Mađari žele da pomognu Albaniji u vodosnabdevanju i upravljanju otpadnim vodama

Mađarska kompanija Kristali zainteresovana je da pomogne albanskoj opštini Kukeš u vodosnabdevanju i upravljanju  otpadnim vodama. Prema poslednjim izveštajima, prečišćavanje otpadnih voda i pokrivenost kanalizacijom u ovoj zemlji i dalje zaostaju za ciljevima razvoja ovog sektora.

Gradonačelnik Kukeša Baškim Šehu sastao se sa predstavnicima mađarske kompanije Kristali i Udruženjem mađarskih vodovoda u Ambasadi Mađarske u Albaniji, kako se navodi na zvaničnom sajtu opštine. Glavna tema sastanka bilo poboljšanje snabdevanja vodom za piće i kanalizacionog sistema, kao i poboljšanje upravljanja otpadnih voda i njihovog tretmana u opštini Kukeš.

Pošto su obavešteni o trenutnoj situaciji u ovoj oblasti, predstavnici kompanije Kristali pokazali su veliko interesovanje za pokretanje projekta ove vrste u Kukešu. Oni su istakli da su spremni da pripreme studiju izvodljivosti i da sprovedu anketu koja će pomoći da se identifikuju glavni problemi na kojima treba raditi.

Gradonačelnik Kukeša je rekao da će podržati projekat tako što će ovoj kompaniji staviti sve potrebne podatke na raspolaganje, kao i sufinansiranjem projekta. Antal Heizer, ambasador Mađarske u Albaniji, rekao je da je ambasada takođe spremna da podrži pokretanja ovog projekta u opštini Kukeš.

Kompanija Kristali ima 26 godina iskustva u oblasti vodosnabdevanja i tretmana otpadnih voda, a njeni klijenti su uglavnom državne i lokalne institucije.

Nedovoljna usklađenost sa direktivama EU

Iako je zakon o integrisanom upravljanju vodama u Albaniji je stupio na snagu u decembru 2013. godine, njegova primena je još u početnoj fazi. U izveštaju Evropske komisije o napretku Albanije za 2016. godinu navodi se da je usklađivanje sa direktivama Evropske unije (EU) o tretmanu urbanih otpadnih voda, vode za piće i podzemnih voda nedovoljno, kao i da nedostaju propisi koji bi poboljšali njihovo sprovođenje. Evropska komisija navodi da je strateški okvir delimično u primeni uključujući i nacionalnu strategiju za vodosnabdevanje i tretmana otpadnih voda od 2011. do 2017. godine koja se trenutno ažurira..

Izveštaj takođe ukazuje i na to da je broj postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda porastao sa pet na sedam. Ipak, ova postrojenja opslužuju samo 13% stanovništva i njihov kapacitet treba da bude značajno povećan, posebno u primorskim, urbanim i turističkim područjima.

Prema izveštaju Regulatorne agencije za vodosnabdevanje i upravljanje otpadnim vodama, samo dva odsto seoskog stanovništva ima pristup kanalizacionoj mreži.