Fond za zeleni razvoj (GGF) je saopštio da je prošle godine ostvario napredak u ublažavanju klimatskih promena i doprinošenju održivom privrednom rastu u 19 tržišta na kojima deluje. Kumulativni iznos investiran u partnerske institucije porastao je do milijardu i po evra, a finansijska podrška je pružena za projekte za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora ukupne snage 1,2 gigavata.
GGF, investicioni fond orijentisan na klimatsku akciju i održivi rast, objavio je svoj godišnji izveštaj Impact Report. Investicije u ozelenjavanje privrede su 2022. postajale sve motivisanije hitnim ekonomskim i strateškim potrebama za energetskom bezbednošću, objavila je uprava tog javno-privatnog partnerstva.
„Ovi pokretači, u kombinaciji s promenama u domenu zakona i propisa i neprekidnim smanjenjem troškova na ime tehnologije, povećavaju potražnju za klimatskim investicijama, targetiranim zelenim finansiranjem i GGF-ovim aktivnostima. S obzirom na te pozatrebe, GGF ostaje nepokolebljiv u svojoj posvećenosti i finansijskom sektoru i krajnjim zajmoprimcima, uprkos posledicama ratnog napada Rusije na Ukrajinu“, stoji u objavi.
Portfelj aktuelnih investicija je na kraju 2022. iznosio 760 miliona evra
Projekti za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i mere industrijske efikasnosti na Bliskom istoku i u Severnoj Africi znatno su doprineli uštedi energije i obaranju emisija ugljen-dioksida. Na kraju praćenog perioda, zahvaljujući ukupnim investicijama od osnivanja je količina ispuštenog CO2 smanjivana preko 1,1 milion tona godišnje.
Kumulativno gledano, u partnerske institucije je uloženo 1,5 milijardi evra, a portfelj aktuelnih investicija je iznosio 760 miliona evra. TAF, mehanizam fonda namenjen tehničkoj pomoći, sproveo je 488 projekata do kraja prošle godine.
Investicije od osnivanja su zaključno sa 2022. bile zaslužne za smanjenje godišnjih emisija CO2 za 1,1 milion tona
Investicije iz fonda su rezultirale godišnjim uštedama energije od ukupno 4,27 teravata, u poređenju sa četiri teravata iz 2021. godine. Zbirni kapacitet projekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u kojima je učestvovao povećan je sa 1,14 na 1,2 gigavata.
„Uprkos nepovoljnim okolnostima, fond je zadržao svoju vodeću ulogu u finansiranju zelene tranzicije. GGF nastavlja da sprovodi svoj ključni imperativ da jača energetsku efikasnost i čistu energiju radi spasavanja naše planete od zagrevanja i da štiti naša društva i osnovne izvore prihoda“, izjavio je predsednik Kristofer Nouls.
Fond za zeleni razvoj je usredsređen na ublažavanje klimatskih promena i unapređivanje održivog privrednog rasta na 19 tržišta u Jugoistočnoj Evropi, Turskoj, Evropskom istočnom susedstvu i na Bliskom istoku i u Severnoj Africi.
GGF je finansirao svoje prve zelene obveznice, sproveo prvu investiciju u vlasnički kapital
U izveštaju je ukazano i na program solidarnosti s Ukrajinom Stand with Ukraine, pokrenut sa Evropskim fondom za Jugoistočnu Evropu (EFSE) i konsultantskom kućom Finance in Motion. Ova inicijativa za brzo reagovanje na krizu, s budžetom od 2,5 miliona evra, pretvorena je u 15 projekata za podmirivanje hitnih potreba, da preduzeća nastave da posluju i za istrajnost.
GGF-ova perjanica, inicijativa Deep Greening za ozelenjavanje finansijskog sektora, uvećana je za pet projekata. Ovaj fond je u Turskoj zaključio svoju prvu transakciju u domenu zelenih obveznica, sa Akbankom.
GGF je pokrenuo program za brzo reagovanje na krizu u Ukrajini
Inicijativa Clim@ Scaler je za sedam inovativnih zelenih poduhvata omogućila pristup četvoromesečnom programu akceleracije kako bi lakše uveli svoje poslovanje i njegov uticaj u glavne tokove. GGF je u Severnoj Makedoniji zaključio svoj prvi sporazum o ulasku u vlasničku strukturu. Reč je o projektu vetroelektrane Bogoslovec.
Fond finansira projekte obnovljive energije, kompanije i opštine direktno, ili indirektno, preko odabranih finansijskih institucija. Pokrenule su ga 2009. razvojna banka Nemačke KfW i Evropska investiciona banka, uz finansijsku podršku od Evropske komisije, nemačkog Saveznog ministarstva za privrednu saradnju i razvoj, Evropske banke za obnovu i razvoj i Austrijske razvojne banke OeEB.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.