Klimatski ciljevi najvećih svetskih kompanija – mnogo više obećanja nego konkretnih rezultata

U agendama velikih svetskih kompanija ističu se namere da se neto emisije ugljenika smanje na nulu, ali po rezultatima najnovije analize korporativne klimatske odgovornosti, najveće među njima u proseku idu ka smanjenju od tek 40 procenata, daleko ispod stoprocentnih ciljeva i obećanja. Većina nije prošla na klimatskom testu za emisije ugljenika, jedan je od zaključaka.

Istraživanje o korporativnoj klimatskoj odgovornosti Corporate Climate Responsibility Monitor, koje je sproveo NewClimate Institute u saradnji sa Carbon Market Watchom, obuhvatilo je 25 kompanija koje su među najvećima na svetu i posluju u različitim sektorima i geografskim područjima, kako bi se utvrdili transparentnost i integritet njihovih klimatskih obećanja.

Ambicioznim tvrdnjama prečesto nedostaje suština, a to može da dovede u zabludu kako potrošače tako i regulatore, ističu autori

Thomas Day sa NewClimate Institutea, glavni autor studije, smatra da usled rasta pritiska na kompanije da reaguju na klimatske promene, njihovim ambicioznim obećanjima prečesto nedostaje suština, a da to dalje može da dovede u zabludu kako potrošače tako i regulatore, koji su ključni faktor za usmeravanje strateškog pravca poslovanja.

On je rekao da je namera bila da se otkrije što je moguće više dobre prakse, ali da je tim iznenađen i razočaran rezultatima analize i time koliko su valjana obećanja kompanija. Day dodaje da čak i kompanije koje rade relativno dobro, preuveličavaju svoje postupke.

Korporativni integritet i neto nula emisija

Obećanje samo jedne kompanije da će spustiti neto emisije na nulu dobilo je ocenu „osnovane verodostojnosti“ kada su analizirane planirane mere. Tvrdnje tri kompanije su „umereno valjane“, deset „slabo“, a preostalih 12 „veoma slabo“.

Pojedinim kompanijama njihova glavna obećanja služe kao dugoročna vizija koja je potkrepljena i specifičnim kratkoročnim ciljevima smanjenja emisija, navodi se u analizi. Iako nijedno od obećanja nema visok stepen integriteta u celini, Maersk je na prvom mestu, sa „osnovanom verodostojnošću“, a slede Apple, Sony i Vodafone sa „umereno valjanim“ tvrdnjama, kažu autori analize.

Obećanja kompanija potkopana su spornim planovima za smanjenje emisija na drugim mestima, skrivenim ključnim informacijama i „računovodstvenim trikovima“

Oni ističu da većina kompanija ne uspeva da postavi i sledi ambiciozne ciljeve kada je reč o stremljenju ugljeničkoj neutralnosti. Prema sprovedenoj analizi, mnoge tvrdnje su potkopane spornim planovima za smanjenje emisija na drugim mestima, skrivenim ključnim informacijama i „računovodstvenim trikovima“.

Rezultati analize pokazuju da su obećanja o klimatskim ciljevima kompanija Amazon, Deutsche Telekom, Enel, GlaxoSmithKline, Google, Hitachi, IKEA, Vale, Volksvagen i Walmart o ispunjenju klimatskih ciljeva „slabo valjana“, dok su Accenture, BMW Group, Carrefour, CVS Health, Deutsche Post DHL, E.ON SE, JBS, Nestlé, Novartis, Saint-Gobain i Unilever dobili ocenu „veoma slabe“ verodostojnosti, navode u NewClimate Instituteu.

Kriterijumi analize korporativne odgovornosti

Corporate Climate Responsibility Monitor, kojeg su objavili NewClimate Institute i Carbon Market Watch, daje procenu na osnovu metodologije i kriterijuma uključujući klimatske ciljeve preduzeća, zatim količinu ugljeničkih kompenzacija koje planiraju da koriste i njihovu pouzdanost, takođe i napredak u smanjenju sopstvenih emisija, kao i to koliko su kompanije bile transparentne u postavljanju ciljeva i korporativnom izveštavanju.

