Kako klimatske promene podstiču sve učestalije i razornije šumske požare

Srbija je ove godine zabeležila velik broj požara na otvorenom, a sezona kada su takvi događaji učestaliji postaje sve duža, usled klimatskih promena. Prvi požari se registruju već u februaru, a mogu se očekivati čak i u novembru. Dok su rekordno topli jul i avgust iza nas, meteorolozi su upozorili da i u septembru očekuju veoma visoke temperature.

Sa profesorom Slobodanom Milanovićem sa Šumarskog fakulteta razgovarali smo o uzrocima i posledicama šumskih požara, njihovoj sprezi sa klimatskim promenama, ali i o merama koje je neophodno preduzeti kako bi se smanjile njihove razorne posledice.

Požari predstavljaju najdestruktivniji vid devastacije šumskih ekosistema. Gotovo u trenutku dovode do narušavanja gotovo svih opštekorisnih funkcija šume, ostavljajući pustoš za sobom na duži period, ističe Slobodan Milanović. Ovaj redovni profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu je osnivač Centra za istraživanje šumskih požara, u okviru kojeg se bavi modelovanjem i mapiranjem verovatnoće pojave šumskih požara.

Čak 95 odsto požara se dovodi u vezu sa ljudskim aktivnostima

Čovek izaziva požare posredno ili neposredno neodgovornim ponašanjem, odnosno neadekvatnim upravljanjem infrastrukturom, poput elektrovodova, ili korišćenjem vatre u prirodi u vreme visokog rizika za pojavu požara.

Čak 95 odsto požara se dovodi u vezu sa ljudskim aktivnostima, među kojima su najčešći uzroci paljenje poljoprivrednih ostataka i spaljivanje trave, nepažnja u domaćinstvima i spaljivanje otpada, ili usred namerne paljevine.

Dodatni problem je napuštanje poljoprivrednih površina i promena načina korišćenja zemljišta, što dovodi do akumulacije goriva i veće povezanosti otvorenih površina sa šumama, pa se požari lakše šire iz otvorenog prostora u šumske ekosisteme.

„Depopulacija ruralnih područja i starenje stanovništva, posebno na istoku i jugu Srbije, dodatno pogoršavaju situaciju. Uz drastičan pad tradicionalnog stočarstva i ispaše, koja je ranije regulisala količinu gorivog materijala, požari postaju teži za kontrolu, što često dovodi do većih opožarenih površina“, ističe Milanović.

Dodao je da se tek mali broj požara javlja prirodnim putem, najčešće usled udara groma u brdsko-planinskim područjima.

Klimatske promene i požari su u povratnoj sprezi

Znamo da su visoke koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi jedan od glavnih uzročnika klimatskih promena. One stvaraju uslove pogodne za nastanak požara, tokom kojih se oslobađaju velike količine CO2. Ovaj krug predstavlja svojevrsnu spiralu smrti, istakao je naš sagovornik.

Naime, kako objašnjava, rast emisija CO2 ubrzava klimatske promene i dovodi do dugih toplih i sušnijih perioda tokom godine, koji čine šume osetljivijima na požare. Učestalost i štetu od požara pospešuje i klimatskim promenama izazvano produženje požarne sezone, tako da poslednjih godina oni nisu retki ni tokom novembra, a prvi požari se registruju već u februaru, kazao je profesor Milanović.

„Sa druge strane, tokom procesa sagorevanja šume oslobađa se ugljenik koji je vezan u stablima, granama i asimilacionim organima drveća kao i ugljenik koji je bio uskladišten u samom zemljištu. Kako šumski požari zahvataju veće površine i dešavaju se češće, oni emituju više ugljenika, dodatno ubrzavajući klimatske promene i doprinoseći većem broju požara, čime se formira povratna sprega između požara i klimatskih promena“, pojasnio je.

