Krovne solarne elektrane mogle bi da proizvedu dovoljno struje za 30 miliona kuća u Evropi

Više od 30 miliona kuća u Evropi, prema studiji Tehnološkog instituta Karlsrue (KIT) u Nemačkoj, moglo bi da zadovolji svoje energetske potrebe instaliranjem krovnih solarnih elektrana. Napredak ostvaren u razvoju solarnih tehnologija u kombinaciji sa baterijama za skladištenje energije omogućava veću nezavisnost u snabdevanju energijom.

Istraživači sa Tehnološkog instituta Karlsrue (KIT) u Nemačkoj i njihovi partneri istražili su koliki je potencijal za samodovoljno snabdevanje električnom energijom u Evropi. Studija pod nazivom „Dva miliona evropskih porodičnih kuća moglo bi da napusti mrežu do 2050. godine“, objavljena je u časopisu Joule.

Rezultati njihovog istraživanja pokazuju da bi 53 odsto od ukupno 41 miliona porodičnih kuća u Evropi već sada moglo da postane energetski nezavisno.

Očekuje se da će taj broj porasti na 75 odsto do 2050. godine, što je 30 miliona domova. Takođe, do 2050. dva miliona domova bi moglo da napusti energetsku mrežu ukoliko bi njihovi vlasnici uložili dodatana sredstva.

Ulaganje u lokalne sisteme snabdevanja energijom može da smanji zavisnost od visokih cena električne energije

Cene struje u Evropi rastu iz godine u godinu, a nakon ruskog napada na Ukrajinu, dostigle su rekordne nivoe. Ulaganjem u lokalne energetske siteme, koji uključuju solarne elektrane i baterije za skladištenje energije, veliki deo sopstvene potrošnje električne energije može da se pokrije na taj način i samim tim da se smanji zavisnost od viskih cena električne energije, rekao je glavni autor studije Maks Klajnbram.

Ipak, istraživači savetuju ostanak na mreži. Bolji pristup po njihovom mišljenju jeste da domaćinstva ostanu povezana s mrežom i doprinose viškovima energije, tokom perioda hiperprodukcije odnosno kada više proizvode nego što troše.

„Naši nalazi otkrivaju da čak ni 2050. godine izlazak iz mreže možda neće biti najisplativiji izbor. Umesto toga, ulaganje u samoodržive domove moglo bi imati smisla ako ste spremni da dodatno platite samoodrživost. Bilo bi manje efikasno da veliki broj domaćinstava potpuno napusti mrežu, umesto da je podržava i unapređuje“, objasnio je Klajnbram.

Do 2050. energija iz obnovljivih izvora mogla bi da zadovolji svetsku potrošnju

Pokretač sve većeg korišćenja solarne energije je cena solarnih panela, koja je značajno pala poslednjih godina. Instaliranje fotonaponskih panela je, prema proračunima berlinskog Merkator istraživačkog instituta za globalnu zajednicu i klimatske promene, pojeftinilo skoro 90 odsto u poslednjoj deceniji.

„Pad troškova mogao bi da znači da će celokupna svetska potrošnja energije do 2050. biti u potpunosti i isplativo pokrivena solarnom i drugim obnovljivim izvorima energije“, rekao je jedan od istraživača Feliks Krojcig.

Studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Ekseteru i Univerzitetskog koledža u Londonu, otkrila je da će solarna energija postati glavni svetski izvor energije u roku od tri decenije.

„Napredak obnovljive energije znači da projekcije u kojima dominiraju fosilna goriva nisu realne“, rekla je Femke Nijse sa Univerziteta u Ekseteru.