjima koje mogu da doprinesu identifikovanju potencijalnih lokacija za izgradnju solarnih elektrana.
Neke od zainteresovanih strana koje mogu da doprinesu održivom razvoju solarne energije u Srbiji su i Vlada Republike Srbije i resorna ministarstva, javna preduzeća u oblasti energetike, lokalne samouprave, akademska zajednica, investitori, organizacije civilnog društva i mediji.
Podstrek za razvoj solarnih kapaciteta
Nakon što je Republika Srbija 2021. godine usvojila Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, pokrenut je talas investicija u razvoj i izgradnju solarnih elektrana. Osim krovnih elektrana na privatnim kućama i preduzećima, značajan deo investicija zauzima i segment izgradnje solarnih elektrana na zemlji, većih kapaciteta.
Osnovna motivacija je da se korišćenje solarne energije u državi ubrza na održivi način
Osnovna motivacija za mapiranje solarnog potencijala je da se korišćenje solarne energije u državi ubrza na održivi način, a time i značajnije doprinese procesu energetske tranzicije, energetskoj bezbednosti zemlje, kao i rešavanju aktuelne energetske krize, istakli su u organizaciji The Nature Conservancy.
Važan segment projekta predstavlja Zeleni dijalog, u okviru koga su organizovane radionice širom Srbije i kao i najavljeni okrugli sto koji se organizuje 1. decembra u Beogradu, na kojoj će biti predstavljeni prvi rezultati projekta i najavljeni dalji koraci.
1. Član 10 Zakona o OIE mora biti ukinut da balansnu odgovornost ne snosi EPS (mi) nego investitori.
2. Vrednost gubitaka prinosa zbog zauzetog zemljišta uračunavati u trošak priozvodnje el. energije.
3. ‘Zeleni’ dijalog ‘obojiti’ u nisko-ugljenični kako to već rade u EU i bajku o 100% ne pričati ni deci.