Radovi na izgradnji vetroparka na visoravni Krnovo kod Nikšića su završeni, a probna proizvodnja energije bi trebalo da počne početkom iduće godine, nakon što ovaj energetski objekat dobije upotrebnu dozvolu.

Vetropark Krnovo obuhvata 26 vetrogeneratora, dva dalekovoda, dve trafostanice i objekte za održavanje, a planirana godišnja proizvodnja je između 200 do 230 gigavat-sati (GWh), prenosi Radio-televizija Crne Gore (RTCG).

Gradnja vetroelektrane na Krnovu, čija je vrednost oko 120 miliona eura, počela je u maju prošle godine. Vetroelektrana će imati instalisanu snagu od 72 megavata (MW). Ugovor za ovaj energetski projekat potpisali su Vlada Crne Gore i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), a realizacija projekta doprineće ostvarivanju ciljeva Crne Gore u oblasti obnovljivih izvora energije – do 2020. godine  trebalo bi 33 odsto ukupne potrošnje energije da bude iz obnovljivih izvora energije.

Projekat realizuju austrijska firma Ivicom Consulting i francuska kompanija Akuo Energy, kroz novoosnovanu kompaniju Krnovo Green Energy. Finansijeri projekta su, uz EBRD, Nemačka banka za razvoj (KfW) i francuska Investiciona kompanija za promovisanje ekonomske saradnje Proparco.

“Do kraja decembra dobićemo i upotrebnu dozvolu, što znači da već početkom iduće godine vetropark može da se stavi u probni rad u trajanju od dva do tri meseca, nakon čega bi bio u punom pogonu,“ izjavio je Luka Popović, pravni savetnik kompanije Krnovo Green Energy.

Prva vetrenjača dopremljena je na Krnovo 1. juna. Generator vetrenjače nalazi se na visini od 85 metara i težak je 83,5 tone. Vetrenjače su postavljene na nadmorskoj visini od oko hiljadu i po metara gde je, kako se procenjuje, prosečna brzina vetra od oko 5,5 do 6,5 metara u sekundi.

Ugovor o zakupu državnog zemljišta Crna Gora je zaključila u avgustu 2010. godine na period od 20 godina, sa mogućnošću produženja maksimalno do pet godina. Za prvih 12 godina rada otkupna cena električne energije proizvedene u vetroparku je zagarantovana i ne može biti manja od 95,99 eura po megavat-satu.

Realizacija projekta kasnila je zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa i sporova sa vlasnicima zemljišta koji su bili nezadovoljni procenjenom vrednošću nepokretnosti. Ovo je prva velika investicija u energetski sektor u Crnoj Gori od 1980. godine, a očekuje se da projekat doprinese smanjenju emisije ugljen-dioksida.