Procene su date za kompanije koje su se obavezale na ublažavanje klimatskih promena s visokim ambicijama

Procene su date samo za kompanije koje su se obavezale na ublažavanje klimatskih promena s visokim ambicijama u okviru neke od glavnih korporativnih mreža i inicijativa za klimatsku akciju, dok su kompanije iz oblasti upravljanja investicijama izuzete zbog njihovih posebnih okolnosti i izazova, navode autori. Kako bi se stekao uvid iz niza geografskih područja i sektora, izbor je ograničen na dve kompanije po jednom sektoru privrede i najviše pet kompanija iz jedne zemlje, navedeno je u analizi.

Obećanja i obaveze

Glavna obećanja kompanija za ublažavanje klimatskih promena zahtevaju detaljnu procenu i u većini slučajeva ne mogu se uzeti zdravo za gotovo, kaže Sybrig Smit, analitičarka klimatske politike na NewClimate Instituteu.

Ključni zaključak je da obećanja kompanija da će smanjiti neto emisije na nulu nisu ono što se čini, kaže autor analize

„Ključni nalaz je da obećanja kompanija da će smanjiti neto emisije na nulu nisu onakva kakva se čine na prvi pogled. Otkrili smo da glavna obećanja 25 kompanija, nekih od najvećih na svetu, zapravo vode smanjenju emisija za 40 procenata u proseku, a ne za 100 procenata, kao što to sugerišu termini ‘neto nula’ i ‘ugljenično neutralan'“, tvrdi autor analize Thomas Day.

Obećanja tek tri od 25 kompanija rezultirala bi smanjenjem emisija od 90 procenata kroz ceo lanac vrednosti. To su Maersk, Vodafone i Deutsche Telekom.

Trinaest kompanija se eksplicitno obavezalo da smanji emisije kroz svoj celokupan lanac vrednosti. Smanjenje bi u proseku trebalo da iznosi samo oko 40 procenata za period od 2019. godine do targetirane godine. Ostalih dvanaest kompanija nije se obavezalo na konkretne mere da bi zaključno s godinom koje su pojedinačno odredile oborile svoje neto emisije na nulu.

Ukupne emisije posmatranih kompanija su 2019. činile pet procenata globalnih emisija

Prema koroporativnom monitoru, kada se izračuna prosek, ovih 25 kompanija se obavezalo da će smanjiti tek oko 20 procenata svog ugljeničkog otiska do targetirane godine, sa 2,7 gigatona ugljen-dioksida i njegovih ekvivalenata (GtCO2e) koje su proizvele 2019. godine. Ta količina čini pet procenata globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Oslanjanje na kompenzovanje emisija ugljenika (carbon offseting) takođe potkopava integritet, a na takve ugljenične kredite različitog kvaliteta će se verovatno oslanjati 24 od 25 kompanija, navodi se u analizi.

Uz ambiciozne ciljeve potrebne su kratkoročne akcije

„Obmanjujuće reklame kompanija imaju stvarne uticaje na potrošače i na kreatore politike. Navedeni smo da poverujemo da ove kompanije preduzimaju dovoljne mere, kada je stvarnost daleko od toga“, rekao je Gilles Dufrasne iz Carbon Market Watcha. On je istakao da će se bez dodatnih propisa takva praksa nastaviti, te da je potrebno da se vlade i regulatorna tela uključe i stave tačku na ovakav trend greenwashinga.

„Zemlje su prilikom usvajanja Pariskog sporazuma pokazale da nam je potreban novi početak, a kompanije to moraju da pokažu u svojim postupcima“, rekao je Dufrasne.

U analizi su identifikovani i primeri klimatskog liderstva. Google razvija inovativne alate za obnovljive izvore energije, dok Maersk i Deutsche Post ulažu velike investicije u tehnologije dekarbonizacije, pomenuto je.

Regulatori u preduzećima, kao i inicijative koje postavljaju standarde moraju da pronađu načine da razlikuju i odvoje klimatsko liderstvo od greenwashinga

Još uvek postoji veliki potencijal za kompanije da se umnože i prošire najbolje klimatske prakse, kažu autori. Oni ističu da regulatori u preduzećima, kao i inicijative koje postavljaju standarde moraju da pronaću načine da razlikuju i odvoje klimatsko liderstvo od greenwashinga, kao i da podrže ambiciozne inovacije i ubrzaju dekarbonizaciju.

Konferencija u Srbiji

Šta očekuje privredu i kompanije koje posluju u Srbiji, u vreme globalne transformacije privrede, pred izazovima klimatskih promena i energetske tranzicije, biće teme i predstojeće konferencije Privreda Srbije na tržištu električne energije. Konferencija će biti održana u 22. februara Beogradu u organizaciji portala Balkan Green Energy News.