Energetska efikasnost

Kako Slovenci nameravaju da prepolove broj energetski siromašnih domaćinstava

slovenija energetsko siromastvo akcioni plan

Foto: iStock

Objavljeno

29.11.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

29.11.2023.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Energetsko siromaštvo, koje se ogleda u nemogućnosti domaćinstva da obezbedi dovoljno energije, pre svega struje i toplotne energije, za normalna život, je problem koji je postojao i pre energetske krize i energetske tranzicije, ali su ga one (ili će ga) dodatno produbiti. Česta greška u nameri da se smanji broj građana koji su energetski siromašni je davanje subvencija za plaćanje računa, čime se problem samo kratkoročno rešava, umesto da se to uradi dugoročno, podsticajima za povećanje energetske efikasnosti ili proizvodnju energije za sopstvenu potrošnju. Slovenija, kako se čini, ne želi da napravi tu grešku.

Ministarstvo životne sredine, klime i energetike Slovenije pripremilo je Akcioni plan za smanjenje energetskog siromaštva koje predviđa izdvajanje skoro 34 miliona evra za mere predviđene u periodu 2024-2026. godina. Cilj je da se udeo energetski siromašnih domaćinstava smanji sa 7,2 odsto ili 62.000 domaćinstava (102.000 građana ili 4,9 odsto stanovništva) smanji na između 3,8-4,6 odsto.

Energetsko siromaštvo nije izuzetak ni za Evropsku Uniju gde je 2022. godine, prema podacima Evrostata, više od 41 miliona ljudi (9,3 odsto stanovništva) nije bilo u stanju da adekvatno zagreje svoje domove. Nema sumnje da je situacija gora u regionu Zapadnog Balkana gde je i standard lošiji, ali nema preciznijih podataka o tome.

Akcioni plan ima tri cilja

Energetska kriza je donela rast cena energenata na tržištu za više stotina procenata, ali su zbog subvencija države prosečne cene struje za evropska domaćinstva u poslednje dve godine povećane „samo“ oko 20 odsto, sa 19 evrocenta u prvoj polovini 2021. na na 22 evrocenta u istom periodu ove godine.  Struja je poskupljivala i na Zapadnom Balkanu, pa  je tako rast u Srbiji bio veći od 34 odsto za samo godinu dana.

Bojan Kumer, ministar životne sredine, klime i energetike, naglasio je da Akcioni plan sadrži pre svega mere energetske efikasnosti, koje smanjuju potrošnju energije i emisije gasova staklene bašte i poboljšavaju uslove života ugroženih grupa. Akcioni plan je, takođe, kako je dodao, ključan za obezbeđivanje pravedne tranzicije ka niskougljeničnom društvu, kao i za uspešnu raspodelu pomoći ugroženim grupama, koja je već dostupna za smanjenje energetskog siromaštva.

Predviđeno je i udruživanje građana u energetske zadruge

Akcioni plan ima tri cilja: pomenuto smanjenje udela energetski siromašnih domaćinstava, sprovođenje investicija u oblasti efikasnog korišćenja energije i korišćenja obnovljivih izvora u najmanje 8.000 domova i uštedu energije u periodu 2021-2030. u iznosu od 573 GWh.

Očekuje se da se do kraja 2026. realizuju investicije u oblasti efikasnog korišćenja energije i korišćenja obnovljivih resursa, koje podrazumevaju i ugradnju novih grejnih uređaja na drvnu biomasu i energetsku obnovu višestambenih zgrada, i udruživanje u energetske zajednice (zadruge).

Mere koje će, drugim rečima, trajno smanjiti potrošnju ovih domaćinstava, i nisu palijativne, što je važna razlika na koju su nedavno upozorili i stručnjaci iz regiona Zapadnog Balkana.

Subvencije i do 18.000 evra

Od pomenutih 33,8 miliona evra 27 miliona evra je namenjeno za investicije u oblasti efikasnog korišćenja energije i korišćenja obnovljivih resursa, pet miliona evra za energetske zajednice i 1,8 miliona evra za rad projektne kancelarije sa regionalnim savetodavnim punktovima i neformalnom mrežom za informisanje i podizanje svesti.

Glavni realizator mera biće fond Eko sklad, čija direktorka Mojca Vendramin je izjavila da već sada nude bespovratna finansijska sredstva ili podsticaje za energetsku obnovu stambenih objekata čak i za najugroženija domaćinstva i na taj način im omogućavaju da poboljšaju uslove života i smanje potrošnju energije sprovođenjem mera koje poboljšavaju energetsku efikasnost. efikasnost njihovih zgrada.

Sredstva i iz evropskih fondova

Očekuje se da će Eko fond 1. decembra da raspiše novi javni poziv za energetski siromašna domaćinstva vredan pet miliona evra. Konkurs koristi iskustva programa ZERO500 u okviru koga je poslednjih godine renovirano 426 stambenih zgrada.

Domaćinstva će moći da dobiju podsticaje do 18.000 hiljada evra, između ostalog i za toplotnu izolaciju krovova i fasada, ugradnju energetski efikasnih prozora, zamenu starih grejnih uređaja novim na bazi drvne biomase.

Naravno, Slovenija ima jednu prednost u odnosu na zemlje Zapadnog Balkana koje nisu članice EU. Do kraja 2026. osim iz slovenačkog Fonda za klimatske promene (slo. Sklad za podnebne spremembe) sredstva će stizati i iz Evropskog fonda za regionalni razvoj.

Akcioni plan će slovenačka vlada razmatrati sledeće nedelje.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

Energetski koridor Istok Zapad Turske Crne Gore

Energetski koridor Istok-Zapad proći će od Turske do Crne Gore

29. novembar 2023. - Bugarski ESO je od SAD dobio grant za studiju za Energetski koridor Istok-Zapad između Turske i Crne Gore, uz moguće povezivanje sa Italijom

strategija razvoja energetike srbije do 2040. javna rasprava

Javna rasprava o Nacrtu strategije razvoja energetike Srbije do 2040 – kako će izgledati sektor energetike za 16 godina

29. novembar 2023. - Objavljen je Nacrt strategije i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja strategije razvoja energetike na životnu sredinu

Prenosive solarne elektrane stizu u razrusena podrucja

Prenosive solarne elektrane stižu u razrušena područja

29. novembar 2023. - Turski inženjeri su konstruisali fotonaponski sistem od 15 kilovata kojeg svako može da pusti u rad u roku od 15 minuta

makedonija mepso ebrd kredit prenosna mreza enuz basso bozinovska

MEPSO ulaže u prenosnu mrežu kako bi obezbedio priključenje za 1,2 GW obnovljive energije

29. novembar 2023. - MEPSO je sa EBRD-om potpisao ugovor o kreditu od 26,4 miliona evra, što je najveći deo sredstava za projekat jačanja prenosne mreže