Limit globalnog zagrevanja od 1,5 Celzijusa možda bude premašen do 2024.

Meteorološki zavod Velike Britanije na čelu je izveštaja o klimatskim promenama koji se ažurira svake godine za narednih pet godina. Svetska meteorološka organizacija upozorila je na izazov da se postignu ciljevi iz Pariskog sporazuma, jer postoji šansa od 20 odsto da će limit globalnog zagrevanja, postavljen na 1,5 stepeni Celzijusa, biti probijen u roku od pet godina.

Srednja globalna temperatura će najverovatnije u periodu do 2024. biti barem jedan stepen Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa, a postoji verovatnoća od 20 procenata da će barem jedne godine premašiti 1,5 stepeni, saopštila je u novom izveštaju Svetska meteorološka organizacija. Radi poređenja, limit globalnog zagrevanja određen u Pariskom sporazumu o klimatskim promenama za ceo 21. vek jeste dva stepena, uz ambiciju da se spusti na 1,5 stepeni Celzijusa.

Najtoplijih pet godina do sada

Izveštaj pod nazivom Global Annual to Decadal Climate Update, čiju izradu predvodi Meteorološki zavod Velike Britanije (Met Office), daje perspektivu za sledećih pet godina, a izlazi svake godine. Oslanja se na najbolje dostupne kompjuterske modele iz klimatskih centara širom sveta i omogućava vlastima da donose razborite odluke.

Poslednji petogodišnji period bio je najtopliji u istoriji.

U procenama su uzete u obzir prirodne varijacije kao i ljudski uticaj na klimu da bi se dobila najbolja moguća predviđanja za temperaturu, padavine, obrasce vetrova i druge promenljive. Isključuju promene u emisijama gasova s efektom staklene bašte poput ugljen-dioksida i aerosola koje su se dogodile usled mera zabrane kretanja zbog virusa korona.

Taalas: Pandemija bolesti COVID-19 nije donela veliko olakšanje

„Svetska meteorološka organizacija je stalno naglašavala da usporavanje industrijske proizvodnje i privrede zbog pandemije COVID-19 ne može da zameni stalnu i koordinisanu klimatsku akciju. Zbog jako dugog zadržavanja CO2 u atmosferi, ne očekuje se da će ovogodišnji uticaj slabljenja emisija izazvati smanjenje koncentracije CO2 u atmosferi, a to je ono što dovodi do globalnog rasta temperature“, izjavio je generalni sekretar ove organizacije Petteri Taalas.

On je upozorio da ljudsko blagostanje, ekosistemi i privrede mogu da budu na udaru „vekovima“ ukoliko se nadmaši limit globalnog zagrevanja i klimatskih promena. Taalas zahteva od vlada da uključe klimatsku akciju u svoje napore za oporavak „i da se pobrinu da ponovo porastemo na bolji način“.

Za predstojećih pet godina, predviđanja za godišnju globalnu temperaturu padaju između 0,91 i 1,59 stepeni iznad predindustrijskih nivoa, koje definiše prosek od 1850. do 1900. godine. Verovatnoća da će prag od 1,5 stepeni biti probijen u jednoj od godina obuhvaćenih procenama, a sada je 20 procenata, vremenom raste.

Arktik se zagreva najbrže

Čak ima 70 odsto šanse da će bar jedan mesec biti 1,5 stepeni topliji. Neki delovi južnih okeana su jedina mesta na zemlji koja verovatno neće postati toplija.

Yet another climate wake-up call: @WMO predicts global temperatures could inch closer to the 1.5°C threshold over the next five years.

We cannot afford to waver on #ClimateAction, or scale down ambition. https://t.co/wdrSGQ7mG4

— António Guterres (@antonioguterres) July 9, 2020

Naučnici su zaključili da je zapadna Evropa u opasnosti od više oluja. Velike kopnene površine na severnoj hemisferi verovatno će biti toplije za 0,8 stepeni ove godine nego u bliskoj prošlosti, a to je prosek od 1981. do 2010. godine.

Arktiku za 2020. sleduje više nego dvostruko veća stopa zagrevanja od srednje globalne vrednosti. Istovremeno, mnogi delovi Južne Amerike, južne Afrike i Australije verovatno će imati više suše nego u bliskoj prošlosti.