Kragujevac štedi energiju i promoviše zelenu ekonomiju

Autorka: Ana Radojević, energetska menadžerka Grada Kragujevca

Grad Kragujevac je shvatio da energetska efikasnost ne znači samo uštedu u budžetu, već i priliku za zaštitu životne sredine i otvaranje radnih mesta. Lokalna samouprava takođe priprema izgradnju krovne solarne elektrane i prebacuje toplanu s uglja na gas.

Zelena ekonomija može da bude značajan pokretač i dati direktan doprinos lokalnoj privredi. U ovom trenutku u Kragujevcu je otvoreno nekoliko gradilišta zahvaljujući projektima unapređenja energetske efikasnosti. Projektanti su uglavnom iz grada, kao i izvođači radova, a veliki deo materijala nabavljamo na lokalnim stovarištima. U Kragujevcu postoje veliki i značajni proizvođači energetski efikasnih prozora, tako da se i ta oprema nabavlja u gradu. To znači da gotovo sav novac od tih projekata ostaje lokalnoj ekonomiji i Kragujevčanima.

Četiri škole dobijaju novo ruho

Grad Kragujevac je na konkursima Ministarstva rudarstva i energetike od 2015. godine dobio čitav niz projekata, zahvaljujući pre svega dobro pripremljenoj projektnoj dokumentaciji.

Prvi, realizovan 2017, bio je vredan 22 miliona dinara, od čega je ministarstvo obezbedilo 15 miliona, a grad sedam miliona dinara. Na Osnovnoj školi „Stanislav Sremčević“ je tada zamenjena stolarija, fluo svetiljke su zamenjene LED sijalicama, a urađeni su i radovi na sistemu daljinskog grejanja – ugradnja termostatskih ventila i cirkulacione pumpe sa promenjivim brojem obrtaja (frekventnom regulacijom). Ove mere energetske efikasnosti su do sada omogućile uštedu od skoro 30 odsto u toplotnoj i 50 u električnoj energiji, dok je u novcu to iznosilo preko 18 miliona dinara za tri godine, što je novac koje je ostao u gradskom budžetu.

Ministarstvo rudarstva i energetike je podržalo obnovu kragujevačkih škola

Drugi projekat iz 2019. godine je Osnovna škola „Prota Stevan Popović“ u selu Čumić, gde je predviđena zamena stolarije, postavljanje izolacije, zamena grejanja – prelazak sa grejanja na električnu energiju na grejanje na pelet, kao i zamena unutrašnjeg osvetljenja. Ministarstvo je za ovu školu obezbedilo 11 miliona dinara, a grad skoro 50 miliona dinara. Ovo je najstarija škola u Srbiji, nalazi se na seoskom području, a gradu je njena rekonstrukcija jako važna jer želi deci na seoskom području da obezbedi podjednake uslove za školovanje kao deci u gradu.

U toku su takođe radovi na Osnovnoj školi „Radoje Domanović“ u centru grada, za koju smo sredstva dobili na prošlogodišnjem konkursu. Odobreno je 19,8 miliona dinara za energetsku sanaciju, dok će grad izdvojiti oko 15 miliona dinara. Projekat obuhvata zamenu stolarije, postavljanje izolacije, zamenu postojećih fluo svetiljki LED sijalicama i ugradnju termostatskih ventila i cirkulacione pumpe sa promenjivim brojem obrtaja.

Na poslednjem konkursu, raspisanom krajem prošle godine, konkurisali smo jednom velikom gradskom školom. Rangirani smo kao peti na preliminarnoj listi, od 36 lokalnih samouprava. Očekujemo potpisivanje ugovora sa ministarstvom, a nakon toga raspisivanje javne nabavke i početak radova.

Kada svi ovi projekti budu završeni, verovatno već ove godine, ukupne realizovane investicije na poboljšanju energetske efikasnosti dostići će skoro 150 miliona dinara na četiri objekta, od kojih je polovinu obezbedila Republika, a polovinu grad.

Portal otvorenih podataka

Kragujevac je prvi grad u Srbiji koji ima portal otvorenih podataka, a prvi podaci koji su otvoreni odnose se na potrošnju energije u javnim objektima. Imajući u vidu da se godišnje za grejanje, vodu i električnu energiju iz gradskog budžeta izdvaja oko četiri miliona evra za 200 javnih zgrada, smatralo se da građani treba da budu upoznati sa tim koliko energije se troši u kom objektu, koliko se smanjuje ili povećava potrošnja energenata po godinama. Uneta je potrošnja od 2014. godine, s vizuelizovanim i lako preglednim podacima.

