Energetska efikasnost

Kanton Sarajevo ulaže 10 miliona evra u energetsku efikasnost 40 javnih objekata

Kanton Sarajevo ulaze 10 miliona evra u energetsku efikasnost 40 javnih objekata

Slika: Chris Spencer-Payne from Pixabay

Objavljeno

18.05.2021.

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

18.05.2021.

Komentari

comments icon

0

Podeli

Vlada Kantona Sarajevo uložiće 10 miliona evra u povećanje energetske efikasnosti u 40 javnih objekata što će doneti uštede od skoro 700.000 evra na godišnjem nivou, smanjenje zagađenja vazduha i smanjenje emisija CO2. Početak investiranja najavljen je do kraja godine.

Sredstva za primenu mera za racionalno korišćenje energije, pre svega u cilju smanjenja potrošnje toplotne energije,  obezbeđena su iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj od osam miliona evra i granta od dva miliona evra Evropske unije.

Mere za povećanje energetske efikasnosti odnose se na renoviranje i promenu izolacije

Investicija podrazumeva renoviranje i utopljavanje 40 javnih zgrada, od toga 17 osnovnih i osam srednjih škola, šest vrtića, četiri zgrade fakulteta, tri objekta JU Studentskog centra i dve zgrade JU Dom zdravlja KS.

U skladu sa preliminarnim procenama iz liste javnih objekata koji su obuhvaćeni projektom, energetsko renoviranje smanjiće potrošnju energije za 11 GWh i emisije CO2 za  3.420 tona, a doneće i uštedu od skoro 1,35 miliona KM (skoro 700.000 evra) na godišnjem nivou godišnjem nivou, saopštila je Vlada Kantona Sarajevo.

Donacija od dva miliona evra će pokriti troškove kamata i druge obaveze Kantona Sarajevo u okviru ove investicije

Premijer Kantona Sarajevo Edin Forto izjavio je da je najnovija investicija deo projekta “Energijska efikasnost u javnim objektima KS“ koji je pokrenut 2019.

„Radi se o jednom savršenom konceptu jer ne samo da dobivamo kredit po vrlo povoljnim uslovima, mi 20 odsto tog iznosa dobivamo kao grant sredstva, znači nepovratna sredstva, što praktično poništava kamate i druge naše obaveze po ovom kreditu. Ta sredstva ulažemo u renoviranje i utopljavanje javnih zgrada što direktno dovodi do uštede energije uz očuvanje okoliša“, poručio je Forto.

Enver Hadžiahmetović, ministar komunalne privrede, infrastrukture, građenja, prostornog uređenje i zaštite okoliša, rekao je da su benefit ove investicije finansijske uštede koje imaju javne institucije zbog manjeg utroška toplotne energije, značajno smanjene zagađenja vazduha, kao i ugodniji i zdraviji uslovi za rad zaposlenih i svih koji borave u ovim objektima.

Ugovor o kreditu i donaciji potpisali su premijer Forto i ministar Hadžiahmetović.

Tagovi: ,
Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

termalno skladiste u svedskoj

Podzemno skladište lož-ulja u Švedskoj pretvoreno u termalno skladište energije

18. maj 2021. - Nekadašnje skladište lož-ulja, smešteno u pećini ispod grada Vesterosa u Švedskoj, pretvoreno je u toplotnu...

Razgovori o energetskoj tranziciji, Svetlana Cerovic

Razgovori o energetskoj tranziciji sa Svetlanom Cerović: bankarski sektor spreman da finansira zelenu tranziciju

18. maj 2021. - U drugoj epizodi novog serijala podkasta Balkan Green Energy Newsa pod nazivom Razgovori o energetskoj tranziciji, domaćin Danko Kalkan iz kompanije EY razgovarao je sa Svetlanom Cerović, iz UniCredit Banke o zelenom finansiranju.

EUSEW 2025. Fokus na pravednoj i konkurentnoj zelenoj tranziciji

EUSEW2025: Fokus na pravednoj i konkurentnoj zelenoj tranziciji

18. maj 2021. - Devetnaesta Evropska nedelja održive energetike (EUSEW) održaće se od 10. do 12. juna u Briselu, uz onlajn prenos

Slovenija azurirani Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan

OIE

Slovenija usvojila ažurirani Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan

18. maj 2021. - Slovenija u prepravljenom NEPN-u za 2030. predviđa 400 megavata u baterijama, 100 megavata u elektrolizerima i veći kapacitet reverzibilnih hidroelektrana