Po više učesnika na aukciji za tri lokacije za vetroelektrane na moru u Nemačkoj dalo je ponude u kojima su naveli da ne traže ikakvu državnu podršku, pa je regulaciono telo moralo da izabere pobednike nasumično, izvlačenjem iz bubnja. Najviše sreće su imali RWE Renewables in EDF. Generalni direktor organizacije WindEurope Giles Dickson kaže da bi pristup morao da se promeni.
Da li su projekti vetroelektrana na vodi na putu da postanu profitabilni bez subvencija? U svojoj poslednjoj rundi aukcija, Nemačka je prava na instaliranje 958 megavata na tri lokacije dodelila bez javnih podsticaja – izuzev besplatnog povezivanja na mrežu, koje će potrošači platiti preko mrežarine.
Štaviše, po više učesnika u nadmetanju za sve tri zone nije u svojim ponudama tražilo nikakve podsticaje. Budući da su tako bili izjednačeni, Savezna agencija za mrežu (Bundesnetzagentur) je po pravilima takozvanog centralnog modela aukcija pribegla lutriji i nasumično odabrala kompanije. RWE Renewables je dobio dve lokacije, a EDF jednu.
Investitori moraju da znaju šta da očekuju na dugi rok
Giles Dickson, generalni direktor organizacije WindEurope, smatra da je to pokazatelj da tržište nije funkcionalno i da nema ni traga ravnoteže između ponude i potražnje.
Generalni direktor organizacije WindEurope Giles Dickson tvrdi da je trogodišnja pauza u aukcijama uzrokovala gužvu
„Zabeleženo je jako veliko interesovanje investitora u vetrofarme. U očaju su pokušali da ugrabe deo tržišnog udela, samo da dobiju dozvole za izgradnju, a potreba da smanje troškove im je bila sporedna. To je bila prva aukcija za vetroelektrane na vodi posle tri godine, a nije sasvim jasno kada će se naredne održati. Morate da znate šta da očekujete na dugi rok. Tako će oni na strani potražnje bolje isplanirati kako da se postave na ovim aukcijama“, rekao je za Balkan Green Energy News.
Početni investitori imaju pravo prečeg pristupa za dva od tri projekta
To je bio prvi put da Nemačka u aukcijama za vetroelektrane na moru primeni centralni model. I u prethodne dve runde je bilo ponuda za izgradnju s nula finansijskih podsticaja.
Poslednje aukcije su zakomplikovane činjenicom da prvobitni investitori u dva od tri ponuđena projekta imaju pravo da se u njih ubace, na račun svojih troškova iz vremena ranog planiranja. Naime, propisi su se 2017. promenili s uvođenjem aukcijskog sistema i na kraju je rešeno da će te kompanije moći da se opredele do 2. novembra da učestvuju u projektima, ali pod istim uslovima kao dobitnici.
Ponude bez uračunavanja bilo kakve državne podrške zabeleženi su tokom sve tri dosadašnje runde aukcija
„Još nije sasvim izvesno i jasno ko će da razvija te lokacije, iako se na aukciju čekalo tri godine“, izjavio je Dickson.
„Godinama govorimo nemačkoj vladi: morate da uvedete ugovore o razlici u ceni, CfD-ove. Na njima su zasnovani mehanizmi aukcija za vetroelektrane na vodi u Velikoj Britaniji, Francuskoj, Poljskoj i Danskoj, a biće i oni u Grčkoj i Litvaniji. Jedino Nemačka i Holandija rade po različitom sistemu, u kojem može da se desi da gradnja bude ponuđena bez bilo kakve uračunate podrške. To podrazumeva veće troškove finansiranja i veće troškove za društvo“, napomenuo je.
Svi projekti moraju 2026. biti povezani na mrežu
Nemački RWE Renewables je osvojio zonu N-3.7 u Severnom moru blizu ostrva Borkum. Prediviđena snaga je 225 megavata.
Ista kompanija je imala najviše sreće u izvlačenju iz bubnja za 300 megavata na polju O-1.3 u Baltičkom moru, 40 kilometara od ostrva Rigen ili Rujan. Prava na tu lokaciju zadržao je Windanker, deo grupacije Iberdrola.
EDF iz Francuske je dobio zonu N-3.8 u Severnom moru, isto nedaleko od Borkuma. Planirani kapacitet je 433 megavata. Pravo opcije tu imaju Northland Power in RWE Renewables, a mogu da ga ostvare preko mešovite firme Nordsee Two, koja je bila investitor u ranoj fazi.
Pobednici su u obavezi da sva postrojenja instaliraju do 2026. godine, a njima mogu da upravljaju 25 godina.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.