Građani će moći da upoređuju potrošnju energije u stambenim zgradama

Ovaj projekat je realizovan u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji – Lokalni razvoj otporan na klimatske promene. Biće realizovan još jedan: objavljivanje koliko toplotne energije se isporučuje kojoj podstanici daljinskog grejanja u stambenim zgradama. Na taj način će građani imati priliku da porede koliko njihova zgrada troši energije u odnosu na zgrade istog tipa.

Unapređivanje energetskog menadžmenta i tržišta bioenergije

Treba pomenuti i dva međunarodna projekta.

Prvi je UNDP-ovo „Uklanjanje prepreka za promovisanje i podršku sistemu energetskog menadžmenta u opštinama u Srbiji“, gde je Kragujevac takođe bio jedna od najaktivnijih lokalnih samouprava. Počelo je korišćenje informacionog sistema za energentski menadžment (ISEM) u kojem se nalaze podaci o potrošnji svakog javnog objekta. Deo podataka o potrošnji se automatski prenosi iz Vodovoda, a ostale ručno unose krajnji korisnici kada stignu računi za daljinsko grejanje i električnu energiju. Planirano je da se i ovi podaci automatski prenose u ISEM.

I dalje traje saradnja sa GIZ-ovim projektom „Održivo tržište bioenergije u Srbiji“, tako da je Kragujevac bio jedan od tri grada u Srbiji koji su učestvovali na svetskoj konferenciji „Nedelja obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti 2019“ o uticaju korišćenja biomase na klimatske promene i upoznali se sa iskustvima velikih svetskih gradova u ovoj oblasti.

Prvi prozjumer među javnim zgradama

Zahvaljujući saradnji sa UNDP-om i firmom Energia Gas and Power iz Beograda, trebalo bi da vrtić „Zeka“ u naselju Erdoglija dobije solarnu elektranu. Ova elektrana će proizvoditi električnu energiju za potrebe objekta, ali će se i višak električne energije vraćati u mrežu i naplaćivati. Na taj način će ovaj vrtić postati prvi javni prozjumer. Urađen je idejni projekat i dobijena je dozvola za izvođenje radova, a u u toku je proces dobijanja potrebnih odobrenja od EPS-a, pa se nadamo da ćemo do jeseni imati prvi javni objekat u Srbiji koji će proizvoditi zelenu i održivu energiju.

Kragujevac je dobio i 2,5 miliona dinara na nedavno završenom konkursu Ministarstva zaštite životne sredine za zamenu individualnih kotlova, za još jednu osnovnu školu – „Natalija Nana Nedeljković“ u Grošnici. Ona će biti priključena na prirodni gas.

Kragujevac odbacuje ugalj

Zahvaljujući učešću u projektu „Reforma lokalnih finansija“ (RELOF2), uz podršku Švajcarske, Grad Kragujevac će biti u prilici da učestvuje u sprovođenju mera energetske tranzicije u domaćinstvima. Opredeliće deo sredstava iz lokalnog budžeta i dodeliti građanima za mere energetske efikasnosti – nabavku nove stolarije ili novih kotlova. Cilj je pomoć domaćinstvima da smanje potrošnju energije, zatim unapređenje zaštite životne sredine, ali i pomoć lokalnim preduzećima, jer će se nabavka opreme obavljati preko privrednih subjekata.

Ministarstvo zaštite životne sredine je obezbedilo 12,5 miliona evra za zamenu svih šest kotlova u gradskoj toplani

Država je za zamenu kotlova na lokalnoj toplani, iz dela budžeta koji pripada Ministarstvu zaštite životne sredine, obezbedila 12,5 miliona evra. Prvi kotao na ugalj u Energetici postavljen je još početkom šezdesetih godina prošlog veka, u vreme širenja „Zastave”, a prelaskom gradske toplane na gas trebalo bi da bude rešen višedecenijski problem prekomernog zagađenja vazduha u Kragujevcu.

Prema proračunima stručnjaka, emisija štetnih produkata u atmosferu biće smanjena za oko 70 procenata. Biće zamenjeno svih šest kotlova ukupne snage 120 megavata. Istovremeno će i cela toplovodna mreža biti revitalizovana. Kragujevačka Energetika toplotnom energijom snabdeva oko 22.000 potrošača – fizičkih lica i privrednih subjekata.