Crna Gora priprema novu energetsku strategiju koja će dati primat obnovljivim izvorima enrgije kako bi se dostigla klimatska neutralnost, dok će nacionalim energetskim i klimatskim planom, koji je takođe u izradi, biti definisan rok za prestanak korišćenja uglja.
Premijer Zdravko Krivokapić izjavio je da je opredeljenje Vlade Crne Gore da svoj razvoj u energetskom sektoru temelji prvenstveno na izgradnji novih energetskih objekata koji koriste obnovljive izvore energije. On je istakao da je inicijatva Pokreta za promjene da energetski sektor ima „nulte emisije CO2 do 2030.“ na liniji politike EU u toj oblasti.
Bilo bi neodovorno reći da će Crna Gora do 2030. svesti emisije na nulu
„Kao zemlja kandidat za članstvo Crna Gora je između ostalih preuzela obavezu usaglašavanja svoje energetike sa tendencijom redukcije i konačnog dovođenja CO2 emisija do nulte vrijednosti. Shodno tome, u toku je izrada nove energetske strategije, koja će dati primat obnovljivim izvorima, čime bi se CO2 emisija postepeno svodila na nultu vrijednost“, rekao je Krivokapić odgovarajući na poslanička pitanja u okviru Premijerskog sata u crnogorskoj skupštini.
On je istakao da se mora biti izuzetno oprezan sa davanjem obećanja jer bi premijeru 2021. bilo najlakše da saopšti kako će vlada pristupiti dostizanju „nulte emisije CO2 do 2030“, ali to bi bilo i neodgovorno i netačno.
Zatvaranje TE Pljevlja bi značilo poskupljenje električne energije 20-25 odsto
U ovom trenutku, kako je dodao, gašenje TE Pljevlja značilo bi da Crna Gora mora da uvozi velike količine električne energije, rast cena za građane i privredu za 20 do 25 odsto, gubitak 1.200 radnih mesta, pad BDP-a, smanjenje prihoda državnog budžeta.
„Za nas je, stoga, osnovno pitanje CO2 emisija – kako u energetskom smislu zamijeniti 225 MW proizvodnje iz TE PV, koja je uz to što je stabilna energija, neophodna za stabilnost čitavog energetskog sistema, ali sa druge strane i osnovni CO2 emiter?“, rekao je Krivokapić.
Ključni trenutak da se donese odluka o započinjanju energetske tranzicije
Krivokapić je istakao da je ovo ključni trenutak za donošenje odluke za otpočinjanje energetske tranzicije, s obzirom na to, da je u toku izrada Nacionalnog energetskog i klimatskog plana Crne Gore, kojim će se definisati krajnji rok za ukidanje sektora ugalja, u skladu sa principom pravedne tranzicije.
Odluka o prihvatanju 2030. kao „godine nulte emisije“ mora se pažljivo analizirati, rekao je on.
Krivokapić je najavio da se u narednom periodu očekuje izgradnja novih kapaciteta, kao što su hidroelektrana (HE) Komarnica, solarna elektrana Briska gora, vetroelektrane Gvozd i Brajići, a u pripremi je tender za solarnu elektranu Velje brdo.
Bice dobro ako se sve zavr[i do 2035 god.