Lorkovski: Uvođenje sistema za naplatu emisija je uslov da izvoznici struje u EU izbegnu porez na CO2

Integracija tržišta u kombinaciji sa uspostavljanjem sistema za trgovanje emisijama je uslov da izvoznici električne energije u Evropsku uniju budu oslobođeni nadolazeće obaveze plaćanja prekograničnog poreza na ugljenik, izjavio je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski. On je predložio ugovornim stranama te međunarodne organizacije da koordinišu napore na ovom polju i upozorio ih da im je vreme ograničeno.

EU se sprema da uvede Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika ili CBAM, u okviru kojeg će na početku 2026. uvesti i zatim postepeno povećavati porez na ugljen-dioksid ispušten tokom proizvodnje uvoznog gvožđa i čelika, cementa, aluminijuma, đubriva, vodonika i električne energije. Istovremeno i u istoj meri će smanjivati broj besplatnih dozvola za emisije ugljenika koje daje domaćim kompanijama.

Predviđeno je da sistem u potpunosti profunkcioniše na početku 2034. godine. Ugovorne strane Energetske zajednice, uključujući zapadnobalkanski region, imaju pravo na izuzeće do 2030. za električnu energiju.

Treba izbeći stvaranje barijera za ugljenik na granicama unutar regiona

Međutim, postoje uslovi. Očekuje se da će Ministarski savet Energetske zajednice krajem juna na neformalnom sastanku u Albaniji objaviti da li ugovorne strane žele izuzeće i, u tom slučaju, da li žele da ga postignu zajedno, pod okvirom organizacije, izjavio je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski.

Ugovornim stranama je u najboljem interesu da postupaju u koordinaciji i u okviru Energetske zajednice, kaže Lorkovski

On je u govoru na forumu Energetske zajednice o električnoj energiji u Atini istakao da im je u najboljem interesu da koordinišu nastup i tako izbegnu stvaranje novih barijera za ugljenik, na granicama unutar Energetske zajednice. Uparivanje odnosno spajanje tržišta električne energije i uvođenje naplate na ime emisija jesu glavni uslovi, zajedno sa postavljanjem dugoročnih ciljeva za energetiku i klimu, objasnio je Lorkovski.

Štaviše, mora biti uveden efikasan sistem za sprečavanje indirektnog uvoza električne energije u EU iz trećih zemalja koje nisu izuzete, naveo je prvi čovek sekretarijata, koji je o tome govorio i na Beogradskom energetskom forumu.

ETS mora biti uveden najkasnije 2030. godine

„Bilo bi neophodno napraviti mapu puta za CBAM u kojoj će spajanje tržišta u domenu električne energije biti usklađeno sa ciljevima za dekarbonizaciju, uključujući uspostavljanje sistema za trgovanje emisijama (ETS) najkasnije 2030, postizanje klimatske neutralnosti na domaćem planu do 2050, usklađivanje sa Okvirnom konvencijom Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC), u smislu strategije za emisije gasova s efektom staklene bašte za period do polovine veka, i ostvarivanje značajnog napretka u usklađivanju sa zakonodavstvom unije na polju klimatske akcije i integracije tržišta“, izjavio je Lorkovski.

Sastanak u Albaniji će biti izuzetno važan za ublažavanje udarca od CBAM-a, budući da odgovornost za to leži na vladama, dodao je.

„Prostor za odlaganje odluka je ograničen. Rok za predaju mape puta sa dokazima da su uslovi ispunjeni ističe 2025, stoga ugovorne strane moraju odmah da deluju da bi se 2026. i nadalje prekogranična trgovina odvijala bez administrativnih barijera, unutar integrisanog evropskog tržišta struje“, naglasio je Lorkovski.