Evropa beleži rekordnu sezonu požara

Ova godina biće zapamćena u Evropi po do sada neviđenom broju požara. Prema podacima Evropskog sistema za informisanje o šumskim požarima (European Forest Fires Information System – EFFIS), koji su obuhvatili period od početka 2025. do 2. septembra, u zemljama Evropske unije je izgorelo 991.945 hektara u čak 1.979 razornih požara. Požari su prouzrokovali ispuštanje 39 miliona tona ugljen-dioksida u atmosferu.

Najviše su ove godine požarima bile pogođene Španija. sa 380.713. i Portugal. sa 262.745 hektara opožarene površine. U isto vreme u Srbiji je izgorelo 26.315 hektara u 179 požara. pri čemu je u atmosferu oslobođeno 343 kilotona CO2.

Ukoliko uporedimo situaciju iz prethodnih godina, videćemo da podaci o šteti variraju. Milanović ističe da je 2023. zabeležena izuzetno niska aktivnost požara. Njih 23 je zahvatilo 232 hektara. Međutim, 2024. obara sve rekorde, sa 38.954 hektara i 226 registrovanih požara.

EFFIS-ovi podaci pokazuju veliki skok broja požara u Srbiji, sa 84 u periodu 2006–2015. na čak 877 u periodu 2015–2025, dok je ukupna opožarena površina porasla sa 34.391 na 126.271 hektar. Ipak, Milanović objašnjava da ove podatke treba tumačiti s oprezom, jer se od 2019. godine koristi nova metodologija, zasnovana na satelitskim snimcima Sentinel-2 visoke rezolucije, koja omogućava preciznije beleženje i manjih požara.

Najviše požara se beleži u istočnim i južnim delovima Srbije

Najveći broj požara i najveće površine poslednjih godina koncentrisani su u istočnim i južnim delovima zemlje, naročito oko Bora, Kuršumlije, Prokuplja, Niša, Leskovca i okolnih opština, kao i pojedinim područjima centralne i zapadne Srbije, pre svega u okolini Kragujevca, Užica i Raške.

„Ovi predeli su najugroženiji iz više razloga. Rast temperatura, češći i intenzivniji toplotni talasi i smanjene padavine čine gorivi materijal pogodnim za gorenje, što uz produžene sušne periode tokom leta, značajno povećava verovatnoću nastanka i brzog širenja požara. Višegodišnje analize povezanosti meteoroloških promenljivih i požara u Srbiji identifikuju temperaturu, relativnu vlažnost i količinu padavina kao ključne prediktore rizika“, naglašava Milanović.

Hrastove i borove šume su među najčešće oštećenim tipovima šumskih staništa

Kaže da su u Srbiji posebno ugrožene vrste i tipovi šuma koji brzo stvaraju gust podrast i akumuliraju dosta suve šumske prostirke, poput termofilnih šuma hrastova i borova.

Takođe, brdoviti i teško pristupačni tereni usporavaju intervenciju vatrogasnih jedinica i otežavaju gašenje, omogućavajući požaru brže širenje pre dolaska pomoći. U kombinaciji sa jakim vetrovima i suvim uslovima, požari u takvim uslovima postaju intenzivniji i teže kontrolisani.

Klimatske anomalije će činiti požare sve češćim

Klimatske promene povećavaju rizik od požara, ali za njihovo izbijanje potrebna je kombinacija različitih faktora kao što su vremenski uslovi, topografija, vegetacija, biomasa, gorivo i ljudska aktivnost. Klimatske anomalije sa znatno sušnijim i toplijim periodima od proseka stvaraju idealne uslove u kojima svi ovi faktori zajedno doprinose nastanku požara.

Milanović upozorava da će takvi uslovi postajati sve češći, dodatno opterećujući resurse za gašenje požara. Po njegovim rečima, oni su već na ivici izdržljivosti.

Upravljanje pejzažom jedan je od načina za smanjenje rizika od požara

„Jedino rešenje je da promenimo pejzaž kako bismo ga učinili otpornijim i spremnijim za požare. Na taj način, vatrogasci će moći da rade bezbedno i efikasno. Među tehnikama za upravljanje pejzažom radi smanjenja rizika od požara su upravljanje gorivim materijalom, odnosno njegovo smanjenje kroz čišćenje, ispašu ili kontrolisano paljenje“, kaže Milanović.

