Lovrenčić: Evropa je zaigrala ruski energetski rulet

Plan REpowerEU, čija je ideja da potpuno ukine zavisnost Evrope od ruskih fosilnih goriva, je politički dokument, kojim je EU zaigrala ruski rulet, a argumenti za oba ishoda su jaki, smatra Željko Lovrinčević, naučni savetnik na Ekonomskom institutu Zagreb (EIZ). On upozorava da se sada ne postavlja pitanje ekonomske održivosti tog plana, ali će ga ubrzo postaviti građani jer će oni morati da plate ceh kroz veće troškove energije i hrane.

Plan REPowerEU je, prema rečima Željka Lovrinčevića, primarno politički dokument, koji je stavljen u kontekst ostvarivanja energetskih i klimatskih ciljeva.

Za sve političke dokumente, dodaje, mora se postaviti i pitanje da li su ekonomski ostvarivi i održivi. Da li je održiv ako se pogleda iz ugla konkurentnosti evropske privrede koja će se pojaviti na svetskom tržištu sa firmama koje imaju drugačije cene energenata?

Pitanje održivosti plana REPowerEU postaviće građani

Pitanje održivosti ovog plana postaviće javnost, građani, i to veoma brzo, u sklopu troškova u vezi sa ratom u Ukrajini, naveo je Lovrinčević na vebinaru „REPowerEU: Hrvatska i energetske perspektive Europe“.

Izvesno je, kako je istakao, da će udeo energije u potrošnji građana Evrope biti sve veći, slično će biti i sa hranom, pa on postavlja pitanje šta će se desiti u zemljama gde već sada udeo energije i hrane prelazi 50 odsto ukupnih  rashoda.

Hoće li građani prihvatiti taj projekat, ili neće jer ne žele da se odreknu nekih drugih svojih rashoda, za zdravstvo ili obrazovanje, upozorio je Lovrinčević.

Da li politička agenda muti pogled na celu situaciju?

Za njega je glavno pitanje šta ovaj plan znači za standard građana, koje će biti cene energenata u Evropi u odnosu na ostatak sveta, šta se dešava sa konkurentskom pozicijom Evrope, i da li politička agenda muti pogled na celu situaciju.

Lovrinčević smatra da je Evropa zaigrala ruski energetski rulet, koji nekad završi srećno, a nekada ne. Ovo, kako kaže, može biti tranzicijska prekretnica, veliki pogodak, ali može biti i promašaj. Argumenti su, dodaje, prilično jaki za oba ishoda.

Preveliki teret na leđima građana može da upropasti dobru ideju – energetsku tranziciju

Nekada se, prema njegovim rečima, dogodi da se upropaste dobre ideje, kao što je u ovom slučaju energetska tranzicija, jer se stvari ubrzaju i postave se nerealni ciljevi, pa teret koji se stavlja na evropske građane može da urodi kontraefektom.

Lovrinčević smatra da će Evropa dosta narednih godina, a možda i decenija provesti u obezbeđivanju novih izvora energije za osnovne potrebe, za nešto što danas svi uzimaju kao sasvim normalno.

Bogatiji će to lakše podneti, ali srednja i istočna Evropa, a to su najsiromašnije zemlje koje najviše zavise od gasa.
Ako ne bude solidarnosti bogatijih zemalja pojaviće se otpor u delu siromašnijih zemalja koje neće želeti da uđu u ovaj proces, poručio je on.

Babić: vodiće se računa o siromašnijim zemljama EU

Ante Babić, viši službenik u Generalnom direktoratu za energetiku Evropske komisije, priznao je da ima puno prepreka za sprovođenje plana REPowerEU i da to jeste politički motivisan dokument jer je politika uspela da prevlada.

Članice EU imaju različite stavove, od onih koji kažu da je tranzicija spora do onih koji u nju ne veruju. Ali, kako on kaže, jasno je da EU nema nafte, nema gasa, uglja ima, ali ne onog koji joj je potreban jer se termalni ugalj uvozi, pa mora da se okrene obnovljivim izvorima energije.

Babić je naveo da će finansiranje u okviru plana REPowerEU voditi računa o zemljama koje više nafte i gasa kupuju od Rusije, i da će one dobiti više novca.

Radi se na ključu koji će obezbediti da svi projekti ne završe u Nemačkoj i Italiji nego u zemljama od Baltika do Bugarske, objasnio je on.

Na vebinaru su učestvovali i Ivo Milatić, državni sekretar za energetiku u Ministarstvu gospodarstva i održivog razvoja, Ana-Maria Boromisa, iz Instituta za razvoj i međunarodne odnose, Božidar Poldrugač, član uprave Končara, i Darko Lopotar, iz kompanije Schneider Electric. Organizator je bilo Predstavništvo Evropske komisije u Hrvatskoj.