Drugi pristupi uključuju uvođenje agrošumarstva, sistema koji kombinuje poljoprivrednu proizvodnju i šumarstvo na istom prostoru.

Milanović ističe da se u Srbiji vrlo malo ulaže u preventivu, ukoliko se izuzme izgradnja šumskih puteva koju finansira Uprava za šume. Oni se mogu koristiti kao pristupni putevi za gašenje požara.

„Za izgradnju i održavanje protivpožarnih pruga, koje se mogu koristiti za lakše stavljanje pod kontrolu nastalih požara i sprečavanje nastanka velikih požara, izdvajaju se više nego simbolična sredstva, reda veličine par desetina hiljada evra“, naveo je.

Sistem za ranu detekciju požara u Srbiji ne postoji

Osim nekoliko primera nadzora šuma optičkim kamerama, u Srbiji ne postoji sistem za ranu detekciju požara. Milanović pojašnjava da se za to mogu koristiti i termovizijske kamere, bežični senzori koji mogu registrovati dim i nadzor iz vazduha.

„Nekad su bili u primeni avioni. Danas to mogu koristiti dronovi, ali i satelitski sistemi. Svi pomenuti sistemi se mogu koristiti samostalno ili zajedno kroz integrisane sisteme, za čiju je primenu svakako neophodna prethodna delineacija, odnosno skica zona sa različitim stepenom ugroženosti, kako bi se izabrana sredstva najracionalnije koristila“, objasnio je.

Srbiji nedostaje i sistem za upravljanje šumskim požarima

Pored toga, Srbiji nedostaje i sistem za upravljanje šumskim požarima koji bi slao vredne informacije donosiocima odluka. Pored podsistema za prognoziranje potencijalne opasnosti, poput EFFIS-a, neophodan je i podsistem koji može da prognozira realnu opasnost od pojave požara.

„S obzirom na to da je uticaj klimatskih i meteoroloških faktora sve izraženiji na pojavu požara, a ljudski uzroci i način upravljanja zemljištem ostaju ključni okidači, efikasno upravljanje rizikom mora kombinovati bolju prostornu procenu rizika odnosno mape verovatnoće požara, ciljanu edukaciju i regulaciju aktivnosti na otvorenom, posebno u sezoni opasnosti, unapređenje sistema ranog upozoravanja i bržu logističku podršku za gašenje na teško dostupnim lokacijama“, predlaže Milanović.

Lokalno prilagođene mape verovatnoće i modeliranje verovatnoće pojave požara, zasnovano na meteorološkim indeksima i antropogenim parametrima, mogu značajno poboljšati preventivu i omogućiti optimalnu raspodelu resursa.

Dim od šumskih požara uzrokuje preko 1,5 miliona smrtnih slučajeva svake godine

Požari ne utiču samo na šumske ekosisteme. Oni zagađuju pijaću vodu i uništavaju domove i infrastrukturu te prouzrokuju štetu na imovini koja se globalno meri u milijardama dolara. Milanović ističe da se procenjuje da opasni dim od šumskih požara uzrokuje preko 1,5 miliona smrtnih slučajeva svake godine. Za Srbiju ne postoje precizni podaci kada je u pitanju uticaj požara na zdravlje ljudi.

Požari uništavanjem šumske vegetacije mogu da pokrenu brojne negativne lančane reakcije koje vode daljoj devastaciji životne sredine, podvukao je. Neophodno je kroz izradu i sprovođenje odgovarajućih programa sanacije smanjiti nove štete, poručio je profesor.

Programi sanacije treba da obuhvate mere usmerene na pojavu bioloških uzročnika šteta, poput štetnih insekata i nekih patogena koji mogu ugroziti susedne, neopožarene površine pod šumom.

Usled gubitka šumskog pokrivača je kompromitovana interceptivna funkcija šuma, a one u normalnim okolnostima apsorbuju i usporavaju oticanje vode usled obilnih kiša. Neophodno je programom sanacije planirati i mere za sprečavanje pojave bujičnih tokova.